E trgovina
Znacajnu
ulogu u danas sve uocljivijem procesu globalizacije
ima i razvoj savremenih sredstava komunikacije, narocito elektronskih,
koja iz temelja menjaju postojece odnose i snage na svetskom tržištu.
Velicina uticaja razvoja komunikacionih i informatickih sredstava na svetsku
privredu se može naslutiti i po tome što zalazi u tradicionalno
radno intezivne delatnosti, tj. delatnosti kod kojih ranije nije bilo
puno mogucnosti za primenu novih tehnologija. Trgovina je jedna od takvih
delatnosti. U savremenom poslovanju dolazi do prelaska iz mehanicke u
elektronsku fazu poslovanja, što dovodi i do bržeg prodiranja
tehnickog progresa u trgovinu. Dolazi do razvoja elektronskih prodavnica,
koje imaju znacajnih prednosti za krajnje potrošace, ali se javljaju
i novi problemi, vezani za placanje i sigurnost transakcija koje se obavljaju
na taj nacin. I pored toga, obim maloprodajnih transakcija koje se obavljaju
preko Interneta je u stalnom porastu, dok bi u našoj zemlji trebalo
obezbediti odredene pretpostavke, pre svega vezane za elektronski transfer
finansijskih sredstava, da bi se ovaj oblik maloprodaje razvio u znacajnijem
obimu. Razvoj racunarske tehnologije omogucio je automatizaciju prodaje
u klasicnim objektima maloprodaje, kao što su prodavnice, saloni,
robne kuce i sl.primenom elektronskog mesta prodaje (Electronic Point
of Sale – EPOS) ili elektronskih kasa. Ukljucivanjem ovih tehnološki
naprednih mašina u informacioni sistem maloprodajnih preduzeca stvoreni
su preduslovi za centralizovano upravljanje nabavkom, proizvodnjom, cenama,
zalihama, distribucijom i prodajom robe, a time i za efikasnije, brže
i profitabilnije poslovanje klasicne maloprodaje.
Definisanje elektronske trgovine
Po pitanju definisanja elektronske trgovine se danas iznose mnogobrojna
mišljenja, a cak se i mnogi eksperti medusobno ne slažu oko
tacnog znacenja ovog pojma. Po najjednostavnijoj definiciji, elektronska
trgovina predstavlja proces u kome dva ili više preduzeca sklapaju
posao putem racunara ili neke vrste mreže. Ovako definisani pojam
ukljucuje:
- transakcije medu preduzecima (elektronsku velikoprodaju),
- elektronsku maloprodaju i
- digitalizaciju finansijskih tokova.
Ovoj definiciji bi se mogle dodati i druge aktivnosti koje zaokružuju poslovni ciklus, kao što su na primer postavljanje reklama, izdavanje racuna i obezbedivanje podrške kupcima. Elektronska maloprodaja kao deo, ili uži pojam od elektronske trgovine, se odnosi na prodaju dobara, usluga i informacija putem Interneta. Smatra se da je ovakav nacin poslovanja poceo da se razvija sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, i da su glavnu zaslugu za njegov razvoj imale firme koje se u to vreme nisu (a neke se još uvek ne bave) bavile tradicionalnom maloprodajom, vec su želele da celokupno svoje poslovanje obavljaju preko Interneta, firme poput Amazon.com i CDNow. Posle njih su se druge, vec poznate maloprodajne firme, kao što su Barnes and Noble, the Gap i WalMart, ukljucile u ovakav oblik maloprodaje i otvorile svoje elektronske prodavnice. Smatra se da ce one, kao i druge trgovinske firme sa prepoznatljivim imenima, moci da obezbede dugorocno prisustvo i uspeh u poslovanju na Internetu. Elektronska trgovina je pocela da se razvija sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada su velike korporacije pocele da razvijaju privatne mreže kako bi omogucile i svojim poslovnim partnerima i dobavljacima da koriste odredene informacije. Taj proces, nazvan elektronska razmena podataka,je obezbedivao prenos standardazovanih podataka izmedu razlicitih preduzeca, tako da je bilo omoguceno da se razmena papirnih dokumenata i ljudski rad skoro eliminišu. Elektronska razmena podataka (EDI) je još uvek aktuelna, i ima veliki uticaj na smanjivanje troškova i povecanje efikasnosti poslovanja. Smatra se da je ona bila i još uvek je osnova elektronske trgovine.
Osnove elektronske trgovine – Standardi
EDI, EDIFACT, EFT
Osnov elektronske trgovine je elektronska razmena podataka. Elektronska razmena podataka (EDI - Electronic Data Interchange) predstavlja standardizovani i integrisani sistem za razmenu poslovne dokumentacije putem racunarskih sistema i mreža. EDI tehnologija se može posmatrati sa dva nivoa: globalni i interni. Globalna razmena funkcioniše na nivou država ili asocijacija država, a interna na nivou organizacije, odnosno asocijacija organizacija. Kljucni segment funkcionisanja elektronske trgovine jesu standardi prihvaceni za medusobne komunikacije. To je EDIFACT, koji je još 1986.godine prihvacen kao medunarodni EDI standard. Danas postoji "Interagencijski sporazum o kooperaciji u oblasti EDI" izmedu ISO, IEC, Medunarodne telekomunikacione unije (ITU) i UN/ECE. Sporazum predvida da sve navedene organizacije saraduju u razvoju svih aspekata EDI tehnologije prema open EDI1 principu.
Elektronski prenos vrednosti od kupca do prodavca posredstvom finansijske
institucije naziva se elektronski transfer sredstava (EFT - Electronic
Fund Transfer). Elektronski transfer sredstava ima višestruke koristi
za firme koje ga praktikuju:
- uštede na administrativnim troškovima i troškovima
fakturisanja
- smanjuje rad potreban za prikupljanje naplata i troškove obaveštavanja
dužnika
- eliminiše troškove poštarine i neisporucenih pošiljki
(racuna)
- eliminiše troškove kupaca prilikom prosledivanja cekova, poštarinu
i ostale troškove
- unapreduje odnose sa kupcima, omogucavajuci im udobnost i jednostavnost
transakcija (ne moraju da pišu cekove i slicno)
- obezbeduje priliv sredstava na dan naplate, bez kašnjenja i odlaganja
u naplati
- omogucava vecu satisfakciju kupaca
- obezbeduje imidž moderne i inovativne kompanije
U našoj zemlji zvanicno telo koje radi na širenju i promovisanju
elektronske trgovine je YUEDI asocijacija, osnovana 1993. godine u cilju
podsticanja i koordiniranja aktivnosti svojih clanica i drugih subjekata
zainteresovanih za razvoj, uvodenje i primenu elektronske razmene podataka
na bazi usvojenih medunarodnih standarda kod nas, radi postizanja efikasnijeg
poslovanja clanica i uskladivanja sa Ustavom i zakonom.
1 Open EDI ide dalje od standardizacije poruka i nastoji da definiše
pravila i standarde koji obraduju kompletnu problematiku o tome kako se
elektronske veze uspostavljaju i kako funkcionišu.
Maloprodaja
Maloprodaja ukljucuje sve aktivnosti prodaje robe i usluga direktno krajnjim
potrošacima za njihove potrebe. Maloprodaja predstavlja poslednji
korak u lancu distribucije. Upravljanje maloprodajnom mrežom predstavlja
jedan od preduslova za uspešno funkcionisanje kanala marketinga.
Iako se maloprodajni sektor decentralizovao, centar je ostao najvredniji
gradski prostor. Zbog visokih renti prodavnice robe nižeg kvaliteta
primorane su da napuste centar grada i na njihovo mesto dolazi poslovni
prostor i specijalizovane prodavice. Na delu je proces društvene
i prostorne preraspodele, centar koji je tradicionalno mesto za svakodnevnu
kupovinu, odjednom je postao mesto za visokospecijalizovane usluge. Takva
promena je negativno uticala na stanovnike gradskog centra i na domacinstva
sa niskim prihodima. Dolazak multinacionalnih maloprodajnih objekata pojacao
je ovaj trend. Povecane su cene i promenjen je društveni položaj
potrošaca koji kupuju u centru – potrošaci sa višim
dohotkom i turisti zamenili su lokalno stanovništvo.Razvoj velikih
trgovackih centara može radikalno da promeni potrošacke navike
u veoma kratkom vremenu. Stavovi stanovnika o novom razvoju grada zavise
od njihovog obrazovanja i starosti. Stariji i penzioneri su manje privrženi
novom razvoju. Hipermarketi koje ljudi najviše posecuju su bliži
centru, sa dobrim saobracajnim vezama, privatnim i javnim. Njihovoj popularnosti
doprineo je publicitet koji je pratio njihovu izgradnju. Hipermarkete
van grada više posecuju mobilnije društvene grupe, pripadnici
srednjeg i višeg sloja, koji jednom nedeljno idu u kupovinu kolima.
Stariji i društvene grupe sa nižim dohotkom ne podržavaju
nove pogodnosti. Oni imaju kriticke stavove prema povecanom izboru robe,
novim uslugama i estetskim vrednostima novog razvoja. Veliki broj njih
žali se na povecan saobracaj u gradu. Deo stanovništva sa nižim
prihodima zadržao je stare navike u kupovini, i retko posecuje nove
shopping objekte, i ne koristi prednosti velikog izbora roba. Ljudi koji
žive na periferiji i moraju da putuju do supermarketa zavise od malih
prodavnica, cija je buducnost neizvesna u suocavanju sa velikom konkurencijom.
Za siromašnije stanovnike glavno mesto kupovine je pijaca. Centar
je glavna destinacija javnog saobracaja, od kojeg zavisi manje mobilno
stanovništvo. Postsocijalisticko društvo strogo je diferencirano
u pogledu pristupa prodajnim objektima i drugim novim pogodnostima kupovine
(kucna dostava, razni servisi), i u pogledu potrošackih navika. Povecanu
prostornu diferencijaciju lokalna i centralna vlast ne pokušavaju
da ublaže, dopuštaju liberalnu ekonomsku politiku i nizak prioritet
daju socijalnoj politici.
Barkod oznacavanje artikala
Usled sve vece i raznovrsnije ponude artikala i proizvoda na svetskom
tržištu javila se sve veca potreba da se artikli oznace kako
bi se lakše prepoznali. U samom pocetku, artiklima su davani opšti
nazivi ali se javila potreba da se potrošacima, ali i prodavcima
ustupi više informacija o artiklu. Elektronizacija poslovanja nametnula
je potrebu da se roba oznacava i simbiloma koji su prepoznatljivi mašinama.
Bar kodiranje je jedan od nacina prikazivanja podataka koji se mogu automatski
ocitavati. To je nacin da se brzo, tacno, jeftinije i efikasnije obuhvate
podaci i prenesu do racunara.
Bar kod oznacavanje
poniklo je u Americi sredinom 70-tih godina iz preke potrebe standardizacije
obeležavanja artikala i smanjenja troškova trgovinskog prometa.
U Evropi je ova novotarija uvedena sa zakašnjenjem, a obeležavanje
je implementirala Medunarodna asocijacija za numericko oznacavanje artikala
(IANA - International Article Numbering Association).
Implementacija je izvršena na bazi americkog UPC-A standarda, na
osnovu koga je (proširenjem) usvojen široko rasprostranjeni
EAN-13 standard za obeležavanje artikala. Ovo proširenje je
usledilo zbog toga što UPC-A standard i nije dizajniran za internacionalnu
upotrebu. Pošto EAN-13 predstavlja nadgradnju UPC-A stadarda, bilo
koji softver ili hardver koji je sposoban da "cita" EAN-13 simbole,
bice sposoban da ocitava u UPC-A simbole. I sami amerikanci su primorani
da prihvate EAN oznacavanje, tako su sada u procesu prelaska na novi UPC-13
standard.
Struktura EAN-13 oznacavanja je sledeca:
• oznaka zemlje porekla – jedinstveni broj koji oznacava
zemlju porekla proizvoda. Oznaka artikala iz naše zemlje je 860.
• oznaka proizvodaca – jedinstvena oznaka proizvodaca artikla
koju svakom privrednom subjektu dodeljuje nacionalna ustanova ovlašcena
za upravljanje oznacavanjem. Kod nas je to, koliko mi je je poznato, Savezni
zavod za standardizaciju. Ova oznaka je varijabilne dužine, ali je
uglavnom 5-ocifrena.
• oznaka proizvoda – jedinstven oznaka artikla koju formira
sam proizvodac za svaki svoj proizvod. Ovu oznaku proizvoda slobodno formira
sam proizvodac bez potrebe za kosultovanjem bilo koje ustanove.
• kontrolna cifra – da bi se izbegla pogrešna ocitavanja
šifre artikla, dodata je kontrolna cifra koja proverava da li je
ostatak EAN šifre korektan.
Pored EAN-13 oznacavanja, u praksi se može sresti i EAN-8 sistem
oznaka koji je kompatibilan sa EAN-13, a namenjen je za oznacavanje artikala
malih dimenzija. U praksi sam se susreo sa par artikala EAN-8 i to su
uglavnom bile žvakace gume ili male cokoladice. Prilikom unosa artikala
oznacenih barkodom tokom fiskalizacije, susreli smo se sa dosta problema,
uglavnom zbog nedoslednosti samih proizvodaca. Ti problemu se mogu svesti
na sledece:
• barkod simbol isti za više razlicitih proizvoda. I ovo
je moguce, bar kod nas. Proizvodac alkoholnih pica "Suza" obeležio
je istom oznakom desetak svojih proizvoda vocnih rakija, koji se po svojoj
prirodi (i cenama) drasticno razlikuju
• loša štampa barkod simbola,
• pozadinska boja barkoda previše tamna ili previše reflektujuca,
• barkod oznaka na flašama u vodoravnom položaju, što
zbog zaobljenosti ambalaže otežava ocitavanje
• barkod oznaka na pozicionirana na delu ambalaže koji je deformisan
u procesu proizvodnje
• barkod oznaka na pozicionirana na poziciji koja se nalazi zapakovan
unutar unutrašnjosti spoljnjeg dela ambalaže
Barkod predstavlja drugaciji nacin kodiranja brojeva i slova koristeci
kombinaciju tankih linija razlicitih širina i razmaka izmedu njih.
Ovo je samo drugaciji nacin za unošenje podataka u kompjuter. Barkod
ne sadrži opisne podatke. On je referentni broj koji kompjuter koristi
da bi našao njemu dodeljeni zapis koji sadrži opisne podatke
i ostale važne informacije. Na primer, barkod koji se nalazi na sodi
ne može sadržati ime proizvoda, tip sode, ili cenu, umesto toga
on sadrži dvanaestocifreni broj proizvoda. Kada kasir taj barkod
skenira, on se prenosi u kompjuter koji zatim pronalazi zapis dodeljen
tom broju artikla u bazi podataka. Pronadeni zapis sadrži opis proizvoda,
ime proizvodaca, cenu, kolicinu, itd. Kompjuter trenutno radi upit cene
za taj barkod i prikazuje cenu na kasi. On takode oduzima kupljenu kolicinu
od kolicine koja se nalazi na zalihama. Citava transakcija je završena
trenutno. Ukratko receno, barkod predstavlja identifikacioni broj (ID)
artikla, taj ID je kodiran u barkodu i taj podatak kompjuter koristi da
pronade specificnu informaciju dodeljenu tom ID-u. 2)
Jedan od simbola potrošackog društva su i bar-kodovi. Iscrtani
na svakom proizvodu masovne potrošnje, oni ga identifikuju po poreklu,
vrsti, tipu, ceni i drugim parametrima, što upravljanje njima cini
znatno lakšim. Svako ko je ikada placao robu kupljenu u supermarketu
bio je u prilici da cuje “vesele bipove” bar-kod citaca, koji
prethode cinu naplate. Iako sveprisutni, bar-kodovi su ipak relativno
nova pojava. Patent za bar-kod registrovan je 1952. godine, ali je bilo
potrebno punih 20 godina da za njih budu doneti odgovarajuci standardi.
Kljucna godina za njihov definitivni ulazak u domen maloprodaje bila je
1984. Te godine je najveci lanac prodavnica na svetu, americki Wal-Mart,
izneo izricit zahtev dobavljacima da svi njihovi proizvodi moraju na sebi
nositi bar-kod, a sve u cilju lakšeg održavanja inventara. Nepune
dve decenije kasnije, izgledi da Wal-Mart još jednom izvrši
odlucujuci uticaj na uvodenje nove tehnologije su ogromni. Rec je o nasledniku
bar-koda, identifikatoru na osnovu radio frekvencije, RFID (Radio Frequency
Identification).
Radio frekfentna identifikacija – RFID
Ovaj oblik obeležavanja predstavlja metodu automatske identifikacije
koja je zasnovana na prijemu udaljenih podataka pomocu uredaja koji se
nazivaju RFID etikete ili responderi. RFID etiketa je “deo”
koji može biti ugraden u proizvod, životinju ili osobu radi
identifikacije pomocu radio talasa. Osnovni delovi ovih etiketa su silikonski
cip i antena. Sam ovaj sistem funkcioniše tako što ove etikete
emituju signal koji poseduje jedinstvenu oznaku tog uredaja, a preko antene
koja sadrži transmiter i dekoder za prijemni signal.
Primena ovog sistema je sve veca u poslovanju. Najviše i najcešce
se primenjuje u toku transporta robe, u skladištima robe, na carini
ali i na drugim mestima.
Štampa bar kod etiketa
Bar kod tehnologija vec godinama širom Sveta donosi vecu produktivnost,
efikasnost i preciznost. LS Data nudi sledeca rešenja zasnovana na
bar kod tehnologiji:
- Oznacavanje u proizvodnji: Prakticno svi artikli koji se nalaze
u maloprodaji obavezno se obeležavaju svetski jedinstvenim bar kodom.
Medutim, oznacavanje paletnih i transportnih pakovanja, donosi znacajne
rezultate, jer proizvodacima i distributerima omogucavaju sledljivost
artikala po seriji/lotu/šarži, datumu, roku trajanja i to od
proizvodnje, pa do krajnjeg kupca. Takode je moguce produžiti sledljivost
unazad do poluproizvoda, sirovina, ambalaže... Ovakva oznacavanja,
po EAN128 standardu i SSCC kodu (Standard shipping container code), donose
i znacajne uštede kompletnom logistickom procesu u lancu snabdevanja.
Osim bar kodom artikli mogu da se oznacavaju i RFID oznakama.
- Oznacavanje inventara: Više o oznacavanju osnovnih sredstava ili
drugog inventara, na strani: Popis osnovnih sredstava.
- Oznacavanje dokumenata: Kod štampanja dokumenata kao što su
kartice, ulaznice, racuni, potvrde... uvodenje bar koda znatno olakšava
kasniju identifikaciju. Kasnijim skeniranjem bar koda vrši se veoma
efikasna i pouzdana kontrola tih dokumenata.
- 2D bar kod: 2D bar kod je znatno složeniji od klasicnog 1D, i razlikuje
se to tome što na mali prostor oznake može da stane mnogo više
informacija. Svi štampaci i mobilnih racunari imaju mogucnost štampe
i skeniranja tih bar kodova.
Barkod oznacavanje predstavlja veliku prednost i olakšanje, samo je potrebno da i proizvodaci i trgovci dosledno sprovedu propisane zahteve standarda, i usaglase sopstvene poslovne proceses.
Organizacija za numeraciju artikala EAN – European Article Numbering
Organizacija EAN osnovana je 1977.godine , kao neprofitna medunarodna
asocijacija sa sedištem u Briselu. Cilj ove asocijacije je razvoj
seta standarda koji ce omoguciti efikasan menadžment u globalnim
multiindustrijskim lancima snabdevanja , upotrebom jedinstvenog sistema
identifikacije proizvoda, jedinica isporuke, lokacija i usluga. Stvaranjem
standardnog identifikacionog sistema za artikle bavile su se državna
agencija UCC – Uniform Code Council, za podrucje SAD, i Kanade i
EAN International za Evropu, a sada su se udružili i može se
govoriti o jedinstvoenom EAN.UCC identifikacionom sistemu.. Cilj EAN Internationala
je razvoj globalnog multisektorskog standarda za identifikaciju proizvoda,
usluga i lokacija zarad obezbedjenja zajednickog jezika u medjunorodnoj
trgovini. EAN International i UCC clanice su proširene asocijacije
EAN International i cine dobre organizacije za standardizaciju zadužene
da zajednicki upravljaju EAN.UCC sistemom i procesom upravljanja globalnim
standardima. (GSMP). Oni aktivno rade na projektovanju, izradi, razvoju,
održavanju i promociji standarda i specifikacija za:
- identifikaciju (predmeti, usluge, lokacije),
- predstavljanje dodatnih informacija (datumi, mere, varjante proizvoda
i slicno),
- bar kod simbole.
Da bi podržali aktivnost razvoja standarda za EAN.UCC sistem identifikacija
oni su kreirali proces upravljanja globalnim standardima (GSMP) koji je
razvijen da bi se održavala rešenja za globalnu trgovinu, zasnovana
na standardima upotrebom tehnologija EAN.UCC sistema. Cilj GSMP-a jeste
okupljanje poslovnih korisnika iz celog sveta, iz svih industrijskih grana,
radi razvijanja uniformnog pristupa i metodologije za upravljanjem globalnim
standardima.
EAN.UCC jeste medjunarodni sistem numerickog oznacavanja artikala, ljudi,
lokacija, dokumenata i drugih predmeta i simbolickog predstavljanja brojeva
citljivih coveku u mašinski citljive simbole – bar kodove.
Osnovni princip sistema je dodeljivanje predmetu jedinstvenog imena na
osnovu jedinstvenih medjunarodnih standarda pomocu kojeg ce se razluikovati
od bilo kog drugog predmeta u okolini. Ovaj sistem pojednostavljuje i
unifikuje šifriranje predmeta za automatsku identifikaciju i elektronsku
obradu. Predmet koji neka Kompanija oznaci EAN.UCC šifrom može
da se identifikuje na EPOS terminalima bilo gde u svetu, nakon cega se
trenutno pristupa svim podacima o tom predmetu koji su, kao neophodni,
uneseni u kompjuter. Na taj nacin ovaj sistem omogucava efikasno i racionalno
upravljanje i rukovodjenje radi ostvarivanja vece efikasnosti i racionalnosti
poslovanja. Efekti i koristi od ovog sistema su višestruki, a izmedju
njih to su i:
- povecava se brzina i tacnost u prenosu informacija,
- informacije su ažurne, tacne i dostupne u pravo vreme,
- bolja kontrola toka informacija,
- bolja kontrola distribucije robe,
- brza isporuka artikla,
- smanjenje troškova administracije,
- niže cene kroz povecanje efikasnosti,
- povecanje prodaje uz smanjivanje zaliha,
- prevazilaženje izvoznih bariera,
- podrška EDI sistemu i slicno.
Od ovog sistema i potrošaci, a ne samo proizvodjaci i distributeri
imaju koristi:
- brže kupuju,
- dobijaju jasan i pregledan racun,
- cene proizvoda su niže,
- poverenje u tacnost racuna je veca.
Numerisanje u okviru EAN.UCC sistema
Ovaj sistem numerisanja ima svoja tri glavna elementa. To su globalni
broj, trgovinske jedinice SSCC i globalni lokacijiski broj.
Globalni broj trgovinske jedinice koristi se za jedinstvenu identifikaciju
trgovinskih jedinica širom sveta. Trgovinska jedinica je bilo koja
jedinica za koju postoji potreba za korišcenjem vec definisanih informacija
i kojoj se može odrediti cena, ili koja može da se naruci ili
fakturiše u bilo kojem delu, bilo kojeg lanca snabdevanja.
Serijski kod kontejnera za otpremu SSCC cine broj ili struktura podataka
koji se koriste za jednoznacnu identifikaciju logistickih jedinica, a
to je jedinica bilo kojeg sastava sacinjena za transport ili skladištenje
kojom treba upravljati u lancu snabdevanja.
Globalni lokacijski broj koristi se za identifikaciju kompanije ili organizacije
kao pravne celine. Korišcenje ovih brojeva je osnovni preduslov za
efikasan EDI.
EAN.UCC brojevi i bar kodovi se koriste za oznacavanje i identifikaciju
potrošackih jedinica, jedinica isporuke, transportnih jedinica i
lokacije.
Potrošacka jedinica jeste jedinica namenjena za prodaju krajnjim
potrošacima preko maloprodajne mreže. To je artikal u pakovanju
namenjen krajnjem potrošacu. Svaka razlicita potrošacka jedinica
mora da ima svoj poseban EAN.UCC broj.
Svako standardno i nepromenljivo grupisanje nekoliko potrošackih
jedinica radi olakšanja operacija rukovanja, skladištenja, špedicije
i isporuke naziva se jedinica ispuruke. Nju mogu da cine razliciti oblici,
kao što su: kartonska kutija, sanduk, paleta obmotana trakom, kontejner
i slicno.
Namena EAN.UCC logistickih etiketa jeste pružanje jasne i sažete
informacije o jedinici na kojoj je nalepljena. Ona jedinstveno identifikuje
logisticku jedinicu za administrativnu i logisticku namenu i omogucava
identifikaciju artikala u jedinici ili njen sadržaj, zajedno sa dodatnim
informacijama proizvodjaca i kupca u mašinski citljivoj formi.
Etiketa EAN.UCC sastoji se iz tri dela. Gornji deo etikete sadrži informacije u slobodnom formatu. Srednji deo sadrži tekstualne informaciju i coveku citljivu informaciju bar koda, a najniži deo ukljucuje bar kodove i njihovu pridruženu interpretaciju. Naravno SSCC mora da bude poslednji.
Velicina bar koda
U cilju smanjenja površine koje zauzimaju EAN/UPC simboli, moguca
je specifikacija smanjenja visine simbola. Ovaj proces, nazvan odsecanje
nije dozvoljen u specifikacijama EAN/UPC simbologije i treba ga izbegavati.
Razlog je negativan uticaj na brzinu skeniranja skenerima iz više
pravaca na maloprodajnim naplatnim mestima.
Minimalna (80%) Normalna (100%) Maximalna (200%)
Prilikom primene EAN/UPC simbola u logistici (prevoz i distribucija),
kao i na maloprodajnim mestima, raspon dozvoljenog uvecanja ogranicen
je izmedu 150% i 200%. Simbol na kutiji za veci aparat (TV ili mikrotalasna
pecnica) je pogodan primer za ovakav slucaj.
L I T E R A T U R A
• Vidas – Bubanja Marijana, “E-poslovanje: menadžment, tehnologije, aplikacije”, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2007.godine
• Grupa autora , “Mala enciklopedija”, Prosveta, Beograd, 1984.godine
• http://www.gs1yu.org
• http://www.emagazin.co.yu
• http://www.serviceplus.co.yu
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA:
|
||||||||||||
|
||||||||||||
Besplatni Seminarski Radovi