POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
 
 

ELEKTRONSKA POŠTA


elektronska postaNajstariji, najrasprostranjeniji i najkorišceniji servis interneta je elektronska pošta(e-mail). Koristi se za slanje pisanih poruka izmedu korisnika ili grupa korisnika. Kao i kada se radi o obicnoj pošti, i elektronskoj se pošti mogu dodati dokumenti kreirani drugim programima (tekst, crteži, slike, zvucne datoteke, programi itd.) koji idu kao prilog pisanoj poruci. Elektronske poruke se, opšte uzevši, šalju i primaju preko mail servera racunara posebno namenjenih da procesiraju i usmeravaju elektronsku poštu. Kada server primi poruku, on je upucuje racunaru na koji je adresovana. Adresa pojedinacnog korisnika sastoji se od njegovog korisnickog imena i simbolickke adrese njegovog prijemnog servera(IP-„internet poštar”).
Desetak milona poruka svakog dana lete preko žica – pet milona pojavljuje se samo iz American Online-a. Posle nedavnog anketiranja korisnika interneta, dobijeni su rezultati da je slanje e-mail poruka glavna stvar koju oni rade dok su na internetu. Ne uliva strah i predstavlja koncept koji se ne razume: šalje se pismo. Jedina razlika sastoji se u tome, da se ne nosi na poštu - što je mnogo brže.
E-mail koncepti su svuda isti, nezavisno od tipa programa koji koristite – i onda kada su dugmad na koju se klikce razlicita.


Izgled prozora


Izgled prozora (Interfejls) veoma je slican sa ostalim Microsoft programima. Cine ga :
1. Title Bar ( Naslovna linija)
2. Standard Toolbar (Glavni meni)
3. Advanced toolbar ( Meni sa alatkama)
4. Outlook bar – meni u kome se nalaze precice (shortcut)
Folderi za organizovanje
Folderi koji služe za organizovanje poruka u Outlook-u su:
1. Inbox – folderu kome se nalazi pošta koju je neko poslao
2. Outbox – Folder u kome se nalaze naše poruke spremne za slanje
3. Drafts – folder u kome se nalaze nezavršene poruke
4. Sent Items – folder u kome se nalaze poruke koje smo poslali
5. Deleted Items – folder u kome se nalaze poruke koje smo obrisali


Ovaj folder predstavlja elektronski adresar u kome upisujemo i kucne i elektronske (E-mail) adrese, brojeve telefona, rodendanske datume i uopšte razne informacije o ljudima sa kojima smo u kontaktu.


1. Kliknuti na padajuci meni Tools.
2. Izabrati Adress Book, ovo se može brže
uraditi, pritiskom na Ctrl + Shift + B.
3. U otvorenom prozoru, kliknuti na New
4. Izabrati New Contact.
5. Kada se otvori novi prozor(kao na slici),
popuniti potrebne informacije u prazna polja.
6.Potvrditi unete podatke klikom na dugme OK.


Kreiranje i slanje poruka
Da bi formirali poruku u Outlooku potrebno je
1. U glavnom meniju kliknuti na padajuci meni File,
2. zatim na New/ Mail Message. Ovim komandama otvara se ovakav prozor :


To: - upisuje se ime primaoca, a klikom na ovu opciju dolazi se do adresara gde se može izabrati željena adresa.
Cc: - upisivanje imena ostalih primaoca, a klikom na opciju se dolazi do adresara.
Bcc: - slepa kopija (sprecava da druge osobe saznaju da je odredena osoba primila poruku)
Subject – upisivanje predmeta poruke. Send – slanje poruke (za izvršenje ove komande potrebna je konkcija sa internetom).


Kao što je gore navedeno, poruke se primaju i šalju preko e-mail servera, pa ujedno s tim postoji i više poštanskih sistema koji se koriste za navedene funkcije...
Najbolji i najnapredniji programi uglavnom su napravljeni tako da se koristite sa POP serverima. Zbog toga može da se dogodi da nije moguc prelazak na neki novi program koji ima neku posebnu e-mail funkciju, koja je korisniku potrebna.
POP- je Post Office Protocol koji se cesto koristi za manipulisanje Internetovim e-mail-om. POP server prima e-mail koji je poslat primaocu i zadržava ga sve dok primaoc ne upotrebi svoj program za elektronsku poštu da ga preuzme. Medutim, POP nije svuda prisutan; neki online servisi i mnoge kompanije ne koriste POP.
Postoji još jedan poštanski sistem koji se cesto koristi - IMAP(Internet Maessage ACCess Protocol). On se uglavnom koristi u mrežama koje su vlasništvo korporacija, a ne od strane provajdera Internet servisa.

*E-mail adresa ima tri dela:
1. Ima korisnickog racuna 2. “At„ znak @ 3. Ime korisnickog domena
Ime racuna je: skoro uvek ime koje se koristi da bi se osoba logovala na svoj Internet racun.
Posle imena racuna dolazi @ znak., koji oznacava gde se završava ime racuna, a gde pocinje ime domena
Na kraju stoji ime domena – to je adresa kompanije, provajdera servisa, ili online srevisa.

*Stavljanje željene datoteke u poruku
Slanje poruke uz neki tekst, slicicu, audio ili video file, se može uraditi na dva nacina:
1. Izabrati spajalicu (Attach), koja se nalazi u
Standard meniju.
2. U meniju Insert kliknuti na Insert File Attachment.
Kada se otvori novi prozor – Insert Attachment, odabrati željeni file i kliknuti na Attach.

Primanje pošte


Pristigla pošta da bi se procitala mora prvo primiti...
1. Klikom na Send/Receve, ukoliko je racunar povezan sa internetom, server automatski traži pristiglu poštu.
2. Pristigla pošta se cuva u Inbox folderu i moguce ju je procitati kada korisnik nije priikljucen sa internetom.


Kriptovanje


Kriptovanje: je mogucnost da se kriptuju ili skrembluju e-mail poruke kako bi opstale necitljive za svakog, osim za primaoca. To se sada ugraduje u e-mail programe.
Pre nego što skremblovana poruka može da se procita, ona mora da se dekriptujue, odnosno da se konvertuje u svoj prvobitni oblik. Tada postaje citljiva. Naravno, ako se sve odvija kako treba jedina osoba koja može da dekriptuje poruku jeste osoba kojoj je ta poruka upucena.
Krajem 1994. i pocetkom 1995. godine postojalo je veliko interesovanje za kriptvanje poruka. Ono je uglavnom bilo skoncentrisano na program po imenu PGP, Pretty Good Privacy. Taj program može tako dobro da kriptuje da ih je u osnovi nemoguce dešifrovati. I kada ova tehnologija doživi izvestan napredak, dešifrovanje takve poruke ce verovatno i dalje biti nezamislivo skupo.

E-mail adresa ima tri dela:
1. Ima korisnickog racuna
2. “At„ znak @
3. Ime korisnickog domena

Ime racuna je: skoro uvek ime koje se koristi da bi se osoba logovala na svoj Internet racun.
Posle imena racuna dolazi @ znak., koji oznacava gde se završava ime racuna, a gde pocinje ime domena
Na kraju stoji ime domena - to je adresa kompanije, provajdera servisa, ili online srevisa.


Webmail


Webmail je e-mail aplikacija, koja omogucava citanje, slanje i organizovanje sopstvenih e-mail-ova preko Web broser-a, što znaci da korisnik može biti skoro bilo gde i imati pristip svojim porukama. Prednost Web mail u odnosu na outlook je to što se može koristiti za pristup svojim porukama kada je korisnik daleko od kuce i nije u prilici da koristi svoj racunar, odnosno svoj mail program.
*Kakva je razlika izmedu Webmail i Microsoft Outlook (ili drugog e-mail-a)?
Vecina e-mail akaunta su namešteni u programima kao što su MS Outlook, Netscape Mail or Outllok Express, su namešteni da pomeraju poruke iz korisnickog servera na korisnikov racunaar kada korisnik otvori mail softver program. Korišcenjem Webmail-a, korisnikov e-mail se ne premešta na racinar koji je u upotrebi. Umesto toga korisnik samo pogleda i prosledi poštu koja je na serveru. S obzirom da se pošta ne cuva na racunaru, memorija je ogranicena-na 2MB. Webmail najcešce koristi IMAP webmail program.
Pisanje i slanje poruka se vrši indeticno kao i u MS Outlook-u. Ali je pregled poruka moguc samo ukoliko je uspostavljena konekcija sa internetom.


Kako doci do Webmail–a?


1. Otvoriti Internet browser(npr. Internet Explorer)
2. U adress bar-u ukucati adresu sajta koji sadrži opciju Webmail-a(Yahoo, Hotmail...)
3. Na sajtu uzabrati opciju Sign Up
4. Popuniti formular o podacima
5. Popunjene podatke potvrditi klikom na I Agree


Ponovni pristup webmail-u


Da bi prijavljeni korisnik pristupio ponovo svojoj pošti, potrebno je da se uloguje (Log In) i u novootvorenom prozoru ukuca pasword i korisnicko ime. Moguce je i da se korisnicko ime zapamti, tako da ga racunar prepoznaje i da je potrebno samo ukucati lozinku, tj. pasword da bi se pristupilo webmail sanducetu.


Moguce poteškoce


Cesto se dešava da Webmail nije u mogucnosti da koristi attachment-e. Ponekad nije moguce slati slike ili muziku, ali je u velikoj vecini slucajeva moguce primiti takvu poštu. U svakom slucaju ukoliko webmail server nije u mogucnosti da poruku otvori u potpunosti, ili je primljena slika loše rezolucije(što je verovatno problem malog kapaciteta memorije), ta poruka se uvek može proslediti na lokalnu mail adresu ili se snimiti na racunar pa se tada otvoriti.

 

Webmail u Beogradu


Racunarski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB) postoji od 1991. godine, a osnovan je u cilju pružanja racunarskih usluga akademskoj sredini. Stalnim razvojem korisnickih servisa i povezivanjem akademskih institucija, RCUB je vremenom izrastao u centralno komunikaciono cvorište Akademske mreže Jugoslavije, prve i najvece racunarske mreže u Jugoslaviji. Na dan Univerziteta, 1996 godine, RCUB je za potrebe Akademske mreže ostvario prvu vezu sa svetskim Internetom u našoj zemlji.
Naucno-nastavno i istraživacko osoblje, kao i svi studenti Univerziteta u Beogradu, imaju pravo besplatnog dobijanja radnog prostora na racunarskim serverima RCUB-a i pristupa Internetu. Svim racunarskim i komunikacionim resursima u RCUB-u, korisnici mogu da pristupe preko Akademske mreže Jugoslavije, odnosno Interneta, preko modema iz javne PTT mreže ili direktno sa terminala u prostorijama RCUB-a. Znacaj ove vrste usluga najbolje ilustruje broj od preko 10.000 aktivnih korisnika RCUB-a.
Na RCUB je danas povezano preko 60 fakulteta Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti, naucnoistraživackih ustanova, kao i univerzitetski centri u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Podgorici. Na RCUB je povezana i Racunarska mreža Federacije, koja trenutno ukljucuje sedam saveznih organa i saveznih institucija.
U RCUB-u se mogu otvoriti nalozi na dva racunara sa dva slicna operativna sistema (UNIX):
• Afrodita (Silicon Graphics-ov Power Challenge racunar sa IRIX operativnim sistemom);
• Tesla - (racunar zasnovan na PC tehnologiji, Dual Pentium II, pod operativnim sistemom Linux).
Na oba racunara korisniku su na raspolaganju Internet servisi (Telnet, Ftp, Mail, WWW), kao i programski jezici: Fortran, Pascal, C. Od programskih jezika, na Afroditi postoje još i: C++ i Java.
Racunarima je moguce indirektno pristupiti sa bilo koje tacke na akademskoj mreži pomocu TCP/IP programa Telnet, kao i od kuce pomocu modema. Racunarima, Afroditi i Tesli, moguce je pristupiti i direktno iz terminalske ucionice u RCUB-u ili sa bilo kog racunara prikljucenog na Akademsku mrežu Beograda (odnosno Jugoslavije).
Pravo na otvaranje naloga na racunarima RCUB-a imaju svi studenti Beogradskog Univerziteta (sa overenim semestrom) i radnici Univerziteta u Beogradu. Otvaranje naloga putem elektronske pošte nije moguce.
Da bi se otvorio nalog, potrebno je doci licno u prostorije RCUB-a (Kumanovska bb tj. Bulevar revolucije 84 - Poslovni centar "Lola", u suterenu) radnim danom od 10 do 15 casova sa indeksom (studenti i postdiplomci) odnosno licnom kartom (morate znati svoj maticni broj; ima13 cifara) i popuniti i potpisati formular za otvaranje radnog naloga. Radnici Univerziteta cije ime ne postoji u Informatoru Univerziteta, moraju doneti potvrdu sa svog fakulteta/instituta da su tamo zaposleni.
Nalog ce biti otvoren sledeceg radnog dana (posle 12 casova) od dana podnošenja zahteva, sem u slucajevima da racunar iz nekog razloga nije aktivan i sl. Po nalog se može doci od 9-15 casova svakog radnog dana, ponovo licno sa indeksom odnosno licnom kartom.
U slucaju da kasnije u toku rada korisnik želi promenu korisnickog imena ili lozinke (u slucaju da ju je zaboravio ili da mu je neko promenio) potrebno je da dode licno (sa indeksom odnosno licnom kartom) u RCUB, popuni formular, napiše šta zahteva i potpiše ga. Zahtev ce biti obraden takode dan nakon podnošenja, sem u nekim specijalnim slucajevima. Ukoliko se nalogu ne pristupi u roku od mesec dana od otvaranja, isti ce biti trajno obrisan.


Literatura

1. http://www.yahoo.com novembar 2005
http://webmail.usask.ca/ novembar 2005
http://webmail.hartwick.edu novembar 2005
https://WebMail.st-andrews.ac.uk novembar 2005
http://www.wanadoo.co.uk/comunicate/email/info.html decembar 2005
http://www.geocites.com/RainForest/Andes/3775/Internet.html decembar 2005
http://www.rcub.bg.ac.yu decembar 2005

2. „Racunarstvo i informatika” za I razred srednje škole, Dr Nikola Klem, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Beograd, 1999.

3. „Potpun brzi vodic kroz intrnet” , Peter Kent, prevod IV americkog izdanja(Danica Milosavljevic), V izdanje, 2002, Svetlost, Cacak.

„Internet i Ms Outlook”, kompjuterski centar „Master Class”, 2003

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD