Razvoj omladinske politike na lokalnom nivou – uticaj podmladaka politickih partija na taj proces

UVOD

Razvoj omladinske politike na teritoriji opštine Zvornik pokrenut je pocetkom 2003. godine kroz projekat koji je imao za cilj da uspostavi 12 elemenata/mehanizama omladinske politike na lokalnom nivou , koji su na osnovu evropske prakse i dokumenata preduslov za kreiranje Strategije za mlade na lokalnom nivou. Dakle, možemo reci da za kvalitetnu izradu Strategije za mlade moramo imati dvije dimenzije: institucionalne korake koji su neophodni za uvodenje omladinske politike na lokalnom nivou te transparentan proces pisanje Strategije za mlade koji vodi lokalna uprava. Posebnu ulogu u kompletnom procesu dali su podmlaci politickih partija koje su svojim djelovanjem i radom uticali na izradu samog dokumenta.

Naravno, podršku procesu su davale i druge medunarodne organizacije na celu sa GTZ-om. Kljucna stvar je da proces uvodenja omladinske politike bude u skladu sa evropskim najboljim praksama. Još jednom napominjemo kroz kompletan proces koji traje vec cetiri godine kao osnov su uzimani dokumenti:
Evropska povelja o ucešcu mladih u životu na lokalnom i regionalnom nivou - Savjeta Evrope;
Bijela knjiga o mladima - Evropske komisije;
11 indikatora omladinske politike Savjeta Evrope i Evropskog omladinskog foruma;
Rezolucija o mladima u BiH - Parlamentarna skupština BiH (Službeni glasnik BiH, broj: 12/03) i
SIROP (12 elemenata/mehanizama, koje smo vec naveli).

12 elemenata/mehanizama:

1. Referent za mlade,
2. Komisija za mlade,
3. Savjetodavni odbor mladih (SOM),
4. Medusektoralna saradnja,
5. Budžet za mlade,
6. Plan akcije,
7. Omladinska infrastruktura,
8. Informativna politika,
9. Omladinsko istraživanje,
10.Neformalno obrazovanje,
11.Ukljucivanje/partnerstvo sa omladinskim organizacijama,
12.Razmjena/mobilnost mladih.

Elementi podvlace važnost posmatranja mladih ljudi kao resursa, a ne kao problema koji treba da budu riješeni. Problemski orjentisani pristup omladinskoj politici je po prirodi ogranicen na kratkorocnu i "ad hok" - (od slucaja do slucaja) perspektivu, jer kao takav je usredsreden na pokušaj "gašenja vatre" i rješavanja problema kad gdje se oni pojave. Suprotno tome, prihvatanje mladih ljudi kao resursa usmjereno je na dugorocna rješenja, prepoznavanje potreba i razvijanja politika u cilju da se pomogne mladim ljudima da iskažu svoje pune mogucnosti kao gradani društva i omoguci društvu da izvuce korist od njihovog intelektualnog kapitala. Dakle, mladi ljudi – resurs, a ne problem!
Razvoj i primjena omladinske politike na lokalnom nivou je obaveza proistekla iz Zakona o omladinskom organizovanju koji treba da pruži mladima bolje uslove za život, kreativno ispoljavanje i razvoj. Omladinska politika ne predstavlja samo opšta nacela rješavanja problema mladih, nego se razvija u posebne programe i mjere kojima se unapreduje pozicija i status omladine, ali i populacije koja ne pripada statusu omladine (kategorija lica od 13 do 18 godina – adolescenti).

Prema rezultatima istraživanja utvrdeni su najveci problemi mladica i djevojaka na podrucju opštine. Nakon održanih radionica i rada u grupama, došlo se do deset programskih podrucja koja su obuhvacena Strategijom: zapošljavanje i preduzetništvo mladih; kultura i slobodno vrijeme; infrastruktura; rekreativni život; mladi sa posebnim potrebama; ucešce mladih u društvu, omladinski i volonterski rad; zaštita životne sredine; obrazovanje; zdravlje mladih; stambena politika za mlade.

Strategija za mlade opštine Zvornik je dokument koji definiše presjek trenutnog stanja položaja mladih u opštini Zvornik i analizu problema sa kojima se najcešce mladi srecu (Omladinska politika) i formulisanje mjera i programa za rješavanje definisanih problema mladih ljudi (Akcioni plan) iz sljedecih oblasti:
kultura i slobodno vrijeme;
prostor za okupljanje i rad mladih;
informisanje i mobilnost mladih;
zaštita životne sredine;
zapošljavanje i preduzetništvo mladih;
mladi sa posebnim potrebama;
zdravlje mladih;
rekreativni život mladih;
ucešce mladih u društvu, omladinski i volonterski rad;
obrazovanje
stambena politika za mlade.

Inicijalna ideja za izradu ovog dokumenta nastala je usled odsustva strateških programa za mlade, kao i zbog nepostojanja razumijevanja za mlade i problema sa kojima se ova populacija suocava. Na razvoju Omladinske politike u Zvorniku i izradi Strategije za mlade partnerski su ucestvovali organi lokalne uprave, omladinske nevladine organizacije i ostali relevantni faktori koji imaju u svom radu stalni kontakt sa mladima, što znaci da je Strategija za mlade u opštini Zvornik realna i u praksi primenjiva tj. izvodljiva.

Zakonski osnov za donošenje Stretegije za mlade nalazi se u Zakonu o omladinskom organizovanju RS koji je usvojila Narodna skupština Republike Srpske u novembru 2004. godine. Clanovi 11. 12. i 15. glase:

Clan 11.
„Briga o omladini je od opšteg interesa za Republiku. Opšti interes iz prethodnog stava ovog clana ostvaruje se utvrdivanjem i stvaranjem uslova za omladinsko organizovanje i brigu o omladini. Opšti interes ostvaruje se donošenjem i realizacijom utvrdenog dokumenta omladinske politike na republickom, gradskom i opštinskom nivou.“

Clan 12.
„Omladinskom politikom, iz prethodnog clana, ureduju se osnovni ciljevi, pravci razvoja i zadaci u omladinskom sektoru, kao što su pitanja: vaspitanje mladih, njegovanje moralnih, estetskih, kulturnih i sportskih vrijednosti, razvijanje duhovnih i fizickih vrijednosti licnosti, svijest o humanistickim vrijednostima, licnoj i društvenoj odgovornosti, socijalno-zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju, ekologiji i dr.“

Clan 15.
„Srednjorocni i kratkorocni plan omladinske politike donosi za podrucje grada ili opštine, skupština grada ili opštine na prijedlog nadležne komisije za mlade, uz ucešce omladinskog savjeta opštine ili grada. Plan omladinske politike iz stava 1. ovog clana, mora biti u skladu sa Omladinskom politikom Republike Srpske (srednjorocni i kratkorocni period).“

Šta je omladinska politika?

Šta predstavlja Strategija za mlade?

Zašto je bitna realizacija Strategije za mlade?

Koja su programska podrucja djelovanja obuhvacena Strategijom?

2. OCJENA STANJA

Na podrucju opštine Zvornik, živi oko 15.000 mladih ljudi, što predstavlja 25% od ukupnog broja stanovnika opštine. Pod pojmom «mladi» se u ovom kontekstu podrazumijevaju lica starija od 15 a mlada od 30 godina. Gornja dobna granica je pomjerena na više zbog cinjenice da su najprije ratna, a zatim i teška ekonomska situacija, dovele do usporavanja razvoja mladih, a samim tim do sprijecavanja njihovog osamostaljenja i prelaska iz skupine «mladih».
Bez obzira na korišcenje širokog dobnog raspona u odredivanju pojma mladih, svi oni dijele nekoliko uocljivih zajednickih problema.

Odnos urbanog i ruralnog podrucja

Društveni položaj mladih se uveliko razlikuje s obzirom na mjesto prebivanja u opštini Zvornik.
Može se reci da se opština sastoji od dvije zone - urbane i ruralne. Nepovoljan položaj mladih u ruralnim zonama je posledica veceg broja razloga. Iako su mladi iz urbanog dijela nezadovoljni sa kulturnim dešavanjima i ponudama u gradu, mladima iz ruralnog podrucja se ne pruža bilo kakav kulturni sadržaj. Poseban problem su neke mjesne zajednice gdje mladi nemaju priliku da se bilo gdje okupe. Sa druge strane mladi u Križevicima posjeduju omladinski centar „IPAK-SHL“ koji koriste i mladi iz okolnih mjesnih zajednica, ali su kapaciteti Centra nedovoljno iskorišceni. Cest problem predstavljaju i autobuske linije, narocito vikendom.

Informisanost mladih

Nezahvalna situacija u kojoj se nalaze mladi u ruralnim zonama se bazira i na nedovoljnoj informisanosti o dešavanjima interesantnim za njih. Jedan od najvecih problema opštine jeste upravo ovakva informativna nepovezanost. Ona se ocitava u tome što informacije, koje bi trebale biti dostupne svima, ostaju zatvorene u uskom krugu njihovih korisnika, odnosno onih koji su aktivni na nekim poljima. Iako se svi vidovi organizovanja mladih zasnivaju na dobronamjernim razlozima i želji za omasovljenjem, vrlo brzo dolazi do problema slabog protoka informacija. Ovo se dešava i zato što mladi koji nisu ukljuceni u bilo kakve organizacije vrlo cesto i ne pokazuju nikakav interes za dobijanje informacija i umrežavanje sa drugim mladima, a to opet iz razloga nepostojanja te inicijalne informacije koja bi ih aktivirala.
U opštini Zvornik osnovan je Info desk za mlade, prvi u Republici Srpskoj, a treci u BiH. Opština je dala prostor na korišcenje i ima obavezu placanja elektricne energije, dok Omladinska informativna agencija finansira ostale troškove. U Info desku su zaposlena dva mlada covjeka.
Informisanje mladih se vrši u saradnji Opštine Zvornik i inicijative mladih „INAT“ putem finansijske podrške regionalnom omladinskom magazinu „INAT“

Obrazovanje mladih

Na podrucju Opštine Zvornik postoje jedna predškolska ustanova, šest osnovnih škola, dvije srednje škole, jedna visokoškolska ustanova.
Najveci problemi sa kojima se susrecu mladi po završetku osnovnog školovanja jeste nedovoljna informisanost o profilu zanimanja koja im se nude, pa se odabir buduceg zanimanja ne vrši u skladu sa potrebama. Iz tog razloga pokrenute su aktivnosti od strane Gimnazije i SSŠ „Petar Kocic“ kada jedan dan u godini škola organizuje Dan otvorenih vrata za sve ucenike devetih razreda. Ucenici se upoznaju sa radom, nastavnim planom i programom, prisustvuju nastavi. Takode je za pohvalu rad Savjeta ucenika Tehnickog školskog centra koji vec trecu godinu izdaje informator „Koji je tvoj izbor?“ o nastavnom planu i programu i svim zanimanjima koja se nude ucenicima. Pored ovih aktivnosti potrebno bi bilo više svjetovati mlade od strane psihologa, organizovati okrugle stolove izmedu ucenika i preduzetnika.
Tradicionalno Opština Zvornik je dodijelila nagrade Vukovcima u cilju podsticaja dobrih rezultata. Opština u 2006/2007 školskoj godini stipendira 23 srednjoškolaca i 113 studenata.

Nezaposlenost

Bez obzira na navedene razlicitosti, mladi sa podrucja citave opštine dijele i jedan zajednicki problem istog intenziteta, a radi se o problemu nezaposlenosti.
Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske - Biro Zvornik, prosjecan broj nezaposlenih mladih u 2007. godini je: od 15 do 18 godina 1, odnosno od 15 do 18 godina 16 prijavljenih, od 18 do 20 godina 77, od 20 do 24 godina 743, od 24 do 27 godina 616, od 27 do 30 godina 595 prijavljenih.
Najveci problem mladih se veže uz uobicajeni zahtjev za zasnivanje radnog odnosa - postojanje prakse u trajanju od 3, 6 ili 12 mjeseci. Ovaj zahtjev pretvara proces zaposlenja u zacarani krug, jer mladi ne mogu biti primljeni ukoliko nemaju prakse, a praksu naravno ne mogu steci ako zbog njenog nedostatka ne mogu biti primljeni. Zbog toga bi bilo dobro razviti projekat saradnje sa privrednicima opštine Zvornik, kojima bi se na odredene nacine kompenzovalo primanje mladih bez radnog iskustva. Treba imati na umu da su mnogi mladi spremni ovakve poslove obavljati i volonterski.
Drugi prigovor se odnosi na primanje radnika u radni odnos prema subjektivnim, a ne objektivnim kriterijima, odnosno poznato zapošljavanje "preko veze", što mlade koji nemaju potrebna poznanstva u svakom slucaju demorališe i sigurno motiviše da napuštaju opštinu i ostavljaju je bez kvalitetnog kadra.
Jedan od nacina prevazilaženja problema odlaska kvalitetnog kadra je stipendiranje deficitarnih kadrova sa obavezom, koja se reguliše ugovorm, da nakon završenog fakulteta, Opština ima obavezu da zaposli stipendistu u organu uprave ili u javnom preduzecu ciji je osnivac, a stipendista ima obavezu da radi odredeno vrijeme ili da vrati vrijednost stioendije uvecanu za kamatu.

Organizovanje mladih

Na podrucju opštine Zvornik djeluje veci broj omladinskih organizacija. Politicke partije imaju organizovane politicke podmlatke. Osim njih aktivne su i omladinske nevladine organizacije: Multimedijalni centar mladih, Odred izvidaca „Soko“, Udruženje mladih „Bonitet“, Savez studenata Tehnološkog fakulteta, Savjet ucenika Gimnazije „Petar Kocic“, Savjet ucenika Tehnickog školskog centra, Udruženje mladih Snagovo, OC „IPAK-SHL“ Križevici, „Solaris“, „Vizija mladih“, „Inicijativa“, Inicijativa mladih „Inat“, „Eko Leonardo“, Udruženje mladih Rocevic itd.

Narkomanija i zavisnost

Problem zavisnosti o drogama jeste globalni problem i evidentno je da u citavom svijetu dolazi do ekspanzije zloupotrebe narkotickih sredstava. Medutim, zabrinjavajuce je upravo to što se na podrucju opštine Zvornik ovaj problem umnogostrucio, ali još uvijek nije ozbiljno shvacen. Nažalost, ne postoje statisticki podaci koji bi pokazali broj korisnika na podrucju opštine. To je problem o kojem svi znaju, ali se prave da ga ne vide.
Omladinske organizacije svake godine organizuju okrugle stolove, radionice i edukacije na datu temu u školama, a sve u cilju informisanja mladih o štetnom uticaju narkotickih sredstava i smanjenja broja njihovih korisnika. Pored omladinskih organizacija Regionalni centar za prevenciju bolesti i promociju zdravlja je organizovao okrugle stolove u svim centralnim i podrucnim školama na kojima je prisustvo uzelo oko 12 000 ucenika. Okrugli stolovi posebno su organizovani i za roditelje i nastavno osoblje.

Stambena politika prema mladima

Osnovni uslov za kvalitetno osamostaljivanje i dalji razvoj mladih ljudi jeste obezbjedivanje vlastitog stambenog prostora. Kao posljedica nedavnih zbivanja u državi (rat, tranzicija, nezaposlenost, siromaštvo) je nemogucnost velike vecine mladih ljudi da obezbjede svoj stan. Na žalost, po svi istraživanjima najveci broj mladih ljudi spada u kategoriju stambeno nezbrinutih (u smislu posjedovanja vlastitog stana), stanovanje sa roditeljima u višegeneracijskim domacinstvima i iznajmljivanje stanova.
Jedan od osnovnih razloga koji s doprinijeli trenutnom položaju mladih u oblasti stanovanja jeste: Cijena stanova je previsoka i Nemogucnost mladih da obezbjede uslove za podizanje stambenog kredita. Sa stanovišta licnog dohotka i kupovne moci mladih kupovina stana je u vecini slucajeva nemoguca. Osnovni razlozi visoke cijene stanova su: disproporcija izmedu ponude i potražnje, visoke naknade za rentu i uredenje gradevinskog zemljišta, te infrastrukturno opremanje zemljišta.
Kvantitet i kvalitet stanova - prateci trendove na podrucju opštine Zvornik, broj stanova se svakodnevno povecava, cijena stanova ostaje ista, ali i dalje previsoka za mlade ljude, te se ista tendencija može pretpostaviti i u skorijoj buducnosti Kvalitet izgradnje povezan je sa nedostatkom kontrole kvaliteta, što otvara mogucnosti špekulativnih izgradnji.
Finansiranje stambene gradnje i stambene subvencije - stambeni krediti su skupi i, uz visoke cijene stanova, oni su nepodnošljivi za mlade ljude. Nepostojanje nikakvih stambenih subvencija za grupu mladih pri kupovini prvog stana do odredene površine, u smislu smanjenja poreza, smanjenja naknada za gradevinsko zemljište ili obezbjedivanja dugorocnih kredita sa niskim kamatnim stopama postavlja mlade ljude u identican položaj sa starijim i ekonomskim stabilnijim domacinstvima.

3. RAZRADA I PRIJEDLOG RJEŠENJA
PROCES IZRADE OMLADINSKE POLITIKE NA LOKALNOM NIVOU

Pre nego što zapocnemo sa objašnjavanjem važnosti ucešca omladine u razvoju lokalne politike rada sa omladinom, mislimo da je neophodno da razjasnimo u cemu bi, po našem mišljenju, omladina trebalo da ucestvuje; šta je, zapravo, omladinska politika. Kada krenemo da pricamo o njoj, predlažemo da se krene od definisanja osnovnih koncepata: omladina, javna politika i omladinska politika, nakon cega cemo produžiti do referenci vezanih za (inter)nacionalne i lokalne okvire, i pokušati da pružimo zajednicki odgovor na pitanje: Šta je okvir za razvoj politike rešavanja problema mladih na lokalnom nivou?

3a. PARTICIPACIJA

Suština demokratije je imati vladu koja ce biti vlada naroda i za narod.
Abraham Linkoln, predsednik Sjedinjenih Americkih Država

Osnovu demokratskog uredenja države cine organi vlasti izabrani na opštim izborima koji predstavljaju narod i rade u njegovom najboljem interesu – reci Abrahama Linkolna podjednako su aktuelne danas kao i 1863. godine kada su po prvi put javno izgovorene. U praksi ova tvrdnja podrazumijeva da demokratija znaci mnogo više od slobodnih izbora i ostvarivanja birackog prava, mada oni jesu temelj svakog demokratskog društva. Linkoln pretpostavlja da upravo oni na koje se politicke odluke odnose imaju najviše prava da ucestvuju u donošenju takvih odluka. Drugim recima, vlast se mora uspostaviti kao trajan partnerski odnos izmedu gradana i njihovih izabranih predstavnika: gradani odereduju smer opšteg razvoja opredeljivanjem za odredeni izborni program ili podnošenjem predloga na konkretna pitanja, odnosno reakcijama na odluke vlasti; dok izabrani predstavnici vlasti samo sprovode ove instrukcije u delo.

Partnerski odnos se razvija na osnovama uzajamnog poverenja, koje u mnogome zavisi od nacina izbora politickih predstavnika (posredno ili neposredno), postojecih oblika komunikacije izmedu gradana i vlasti, dominantnog kulturnog miljea. Ipak, postoji nekoliko elemenata na kojima se zasniva odnos poverenja u vecini demokratskih društava:

Predstavnici vlasti moraju se pridržavati odredenih etickih normi – iako dosta široko odredeno, eticno ponašanje se pre svega ogleda u poštovanju osnovnih pravila politickog fair-play-a, kako u održanju (pred)izbornih obecanja, tako i u odnosu prema politickim oponentima. Ovaj princip usko je povezan sa narednim:
Transparentnost u radu organa i organizacija vlasti – javnost mora imati uvid u proces donošenja svih odluka (sem u slucaju kada je zakonom predvideno donošenje odluka na zatvorenim sednicama) i njihovu primenu.
Uloga gradana u politickom životu nije limitirana samo na izbore, odnosno odabir odredene politicke platforme; veoma je važno da ih predstavnici vlasti konsultuju i prilikom donošenja konkretnih odluka – ili, drugim recima, da aktivno participiraju u politickom životu svoje zajednice.

Participacija podrazumijeva svaku aktivnost kojom se gradani aktivno ukljucuju u proces donošenja javnih odluka i tako uticu na kvalitet svog i života svojih sugradana. Ona može biti aktivna u slucaju kada su gradani kroz razne oblike udruživanja i inicijativa u direktnoj interakciji sa predstavnicima vlasti. U slucaju da gradani samo prisustvuju sastancima ili prezentacijama kako bi se bliže upoznali sa konkretnim odlukama ili programima, ili ostvaruju svoje biracko pravo - govori se o pasivnoj participaciji. Participacija dobija svoj puni oblik i efekat kada se gradani okupljaju kako bi se informisali i razgovarali o problemima svoje zajednice i kao rezultat ponudili potencijalna rešenja predstavnicima vlasti. Ovakva aktivnost doprinosi uspostavljanju konsenzusa, koji može biti veoma korisno uputstvo za dalje korake državnih organa.

Ideja participacije dobija posebno znacenje i važnost na lokalnom nivou opštine ili grada. Svako od nas najneposrednije doživljava svoju primarnu sredinu, bilo to selo, varošica ili veliki grad i direktno je zainteresovan(a) za rešavanje problema te sredine. Istovremeno, na lokalnom nivou je najlakše primeniti predložena rešenja i uveriti se u konkretne rezultate - primera ovakvih aktivnosti je mnogo, od rešavanja pitanja pešackog prelaza ispred škole do obnove sistema vodosnabdevanja. Participacija je u ovom slucaju veoma korisno sredstvo poboljšanja planiranja i donošenja odluka, ali ne garantuje da ce se rješenja iznaci sama po sebi.

Dobar primjer gradanske participacije
Gradanske inicijative za novi Toronto

Tokom 1998. gradske vlasti Toronta (Kanada) oformile su radnu grupu ciji je glavni zadatak bio da ukljuci gradane u diskusiju o poboljšanju rada lokalnih vlasti. Održan je veliki broj okruglih stolova, gradani su pozvani da u pismenoj formi da izraze svoje mišljenje (putem e-maila ili faksa), pojedina udruženja gradana su na zatvorenim sjednicama napravile listu prigovora i naknadno je predale organima lokalne samouprave. Krajnji rezultat ovih konsultacija bila je dugacka lista primedbi i predloga sa pitanjem ucešca gradana u radu lokalne samouprave kao centralnim problemom.

Pocetkom 1999. godine Skupština grada Toronta je usvojila principe gradanske participacije, koji su uvršteni i u Strateški plan razvoja grada:
1. maksimalna sradnja u procesu donošenja odluka;
2. olakšati gradanima pristup i ucešce u procesu odlucivanja;
3. trajan rad na unapredenju participacije;
4. izgradnja i jacanje potencijala i kapaciteta zajednice.

U narednih godinu dana organizovano je pet radionica o ucešcu gradana u radu lokalnih vlasti. Predstavnici lokalne samouprave i gradani razgovarali su o problemima pravnih i ekonomskih okvira participacije, globalnim trendovima koji uticu na razvoj participacije, znacaju ukljucivanja gradana u procese donošenja odluka, postojecim inicijativama i potencijalima grada Toronta, pokazanim slabostima i nacinima njihovog prevazilaženja, iskustvima drugih zajednica, ulozi lokalnih vlasti u razvoju potencijala zajednice. Pomenute radionice rezultirale su stvaranjem okvira participacije gradana u buducem radu organa lokalne samouprave.
Otvorena su i mnoga pitanja koja ce biti predmet narednih okruglih stolova i principi kojih bi opštinske vlasti trebalo da se pridržavaju u svom radu:
1. gradani su ravnopravni clanovi zajednice, a ne potrošaci ili kupci odredenih usluga,
2. ciljevi i svrha participacije bi unapred trebalo da budu jasno i precizno odredeni,
3. grad je obavezan da pomogne clanovima lokalne zajednice u razrešavanju njihovih problema,
4. predstavnici vlasti treba da rade na smanjenju nepovjerenja gradana i ohrabre ih da se ukljuce u rješavanje lokalnih problema,
5. grad treba da razvije metode i tehnike konsultovanja i ukljucivanja gradana,
6. gradske vlasti treba da obezbijede nesmetani pristup informacijama, ukljucujuci i njihovu razumljivost,
7. gradani moraju vidjeti rezultate svog angažmana.

Participacija podrazumijeva zainteresovanost i spremnost na saradnju svih relevantnih subjekata, odnosno organa lokalne samouprave sa jedne i gradana sa druge strane. Medu njima se razvija i održava odnos medusobnog uvažavanja i razumevanja razlicitih potreba i interesa, a sa osnovnim ciljem unapredenja života zajednice. Lokalna samouprava koja je zainteresovana za aktivno ukljucivanje svojih sugradana je spremna da:
Detaljno i u potpunosti informiše gradane o svim svojim aktivnostima i planovima.
Omoguci gradanima da javno izraze svoje mišljenje i na taj nacin nesputano ucestvuju u donošenju svih znacajnih odluka.
Ohrabri i motiviše gradane da iskoriste svoja prava i aktivno participiraju u politickom životu.
Insistira na javnosti donošenja procedura, ukljucujuci i informacije o telima/odborima koji su nadležni za podnošenje predloga i ekspertskim komisijama koje su neposredno uticale na donošenje konacne odluke.
Sve donijete odluke javno obrazloži (uz nedvosmislenu argumentaciju).
Na drugoj strani, i gradani moraju da pokažu odredeni stepen tolerantnosti i politicke kulture:
Pre nego što se aktivno ukljuci u proces donošenja odluka i javnog izražavanja mišljenja / predlaganja rešenja odredenih problema, svaki pojedinac bi trebalo da se upozna sa pravima i obavezama koje su mu zakonski omogucene. Time se izbegava neodgovorno odlucivanje o pitanjima koja, direktno ili indirektno, mogu promijeniti naše živote.
Participaciju treba razumjeti kao konstruktivan i pozitivan pristup lokalnoj samoupravi i rhešavanju postojecih problema zajednice.
Participacija predstavlja kombinaciju gore navedenih elemenata: medusobno informisanje i komunikaciju izmedu gradana i lokalne samouprave, spremnost gradana da aktivno ucestvuju u rešavanju problema svoje zajednice, kao i otvorenost lokalnih vlasti da izade u susret potrebama i željama gradana kad god je to moguce.

Iz ovih elemenata može se izvuci i sljedece odredenje participacije na nivou lokalne samouprave:

Ukratko, participacija potpomaže proces donošenja odluka, doprinosi boljem razumevanju i saradnji izmedu gradana i lokalne samouprave, smanjuje tenzije, omogucuje stvaranje šire podrške radu lokalnih vlasti, i upoznavanje predstavnika vlasti sa problemima gradana koji su ih izabrali. Podsticanjem participacije na lokalnom nivou, opštinske vlasti pripremaju gradane da se aktivno ukljuce i u procese donošenja odluka na višim nivoima, regionalnom, republickom ili saveznom i tako doprinose opštoj demokratizaciji društva.

Ukoliko su lokalne vlasti izolovane od javnosti i nemaju sluha za zahteve svojih gradana, razvija se duh nepoverenja i sumnje. Prevazilaženje ovih barijera podrazumijeva dugotrajan proces informisanja gradana, upoznavanje sa nacinom rada organa lokalne samouprave i problemima sa kojima se oni susrecu, kao i ukljucivanje gradana u rešavanje problema kojih ih se direktno ticu. Na predstavnicima lokalnih vlasti je da gradane uvere da su njihove inicijative dobrodošle i potrebne radi što efikasnijeg i trajnog rešenja problema zajednice. Sa druge strane, ukoliko gradani nisu dobro upoznati sa svojim pravima i obavezama, pre svega sa zakonskim procedurama realizacije svojih prava, svaki pokušaj participacije zastace na samom pocetku i pretvoriti je u jalovo kritikovanje trenutnog stanja.

Osnovni cilj participacije jasan je vec iz samog odredenja pojma: poboljšanje rada lokalne samouprave i, na duži period, poboljšanje života zajednice. Ako se uzmu u obzir i edukativna i kriticka funkcija, uloge gradana i lokalnih vlasti, može se identifikovati nekoliko razlicitih ciljeva participacije. Svaki od navedenih ciljeva treba da oslikava prioritete lokalne samouprave i interese zajednice i može biti realizovan u manjoj ili vecoj meri u dužem vremenskom periodu:

Obezbjeduje razvoj najbolje moguce lokalne sredine za život i rad gradana, koja je specificni oblik srednje vrednosti želja i potreba svih gradana.
Ohrabruje gradane da preuzmu aktivnu ulogu u osmišljavanju i obogacivanju svoje sredine.
Gradanima je u potpunosti i trajno obezbeden pristup javnim informacijama.
U procesu odlucivanja su zastupljeni i izbalansirani interesi svih pripadnika zajednice.
Razvija se odnos poverenja izmedu gradana i predstavnika lokalne samouprave.

Navedeni ciljevi zajedno doprinose ubrzanom razvoju i osnažuju demokratske procese u društvu.

Iz navedenih karekteristika, znacaja i ciljeva participacije postaje jasno da ne treba postavljati pitanje da li gradani treba da budu ukljuceni u procese donošenja odluka na nivou lokalne zajednice ili ne.
Osnovno pitanje je KAKO gradane što bolje pripremiti i ukljuciti u taj proces ?

Participacija

Aktivno ucešce gradana u procesu donošenja odluka je treci i najrazvijeniji nivo u razvoju odnosa na liniji gradani – organi lokalne samouprave. Prvi preduslov participacije jeste da lokalne vlasti priznaju i podržavaju aktivno ucešce gradana u procesu donošenja odluka. Gradani paralelno ucestvuju i u procesu odredivanja okvira participacije i u komunikaciji sa predstavnicima vlasti i na taj nacin razvijaju svoje inicijative. Medutim, iako aktivna participacija znaci da gradani imaju znacajnu ulogu u procesu donošenja odluka davanjem predloga, mišljenja, saveta - konacna odluka je uvek na organima vlasti. Izabrani predstavnici vlasti su odgovorni za donete odluke i oni ce poverenje i ispravnost svojih odluka proveriti na narednim izborima.

Za unapredenje participacije gradana na lokalnom nivou potrebno je obezbediti odredene preduslove:
vreme i resurse,
balans i odnose odgovornosti,
razviti procese infromisanja i konsultovanja,
poznavati pravila i obaveze lokalne samouprave i gradana, itd.

3b. VODIC ZA RAZVOJ OMLADINSKE POLITUKE NA LOKALNOM NIVOU

Dio prvi: „Izmedu teorije...“

Stvaranje omladinske politike

O cemu pricamo kada pricamo o omladini?

Na šta pomislite kada cujete da neko spomene omladinu? Ako bismo zasnovali mišljenje na onome što se cuje tokom raznih diskusija i sastanaka i u okviru razlicitih grupa, ispostavilo bi se da je dosta teško naci zajednicki jezik. Ne postoji prihvacena definicija omladine. Na primer, cak ni u slucaju godišta do kog se neko smatra mladim – i tu postoje razlike – neke medunarodne institucije definisale su omladince kao osobe do 24 godine – tako je to u Ujedinjenim nacijama, ili do 25, kako su to odredili u YOUTH programu Evropske komisije; neki, pak, misle da je to period do dvadeset devete godine, kao što je to slucaj u Rumuniji i Hrvatskoj. Zbog ovoga, predlažemo da se identifikuju odredeni elementi koji mogu da se razmotre kada odredujemo termin „omladina“ u našoj zajednici, kakav je profil mladih ljudi iz naše zajednice, cak i što se tice godišta, ili što se tice potreba mladih ljudi. Aspekti vezani za definisanje omladine i odredivanje profila omladinaca bice detaljno izneseni kasnije, u delu vezanom za sadržaj omladinske politike.

O cemu mi, zapravo, pricamo kada kažemo „javna politika“?

Definisanje javne politik? je veoma teško, jer, u mnogim slucajevima može da se zameni sa ciljevima, programima, odlukama, zakonima, standardima i predlozima. Raznolikost definicija, koje nam daje književnost pokrivaju manje-više sadržaj koncepta – mnoge knjige, eseji i rasprave s ciljem da se pronadu odredene definicije javne politike postali su iritantni i cesto se završavali tako što je skrenuta pažnja sa proucavanja javne politike ili su se pretvarala u igru recima (onako kako ih Tomas Daj vidi) . U pokušaju da ne upadnemo u zamku igre recima, uspostavicemo radnu definiciju ovog koncepta – šta vlade reše da urade ili ne (Tomas Daj). Vlade rade puno toga, od organizovanja društva, preko rešavanja sukoba, do sakupljanja novca od clanova društva, posebno u obliku poreza – i sve to simultano. Kao što se može videti, Daj smatra da vladina neaktivnost može da ima isti uticaj na društvo kao i aktivnost.

Iako priznajemo ogranicenje te najšire i najneodredenije, sveobuhvatne, definicije, mi cemo se truditi da izbegnemo njena ogranicenja (na primer: nepostojanje diferencijacije medu tipovima odluka koje se donose, bez obzira na to da li se odnose na operativne aktivnosti u okviru javne institucije, ili se ticu velike javnosti gde se uspostavlja redosled aktivnosti) tokom naše analize i ostacemo na nivou navedenog sadržaja.
Da bismo dopunili definiciju Tomasa Daja, hteli smo da spomenemo i komplet mera koji se može identifikovati tokom istraživanja u javnoj politici, dok, takode, razmišljamo o terminološkoj konfuziji .

I stoga: javna politika se razlikuje od politickih ciljeva, namjera i odabira, koji su komponente politike
Namere su pravi ciljevi akcije
Ciljevi su najavljeni kraj necega što treba da se ostvari
Planovi su odredena sredstva pomocu kojih se dolazi do cilja
Programi su autorizovana sredstva pomocu kojih se dolazi do cilja
Odluke su odredene radnje da bi se odredili ciljevi, razvili planovi, sproveli i procenili programi
Efekti su merljivi uticaji koje izazove program, i namerni i nenamerni, i primarni i sekundarni

Pravna terminologija vezana za elaborat javne politike, kao zakonodavstvo, zakoni, statuti, administrativni nalozi, pravila, pravna mišljenja itd. su formalne komponente pravnog nacina izražavanja progama i odluka.
Smisao javne politike može biti jasan ili se može podrazumijevati. Ovaj aspekt se pojavio u praksi, kada smo primijetili da su drugi ciljevi dodati objavljenima kao rezultat iz realnosti odredene politikom. Ovo možemo povezati i sa cinjenicom da javna politika, isto tako, može imati neplanirane efekte, a da ne kažemo da ciljevi, koji se podrazumijevanju odgovaraju ovim efektima.
Na set odluka koje predstavljaju javnu politiku utice ljudski faktor, zbog svoje subjektivnosti, zbog osobina i ponašanja donosilaca odluka. Treba spomenuti da je javna politika proces koji traje, da se odreduje i unutar organizacije i medu drugim organizacijama, zna se da nijedna vladina struktura nije odgovorna za objašnjenje, sprovodenje i procenu javne politike.
Želimo da privucemo pažnju na cinenicu da objašnjenje politike podrazumijeva uspostavljanje programa (privlacenje pažnje onih koji objašnjavaju), forumlisanje predloga (objašnjenje i odredivanje politickih opcija), ozakonjenje politike (dobijanje politicke podrške), nakon cega dolazi do sprovodenja politike (razvijanje birokratskog sistema koji ce je sprovesti, trošenje budžeta, ojacavanje zakona) i procene politike (proucavanje efikasnosti i efektivnosti politike i njene popularnosti). Tokom razvoja politike, kada se raspravlja iz ugla procesa rada, neke faze mogu da se preskoce ili prerade, neki se preklapaju, redosled faza ne mora se poštovati, kao što bi to bio slucaj sa racionalnim ciklusom.
Omladinska politika može se razviti na medunarodonom, nacionalnom cak i na lokalnom nivou. U slucaju lokalne omladinske politike, treba je povezati sa nacionalnom omladinskom politikom (ukoliko takva postoji). Rad u okvirima nacionalne omladinske politike, ukljucujuci i pojedinosti i lokalne prioritete, može pomoci da se nacionalna omladinska politika prenese u realnost lokalnog nivoa; pomoc može biti u vidu vece podrške za sprovodenje projekata i programa na lokalnom nivou, od drugih institucija i organizacija koje rade sa mladima, kao i u održavanju fokusa na radu sa mladima, zbog cega ce se u vecoj meri ostvariti planirani rezultati i što ce se osetiti njihov uticaj.
Usredotocicemo se na objašnjenje politike – sa konacnom tackom nakon što se donesu odluke (stoga necemo analizirati sprovodenje i procenu – pre cemo spomenuti informacije dobijene iz ovih faza ciklusa politike gdje se takve informacije prilagoduju u prvom delu procesa, tj. objašnjenju.

Cemu omladinska politika? Zašto bi se prema omladini odnosilo drugacije od ostalih grupacija? Prednosti postojanja ove politike.

Briga o omladini može da postane neorganizovana zbog mnoštva sistema (npr. zdravstveni sistem, obrazovni, socijalni) i institucija (lokalni centri zdravlja i socijalnog rada i drugi), i ta neogranizovanost može da dovede do nedovoljnog, neefikasnog pružanja socijalnih usluga i time izazvati suprotan efekat. Tako neorganizovane odgovornosti medu raznim javnim ciniocima mogu da dovedu do rupa u zakonu, koje mogu da, kao rezultat, dovedu do nedoslednosti u uslugama koje se nude; ili do zakona koje se preklapaju, što za rezultat može da ima neefikasnost, i u najekstremnijim slucajevima, do usluga, koje imaju sasvim suprotan efekat od planiranog.

U tom smislu neka društva ne samo da ne brinu dovoljno o mladima, što je neophodno za održivi razvoj, vec ni ne brinu o onom najosnovnijem, o onom neophodnom za sprecavanje raspada društva kao celine. U manje ozbiljnom kontekstu, izvan onoga što se podrazumijeva kao „osnovna briga o mladima“, aktivnosti koje se ticu „mekih“ omladinskih pitanja, kao što je omladinska kultura ili omladinski sportovi, mogu biti marginalizovane ili se može na njih negativno uticati, ako se takvim pitanjima bavi više institucija ili sekretarijata. Na primer, ako omladinsku kulturu podržava neki važniji skretarijat za kulturu (a u nekim slucajevima, administrativna tela sa još vecom jurisdikcijom, kao što je Sekretarijat za kulturu, obrazovanje i sport), od ljudi koji se bave tim pitanjem ne možemo ocekivati da budu kompetentni, cak ni da shvate specificna pitanja vezana za omladinsku kulturu.

Primjer: kako može neki okoreli lokalni javni službenik u Sekretarijatu za kulturu, obrazovanje i sport da razume i da se potrudi da iznade neophodnu podršku za pank festival, konceptualni ulicni performans ili za sajber-aktivisticki okrugli sto? Na ovom tipicnom primeru lako je zamisliti da se lokalne omladinske inicijative marginalizuju i skrivaju pod tepih. Takvo gušenje omladinske kreativnosti usporava razvoj društva; usporava ga i cak vodi u regresiju. Uopšteno govoreci, razdvajanje omladinskih pitanja na razna odeljenja unutar institucija uspešno oduzima ovlaštenja (posebno na lokalnom nivou) od omladine i njihovih posebnih potreba i problema. U ovom slucaju, vlasti su prilicno uspešne u odbijanju poprilicnog dela stanovništva: veci deo stanovništva definisan kao „omladina“ (od 15 do 29 godina) ima pravo glasa.

Na strateškom nivou, omladinska politika je nacin da se usklade napori, koje ulažu razliciti društveni sistemi i institucije tako što uspostavljaju okvir za pružanje usluga za podršku i razvoj i uspešnu društvenu integraciju omladinaca. Dajuci strateški prioritet i odredujuci specificne mere, ova politika bi trebalo da pomogne da se transformiše jurisdikcija razlicitih interesnih grupa koje se preklapaju i da se iz neefikasnosti, pa cak i konflikta, dode do sinergije. Na operativnom nivou, omladinska politika stvara osnovu i postaje administrativni preduslov za zapocinjanje raznorodnih programa i projekata od strane civilnih i javnih interesnih grupa.
Stvarajuci omladinsku politiku (i na nacionalnom i na lokalnom nivou), vlasti mogu da prepoznaju i na vreme najave kljucne probleme vezane za omladinu, i , kao rezultat toga, razne (javne, civilne ili privatnicke) interesne grupe mogu da usmere svoje resurse na ove specificne probleme.

Višegodišnji plan za rešavanje omladinskih problema jeste jedan od preduslova da javne i civilne inicijative stalno rastu i da se usmere na kljucne probleme. Kada se taj uslov ispuni, pristup omladinskim pitanjima može da pocne od neplanirane, ad-hok javne potrošnje do programirane akcije sa srednjorocnim i dugorocnim ciljevima. Drugim rijecima, ovo je jedini nacin da se zaustavi rad na problemima omladine i zapocne rad na njihovoj prevenciji.

Omladinski razvoj je najnovije ime za brigu o omladini. Omladinski razvoj (OR) predstavlja strateški pristup usredsreden na angažovanje citavih zajednica, da bi se pomoglo citavoj omladini da bude uspešna. On je zasnovan na tradicionalnom pristupu omladinskim uslugama, tako što naglašava znacaj dugorocnih, sistematskih strategija, pomocu kojih se kultiviše željeni kvalitet i karakter mladih, tako što se stvara okolina, koja podžava njihove razvojne potrebe i kapacitete. OR pristup je zasnovan na veri da se mladi ljudi razvijaju kada ih podržavaju svi segmenti društva – škola, omladinske službe, religijske organizacije, uprava zajednice, biznis, pravni sistem i još mnogi.
Ovaj pristup naglašava ulogu zajednice kao celine u razvoju mlade generacije. U tom smislu, raspon akcija vlasti predstavlja samo deo šireg plana. Ali, ako javna institucija ne odlucuje šta ce svi cinioci raditi, oni mogu da ponude i okvir i model za ucešce. Stoga, prvi korak bilo koje vlasti, koja je rešila da se ukljuci u stvaranje omladinske politike, jeste da odredi osnovne ideje vezane za omladinu, premise, od kojih ce krenuti i koje ce oformiti javnu sliku o omladinskim pitanjima.
To što mi zagovaramo razvoj omladinske politike (sa fokusom na lokalni nivo) nije ništa novo. Važnost omladinske politike je naglašena raznim medunarodnim dokumentima, institucijama od kojih smo neke naveli u daljem tekstu. Vecina njih vezana je za nacionalnu politiku, ali veci deo spomenutih principa i aspekata mogu da se primene i na razvoj politike na lokalnom nivou.

Osnovni medunarodni i evropski dokumenti krecu od sljedecih stavova:
Mladost je resurs, ne problem. „Pristup koji se zasniva na stavu da je mladost problem, po svojoj prirodi je kratkorocan i nema buducnost, jer ce se fokusirati na „gašenje požara“ i rešavati probleme gde god i kad god se oni pojave. Nasuprot tome, ako gledamo mlade ljude kao resurs, fokusiracemo se na dugorocna rešenja, identifikovati potrebe i odrediti rešenja da bi mladi ostvarili svoj pun potencijal kao gradani i pružili društvu svoj najbolji intelektualni kapital.
Omladinsko ucešce je važno! „Aktivno ucešce mladih u odlukama i akcijama na lokalnom i regionalnom nivou je neophodno ako hocemo da izgradimo demokratskije i naprednije društvo u kome njegovi osnovni cinioci ucestvuju.
Lokalne vlasti imaju veliku odgovornost vezanu za ucešce mladih. „Lokalne i regionalne vlasti, kao vlasti najbliže omladincima, imaju veoma važnu ulogu u promovisanju ucešca mladih ”.

Dokumenti UN koji podsticu uspostavljanje omladinske politike

U svojoj rezoluciji broj 2497 (XXIV) od 28. oktobra 1969. godine, Generalna skupština je odredila dugorocnu politiku i programe vezane za ulogu omladine u nacionalnom razvoju. Skupština je preporucila da vlade, kada formulišu nacionalnu omladinsku politiku, moraju da obezbede bolje koordinisani pristup, da bi se udovoljilo potrebama i nadanjima omladine. Takode je preporucila vladama da omladina i omladinske organizacije treba da budu ukljucene u pripremanje i sprovodenje nacionalnog plana razvoja i medunarodnog programa saradnje.

Na osnovu rezolucije 40/14 iz 1985. Generalna skupština je donijela Uputstvo za dalje planiranje i procjenu u radu sa mladima (dokument A/40/256). Skupština je izjavila da ce se ovo Uputstvo koristiti da se poboljša rad odredenog razvoja politike u mnogim zemljama, gdje postoji želja da se pomogne omladini, ali im je rad na neophodnim prakticnim koracima ka opširnoj i efikasnoj akciji otežan nepostojanjem politike ili okvira. U Uputstvu se preporucuju sljedeci osnovni aspekti razvoja nacionalne omladinske politike:
Mesto i uloga omladine u društvu i odgovornost društva ka omladini;
Koordinacija mehanizama u kojima vlade i nevladine institucije i omladinski predstavnici mogu da ucestvuju u formulisanju i sprovodenju omladinske politike,
Nacini i sredstva za zbližavanje omladine, da bi im se dozvolilo da izraze svoje potrebe i ambicije, da bi ucestvovali u odlukama koje ih se ticu i da bi organizovali sopstvene aktivnosti;
Preusmjerenje procesa politike i vladinih i nevladinih institucionalnih sektora da bi se omladini dalo njeno odgovarajuce mesto kao primaocu usluga, i kao ucesniku u svim vidovima nacionalnog razvoja.

U Uputstvu se navodi potreba za nacionalnoj omladinskoj politici kao i da ona treba da sadrži sljedece:
Situacija omladine u politici razvoja ljudskih resursa;
Zaposlenje mladih;
Situacija mladih vezana za ljudska naselja i prirodnu okolinu;
Uloga mladih u razvoju sela;
Prevencija i bavljenje maloljetnickom delinkvencijom;
Omladina i kultura;
Odnos izmedu mladih i turizma;
Posebne omladinske kategorije.

U Uputstvu je naglašena potreba za stalnim razvojem nacionalne omladinske politike, i predloženi su sljedeci moguci koraci u razvoju nacionalne omladinske politike:
Uspostavljanje definicije omladine, koja odgovara nacionalnim okolnostima i identifikovanje raznih podkategorija mladih u zemlji;
Identifikovanje potreba i ocekivanja mladih, formulacija omladinske politike sa posebnim pokazateljima na neophoodne pravne i administrativne mere da bi se one izvele, odredivanje sredstava i identifikovanje odgovornih cinilaca;
Uspostavljanje kvantitativnog i kvalitativnog profila socijalnih, ekonomskih, kulturnih i politickih osobenosti svake podkategorije mladih, sa posebnim osvrtom na demografsko, politicko, ekonomsko, socijalno u kulturno ucešce; obrazovanje i obuka; zaposlenje i nezaposlenost; zdravlje; provodenje slobodnog vremena, sport i rekreacija; delinkvencija, i stavovi i ocekivanja;
Odredivanje ovih elemenata postojece nacionalne politike, koja cini opšte gledište o omladinskoj politici. Takvi elementi mogu da podrazumijevaju nacionalni ustav, pravni okvir, politiku razvoja i politike sektora, kao i medunarodne pravne instrumente, na koje se zemlja obavezala;
Identifikaciju i procenu raznih vladinih i nevladinih programa direktno ili indirektno vezanih za omladinu, kao i njima dostupnih resursa (budžet, infrastruktura, zaposleni, vodstvo, oprema itd) i procena kategorija i proporcije ljudi zahvaceni njima.
Usvajanje ove politike od strane vlade i njena ratifikacija od strane zakonodavnog tela;
Rasturanje dokumenata i izjava vezanih za politiku, da bi se omladina i svi drugi delovi društva obavestili o ozbiljnosti pitanja, koja pogadaju omladinu, o potrebi da se ta pitanja reše i da se obezbedi efektivno ucešce mladih u društvu, kao i o ulozi koju svaki sektor društva obavlja, da bi se ostvarili ciljevi politike;
Uspostavljanje institucionalnih aranžmana i procedura s ciljem da se obezbedi uspešna integracija omladinske politike u nacionalni plan razvoja, i da se koordinišu sve aktivnosti vezane za to;
Sprovodenje mera politike sa akcentom na neprekidno i efikasno ucešce mladih u svrhu uspostavljanja uspešnog upravljanja programom i operativnog ocenjivanja;
Redovna procena, procenjivanje i prilagodavanje nacionalne omladinske politike.

Dokumenti EU vezani za omladinsku politiku

Novembra 2001. godine. Evropska komisija je objavila dokument pod imenom „Novi zamah za mlade“ . Cilj je bio otvaranje procesa donošenja odluke EU za ljude na koje ce te odluke uticati, što ukljucuje i mlade.

Evropski parlament je naglasio da „Beli dokument treba da služi kao resurs za ideje, inspiraciju i rasprave, koje ce rezultirati primerima dobre prakse i da podstakne zemlje clanice i regionalne i lokalne vlasti da preduzmu nove inicijative.“

Beli dokument citira mlade i kaže da je „neophodna istinska evropska omladinska politika i da omladinska politika na svim nivoima od lokalnog do evropskog mora da bude usaglašena i da treba da bude koordinisana izmedu nivoa“.

Izmedu ostalog, savjetodavni proces je naveo pet glavnih oblasti koje je omladina istakla:
ucešce;
obrazovanje;
zaposlenje, strukovna obuka, društvena ukljucenost;
dobrostanje, autonomija pojedinca, kultura;
evropske vrednosti, pokretnost, veze sa ostalim delom sveta.

Ovaj dokument jasno istice potrebu da „lokalne vlasti širom Evrope uvedu fleksibilne i inovativne mehanizme ucestvovanja u raznim vidovima“ i da se na „lokalnom i nacionalnom nivou uvedu Omladinski saveti“.
U martu 1992. godine, Kongres Lokalnih i regionalnih vlasti Evrope usvojio je dokument pod imenom Evropska povelja o ucešcu mladih u opštinskom i regionalnom životu. Ova povelja zahteva vece ucešce mladih u javnim poslovima na regionalnom i lokalnom nivou i zahteva sprovodenje „razvnih vidova ucešca“ što bi trebalo da se primeni „na sve mlade bez diskriminacije“.

Povelja može biti formalna osnova za formiranje omladinskih predstavnickih tela (kao što su omladinski saveti), ali i savetodavnih tela (kao što su to omladinski komiteti, koji su administrativna forma, koju u nekim zemljama koriste kao sredstvo za obrazovanje i pokretanje LOAP-a).
U preporuci vezanoj za omladinsko ucešce i buducnost civilnog društva, usvojenoj 1997. godine, Komitet ministara je ponovio svoje stavove rekavši da je „osnovna uloga ucešca mladih u razvoju civilnog društva kao resursa za stalno obnavljanje demokratskog društva“
Omladinska politika u regionu
Mladi kao društvena grupa su segment u društvu koji u zemljama Balkana skoro uopšte nije obuhvacen zakonskim regulativama niti postoje nadležna tijela za mlade na višim nivoima vlasti.

Kao polaznu osnovu rada na rešavanju problema mladih ljudi treba poceti analizom problema i formiranja koraka u rešavanju identifikovanih problema. Kada se izvrši detaljna analiza društva i društvenih faktora koji uticu na mlade i identifikuju problemi sa kojima se susrecu mladi, potreba je da se izgradi dugogodišnja strategija razvoja mladih. «Takva» strategija je poznat dokument po imenu Akcioni plan Politike za mlade.
Teškoce sa kojima se mladi susrecu u regionu:

Sveopšta kriza sistema vrijednosti

Degradacija socijalnog statusa stvara osecaj nesigurnosti i uznemirenosti. Mnogi su prisiljeni da rade na više mesta da bi preživeli i nemaju vremena da se posvete aktivnostima u društvu i zajednici.

Finansijske teškoce stvaraju pad kvaliteta školovanja. Kao rezultat ekonomskih teškoca i nezaposlenosti mladi i dalje zavise od roditelja i ne mogu da steknu samostalnost koja je društvu neophodna.

Postoji jaz u komunikaciji izmedu mladih i odraslih. Mladi osecaju da je pred njima zid nerazumijevanja. Osecaju da je današnje društvo suviše rigidno i da ne ume da prihvati individualnost. Osecaju da niko ne obraca pažnju na njihove želje i inicijative i da se ništa ne može uraditi da bi se rešili problemi društva.

Mladi su cesto nezainteresovani i neaktivni. Osecaju da niko ne obraca pažnju na njihove želje i inicijative i da se ništa ne može uraditi da bi se rešili problemi društva. Aktivizam mladih, dakle, predstavlja jedan od gorucih problema! Upoznajuci mlade sa raznim mogucnostima rešavanja problema, može se postici vece ukljucenost mladih i aktivna participacija mladih u drustvenim procesima i resavanju sopstvenih problema.

Mladi su skloni povlacenju u sebe. Strahuju od buducnosti i boje se da na sebe preuzmu društvene obaveze. Mnogi sanjaju o drugacijem društvu i žele da emigriraju. Drugi krecu putem nasilja i delikvencije. Sekte privlace sve više ljudi.

Životna sredina ugrožena je nemarom koji je vladao mnogo godina. Ovakva situacija je pretnja po zdravlje, narocito dece i mladih. Potrebno je hitno pobuditi i razvijati ekološku svest.

Odredivanje politike – Kako možemo doci do ove politike? (proces)

Okvir za javni politicki cikuls obrazuje se od logicnih aktivnosti vezanih za administrativni rad. Ako se pocne od strukture koju je 1963. godine razvio Harold D. Lasvel, zasnovane na paraleli sa pristupom rešavanja problema, pitanje je povezano za svaku aktivnost koja dopušta da se uspostavi sadržaj takve aktivnosti. Radi lakšeg pracenja, odlucili smo se za tabelarni prikaz ovog okvira, i u njega uneli i kategorizaciju unutar vlade i potencijalni proizvod svake aktivnosti (molimo pogledati tabelu u prilogu br. 1)

Kako dolazimo do omladinske politike? Kako se omladina stavlja na dnevni red?

Ako definišemo omladinska pitanja kao problem, to onda znaci da postoji razlika izmedu trenutne situacije i željene situacije. Problemi poticu iz dogadaja, koji uticu na ljude na razne nacine. Ne postaju svi problemi tacke na javnoj raspravi, niti svi javni problemi postaju pitanja, a ni vlade ne ucestvuju u rešavanju svih pitanja. Neki dogadaj može da izazove probleme i izazove njihovo rešenje. Da li ce do toga doci zavisi od nacina na koji posmatrac doživi taj dogadaj. Ono što nas zanima jeste definisanje problema i uložen napor da se oni reše. Za uspeh je potrebno vreme, politicka volja, pokrivenost medijima i želja javnosti. Uz to, potrebni su i finansijski i ljudski resursi. Iz ove perspektive, želimo da privucemo pažnju na situacije, koje se razmatraju na pocetku rada:
- Razni ljudi na razlicit nacin u razlicito vreme doživljavaju neke društvene pojave.
- Mnogi problemi nastaju iz iste pojave.
- Vlada reaguje na sve društvene pojave.
- Vlada reaguje na mnoge privatne pojave.
- Vlada reaguje na mnoge privatne pojave kao da su javne.
- Vecinu problema ne rešava javna administracija, iako radi na vecini njih
- Donosioci odluka nisu suoceni sa datim problemom.
- Vecina ljudi nije dugorocno zainteresovana za probleme drugih.
- Javni problem možda nema dovoljno podrške cak ni od strane onih koji su direktno pogodeni.

Nakon što smo shvatili da su mladi važni i da se na njih treba usredsrediti, da bi se njihova situacija popravila i da bi se dao okvir za njihov razvoj, sljedeci korak bilo bi organizovanje i predstavljanje njihovih interesa od strane zvanicnika. U slucajevima kada situacija mladih može biti problematicna, to je najverovatnije zbog toga što nisu dobro organizovani, ili što nemaju mnogo dodira sa donosiocima odluka. Organizovanje je neophodno da bi se reagovalo na dešavanja u društvu. Broj ljudi, koji je pogoden njima, nacin na koji oni reaguju i nivo i tip organizacije koji oni dostignu može da utice na politiku i na njene rezultate. Aktivna manjina dolazi da tumaci potrebe i želje ljudi pogodenih problemom, u našem slucaju, mladih. Ova grupa sacinjena je od ljudi koji su posveceni, koji imaju resurse i vreme da se založe za neko goruce pitanje. Problem koji iz toga može nastati jeste da želje grupe, tj. mladih uopšteno nisu iste kao želje njihovih predstavnika.

Predstavljanje je nacin ostvarivanja kontakta sa vladom da bi se rešili problemi, veza medu ljudima, njihovi problemi i uprava. Ono što treba da razmotrimo su: nacin na koji se situacija sagledava, kako je definišu i predstavnici i predstavljeni, nivo predstvljanja ljudi pogodenih problemom i efekat citavog procesa. U slucaju predstavljanja, postoje varijacije u funkciji onog šta o cemu se raspravlja (pitanje/problem), formulacija – aktivnosti, koje su dovele do formulacije nekog toka ili akcije, ukljucenje akcija u upravljanje politikom, kao i dimenzija usluge za glasacko telo.

Kao veza izmedu pitanja i akcije, neophodno je razmotriti kako se vizura, definicija i grupe sagledavaju. Rezultati mogu da variraju vezano za razlicita pitanja, funkcionalno – po onome šta se radi kada se definiše problem, neki ljudi imaju više pristupa u odlucivanju, onda se na rezultat politike utice u skladu sa tim. Da bi predstavljanje bilo odgovarajuce neophodno je da predstavnici znaju koga predstavljaju da bi se predstavilo videnje grupa vezanih za neko pitanje i njegovo rešenje. Uvek postoje prepreke na putu ka uspehu. Do toga može doci zbog nedovoljnih informacija vezanih za nacin na koji ljudi definišu problem i zbog njihovih prioriteta.
Razlicite su mogucnosti kroz koje neko pitanje može da stigne do javne agende: iz same vlade (lokalne vlade) ili izvan nje. U ovom drugom slucaju, omladinske probleme stavljamo na javnu raspravu a od vlasti tražimo da podrže omladinska pitanja. Moramo kumulativno da utvrdimo da smo istakli ono što je važno, da je obavljena ekspertiza i da postoji politicka volja da bi se ovaj problem rešio . Sva tri zahteva su važna i treba ih ispuniti. Pitanje je samo po sebi važno, kao što je i njegovo shvatanje, kao javnog problema zahteva akciju vlade. U ovom slucaju, problem uvidaju politicari, jer im ih je neko saopštio ili je došlo do krizne situacije. Ekspertiza je važna, jer eksperti analiziraju pitanje i predlažu rešenje, što može biti od pomoci politicarima pri donošenju odluke. Na taj nacin, proces formulacije može da zapocne pre nego što pitanje dode do vlade.

Formulisanje prijedloga

Kada strukture vlasti postanu svesne postojanja problema vezanog za omladinu, kao i potrebe da se nešto uradi da bi se on rešio, donosioci odluka treba da odluce šta ce preduzeti. Istražuju se moguci nacini.

Formulacija je, zapravo, razvoj plana, da bi se zadovoljile potrebe, da bi se reagovalo na pojavu. Ona zahteva identifikaciju alternativnih rešenja za rad na problemima vezanih za mlade. Predlozi mogu da budu zasnovani na rešenjima, koja su predložili strucnjaci iz vlade i van nje, nakon odluke da se na pojavu reaguje.

U slucaju formulacije, postoji utvrden nacin rada: predlažu se sredstva za rešenje onog što se vidi kao problem mladih. Kvalitet obavljenog posla, ko ucestvuje i ko pobeduje varira od pitanja do pitanja.

Aktivnosti vezane za formulaciju su:
istraživanje situacije (sa interpretacijom rezultata)
pregled (ukljucuje i razmatranje alternativa)
projekcija (provera onog što je moguce, cesto kroz projekciju moguce podrške i proveru izvodljivosti i redefinisanje predloga)
odabir (izbor mogucih izvodljivih alternativa i njihovo stalno provjeravanje)

Procjena lokalne omladinske politike

„Procjena nije autopsija, vec se do nje dolazi analizom povratne informacije“ Karen Dej
Do procesa procjene mora doci. On, kao prvo, ukazuje na to da li ste na dobrom putu da ostvarite ciljeve, a kao drugo, pokazuje koliko ste blizu ostvarenja svoje misije.
Kada pricamo o omladinskoj politici postoje (ce)t(i)ri aspekta koja bismo razmotrili i na kojima vlasti treba da rade:
Prvi se tice procesa. Ovdje cete saznati da li možete biti zadovoljni metodologijom koju ste koristili da dobijete tekst na osnovu koga ce se sprovoditi lokalna javna akcija vezana za omladinu.
Drugi aspekt tice se infrastrukture. On nam otkriva da li ste pripremili odgovarajuci mehanizam za trajnu podršku javnosti onako kako ste planirali. Teorija se pretace u praksu samo putem provjere.
Treci se tice sadržaja omladinske politike. Naravno, samo opšta pitanja se mogu obradivati u ovom segmentu, pošto sadržaj vaše lokalne politike još uvek nije odreden!
Posljednji aspekt tice se buducnosti - sprovodenje.
Sljedeci pokazatelji mogu nam pružiti korisne informacije u vezi sa razvojem omladinske politike:
O procesu stvaranja omladinske politike
Sve interesne grupe su uzete u razmatranje – To su škole, ekonomski sektor, mediji itd.
Razmotreni su razliciti nacini pristupa da se citavoj omladini dozvoli da izražavanje svog mišljenja. Ucenici koji idu u školu, studenti, omladinske organizacije, omladina iz posebnih kategorija, samo su nekoliko primera javnosti ka kojima je usmerena politika. Mogu se koristiti razni instrumenti od upitnika do javnih debata, elektronskih foruma, cak i radio i TV emisija, ukoliko je to moguce na lokalnom nivou, da bi se udovoljilo ciljnoj grupi.
Omladina je ukljucena u sve faze omladinske politike. Analiza, nacrt, detaljna razrada, nadgledanje.
Dovoljno vremena je odredeno za stvaranje lokalne omladinske politike. Stalno ucešce (mladih iz) zajednice zahteva mnogo vremena, sa usmerenom agendom. Predugi periodi bi mogli da razvodne ovaj proces. Ne postoji odredeni period – sve zavisi od velicine zajednice, koliko resursa su lokalne vlasti mobilisale i koliko ce biti složen konacni dokument. Ipak, možemo reci da ce vam za sve interesne grupe biti potrebno više od mesec dana.
Odredeni resursi. Stvaranje javne politike dugo traje i zahteva ljudske i materijalne resurse. Nakon što ste predvideli prednosti i sacinili bilans troškova/koristi, važno bi bilo izvuci pouku iz prethodnih iskustava i sjetiti se da:
obuceni omladinski radnik može da iznade rešenja koja ne zahtevaju mnogo novca (dobrovoljno ucešce nekih aktera ili kreativna rešenja).
su dobri uslovi rada odlican okvir za kvalitetne rezultate (Videti iskustvo iz Ramniku Valce).

O infrastrukturi koja ce održati omladinsku politiku:
Stvara se (obucava, podržava) tim ljudi koji rade sa omladinom, koji ce pomoci da dode do okoline koja pozitivno gleda na omladinu,
Sacinjava se zvanicna izjava lokalnih vlasti, koja se tice važnosti ucešca omladine i omladina se sagledava kao resurs a ne kao problem. Zvanicna izjava može da ima oblik javne izjave, odluke lokalnog veca, zakona itd.
Odreduje se budžet, koji dolazi iz fondova javne potrošnje, da bi se podržala omladinska politika. Preporuka Omladinskog foruma cini razliku izmedu administrativno dodeljenih sredstava, koja se nude omladinskim organizacijama, koja pomaže da se vodi sekretarijat i izvršavaju zadaci koji nisu posebno vezani za projekt, i sredstava dobijenih na ime projekta, odredenih za ostvarivanje aktivnosti omladinskog NVO sektora. Treba ih dodati fondu odredenom za omladinu kojim rukovodi lokalna vlada za sopstvene aktivnosti vezane za omladinu.
Imenuje se odjeljenje/osoba iz javne institucije, koje ce biti odgovorno za projekat i daje mu se ovlaštenje za sprovodenje omladinske politike i za odnose sa omladinskim organizacijama i ostalim interesnim grupama.
Uspostavlja se informativna omladinska strategija da bi se obezbedila komunikacija izmedu lokalnih vlasti i omladine (omladinske organizacije, mladi studenti itd.).
Zamišlja se istraživacka strategija da bi se stvorila politika koja odgovara interesima mladih. Istraživacka strategija može biti zasnovana na informacijama koje dolaze od omladine putem dobre informativne strategije.
Uspostavljaju se instrumenti ucešca da bi se obezbedilo ucešce mladih u javnom odlucivanju povodom pitanja koja ih se doticu.
O sadržaju omladinske politike
Ukljuceni su svi dijelovi javne politike vezane za omladinu. Ovo je lista mogucih komponenti preporucenih za nacionalnu politiku
Predgovor, koji objašnjava razlog postojanja ove politike
Definicija omladine i njenog profila
Veza sa ostalim vrstama politike i dokumentima (medunarodnim, nacionalnim, lokalnim)
Objava vizije, ciljeva, principa i vrednosti, koje podržavaju politiku
Ciljevi politike
Kljucna strategija i aktivnosti
Mehanizmi za sprovodenje i koordinaciju
Razmatraju se instrumenti neformalnog obrazovanja (npr. NVO, vanškolske aktivnosti)
Istice se dobrovoljno ucešce. U jednoj, nedavno obavljenoj, studiji istaknuta je važnost dobrovoljnog rada omladine. Dobrovoljni rad
znacajno doprinosi nacionalnom životu kroz energiju, entuzijazam, posvecenost i vodstvo koje može da stvori pozitivne odnose u lokalnim zajednicama
je forma eksperimentalnog ucenja, omogucuje mladima da nauce „radeci“. Daje priliku za sticanje znanja i iskustva van škole
može da igra važnu ulogu u razvoju aktivnih gradana. Daje smisao mladim ljudima u njihovom odnosu sa zajednicom.
pomaže da se promoviše ucešce omladine u širem društvu. Omogucava im da bez problema iskažu svoje mišljenje o problemima koji su im bitni, i daje im snagu da uticu na promjene.
Postoji opšte shvatanje omladinskih problema, a koje podrazumijeva drugu sektorsku politiku. „Lokalne i regionalne vlasti ubedene su da sve vrste sektorske politike treba da imaju i omladinsku dimenziju
O procjeni sprovodenja omladinske politike:
Od procene sprovodenja ocekuje se da izmeri do koje je mere sadržaj omladinske politike primenjen. Procenivac ne sme da zaboravi da u ovom slucaju nisu bitni samo rezultati, vec i put koji je do njih doveo. Stoga, procena bi trebalo da uzme u obzir ne samo šta je uradeno „za“ omladinu, vec i da li je to uradeno „sa“ omladinom.
Na nivou onog što je ucinjeno za omladinu, pokazatelji, koje treba proveriti su same aktivnosti u okviru omladinske politike, a to bi trebalo od pocetka da bude procenjeno kao „ocekivani rezultati“ (broj korisnika usluga, kampanja; procenat (ne)zaposlene omladine; intervencija omladine na sastancima saveta itd.)
Na nivou ucrtanog puta, pokazatelji bi trebalo da su fokusirani na instrumente ucešca, koji su vezani za pokazatelje procesa i na instrument ucešca. Jesu li instrumenti postavljeni? Jesu li upotrebljeni? Rade li lokalne vlasti na partnerstvu sa omladinskim strukturama/predstavnicima? Jesu li omladinske inicijative uzete u razmatranje i da li su dobile podršku?
Trebalo bi uzeti u obzir i ostale pokazatelje, koji se ticu razvoja omladinske situacije. Upotreba medunarodnih pokazatelja bi omogucila poredenje lokalne zajednice sa prosekom .
Moguci instrumenti procjene:
redovni sastanci interesnih grupa
statistika
formulari za procenu, koje mladi sami popunjavaju
odredeni finansijski resursi
analiza dokumentacije.

KAKO SE PRAVI LOKALNI AKCIONI PLAN ZA MLADE/STRATEGIJA ZA MLADE?

Lokalni akcioni plan za mlade je nacin za pokretanje inicijative i ideje o kreiranju nacionalne politike za mlade u Srbiji, koji bi krenuo sa lokalnog nivoa. Lokalni akcioni plan ili Strategija za mlade je dokument razvojnog karaktera i ima za cilj poboljšanje pojedinih oblasti koja su sfera interesovanja mladih ljudi. Na taj nacin želimo da se energija koju mladi ljudi imaju upotrijebi za dugorocni razvoj lokalne zajednice.
Da bismo napravili lokalni akcioni plan za mlade potrebno je da se tome posvetimo i da prodemo sve neophodne korake. Takode, od izuzetne važnosti je napraviti studiju izvodljivosti izrade lokalnog akcionog plana i istražiti potrebe mladih u lokalnoj zajednici.

Studija izvodljivosti je deo koji se odnosi na procenu kapaciteta lokalne zajednice i stanja u njoj s obzirom na temu ili problem kojim se želimo u našem istraživanju baviti. U ovom slucaju, radi se o studiji izvodljivosti izrade lokalnog akcionog plana za mlade u lokalnoj zajednici, te cemo kroz tu studiju izvodljivosti doci do podataka o kapacitetima zajednice i njenom trenutnom stanju po pitanju mladih od 14-19 godina. Isto tako, važno je dobiti i izveštaj o potrebama mladih u istoj lokalnoj zajednici i onda ukrštanjem podataka, o tome šta postoji i šta treba napravicemo adekvatan lokalni akcioni plan za datu lokalnu zajednicu.

Sve ovo se može realizovati ukoliko se pridržavate sljedeca 4 koraka u izradi lokalnog akcionog plana za mlade:
1. PRVI KORAK – FORMIRANJE RADNE GRUPE
2. DRUGI KORAK – ODABIR TEHNIKA
3. TRECI KORAK – ISTRAŽIVANJE
4. CETVRTI KORAK - OBRADA PODATAKA I IZVEŠTAJ

4. ZAKLJUCAK

U skladu sa Zakonom o omladinskom organizovanju, najznacajniji mehanizmi za razvoj i primjenu omladinske politike su:
Referent za mlade (Samostalni strucni saradnik za mlade) - lice koje je zaposleno u lokalnoj upravi na realizaciji Strategije za mlade
Upravljacki komitet za mlade - organ lokalne uprave koji ukljucuju predstavnike razlicitih odjeljenja u lokalnoj upravi i predstavnike mladih
Komisija za mlade – skupštinsko radno tijelo u kojoj ucestvuju mladi
Omladinski savjet - asocijacija mladih i nvo na lokalnom nivou

SAMOSTALNI STRUCNI SARADNIK ZA MLADE

Opis poslova je:
identifikuje probleme i potrebe mladih u lokalnoj zajednici;
vodi bazu podataka omladinskih organizacija (omladinske organizacije, podmladci politickih partija, neformalne grupe;
koordinira proces uspostavljanja i sprovodenja omladinske politike na lokalnom nivou na podrucju opštine Zvornik;
pri implementaciji omladinske politike afirmiše i vrši saradnju sa svim bitnim subjektima i drugim vladinim tijelima;
kominicira i saraduje sa oml. org, neformalnim grupama i pojedincima;
saraduje sa drugim vladinim strukturama za mlade;
administrira budžet za mlade;
koordinira proces stipendiranja ucenika i studenata;
koordinira proces raspodjele sredstava udruženjima gradana;
ucestvuje u kreiranju odluka o raspodjeli sredstava nevladinim organizacijama;
koordinira proces sprovodenja projekata odobrenih iz budžeta za nvo.

UPRAVLjACKI KOMITET ZA MLADE

Upravljacki komitet za mlade obrazuje Nacelnik opštine Zvornik, na prijedlog Samostalnog strucnog saradnika za mlade i sugestija Omladinskog savjeta, radi davanja mišljenja o strucnim pitanjima iz oblasti razvoja omladinske politike i njene primjene. Clanovi Komiteta su: predstavnici resornih odjeljenja, odjeljenja za društvene djelatnosti, predstavnici mladih, omladinskih organizacija i Omladinskog savjeta. Upravljacki komitet za mlade prema Zakonu o omladinskom organizovanju RS razmatra, predlaže i daje mišljenja o:
ciljevima, programima i mjerama predloženim omladinskom poltikom;
omladinskim programima koji se finansiraju iz budžeta opštine;
kriterijumima za raspodjelu sredstava iz budžeta opštine namjenjenih za realizaciju programa utvrdenih omladinskom politikom;
komitet radi i druge poslove za koje ga ovlasti Nacelnik ili SO Zvornik.

Upravljacki komitet ce na osnovu najizraženijih problema i prioriteta odrediti koje projekte iz Strategije ce realizovati u 2006. godini ali i definisati koji projekti ce biti realizovani u svakoj narednoj godini. Ukoliko je Opštini potreban partner za realizaciju nekog od projekata bice objavljen konkurs, sa tacno definisanim uslovima i ciljem, na koji ce moci aplicirati omladinske organizacije, neformalne grupe i pojedinci (strucnjaci u datim oblastima).

KOMISIJA ZA MLADE

Poslovnikom o radu Skupštine opštine definisano je postojanje Komisije za pitanja mladih u cijem radu ucestvuju dva clana iz reda mladih od ukupno 5 clanova. Aktivnosti Komisije za mlade:
inicira aktivnosti Opštine kojima se poboljšava položaj mladih;
prati/nadzire realizaciju odluka/provodenje kao i rad uprave za pitanja mladih, te realizaciju budžeta za mlade;
prati položaj mladih u opštini i redovno komunicira sa mladima i predstavnicima omladinskih organizacija.

OMLADINSKI SAVJET

Omladinski savjet je asocijacija omladinskih organizacija, podmladaka politickih partija i neformlalnih grupa sa sjedištem u Zvorniku, koja je namijenjena omladini opštine Zvornik sa ciljem da doprinese boljem položaju mladih na socijalnom, kulturnom, obrazovnom, sportskom, zabavnom i drugim poljima djelatnosti. Na osnovu clana 45. Zakona o omladinskom organizovanju RS Omladinski savjet opštine dužan je da doprinosi:
procjeni potreba i interesa mladih i osmišljavanju i realizaciji programa omladinske politike opštine;
animiranju mladih za omladinski rad, aktivnosti i djelatnosti;
ucešcu u raspravama koje se ticu mladih;
planiranju, razvoju i primjeni omladinske politike grada ili opštine;
zastupanju interesa i prava omladine;
informisanosti mladih;
koordinaciji i realizaciji omladinskih programa od opštinskog interesa;
regionalnoj omladinskoj saradnji i dr.

MJERE I PREPORUKE ZA PROVOÐENjE I KONTROLU PREDVIÐENIH AKTIVNOSTI STRATEGIJE ZA MLADE

U nastojanju da se realizuje Starategija za mlade, potrebno je definisati odredene mjere za planiranje, provodenje i kontrolu predvidenih aktivnosti:
Upravljacki komitet za mlade, obavezan je da uspostavi što bolju koordinaciju izmedu nadležnih odsjeka u lokalnoj upravi, Omladinskog svajeta, omladinskih organizacija i institucija koje se bave pitanjima mladih. Dobra medusektoralna saradnja, unutar Upravljackog komiteta za mladih, unaprijedila bi realizaciju predvidenih programa i aktivnosti;
uspostaviti što bolju saradnju Upravljackog komiteta za mlade sa Upravljackim komitetom za omladinu Vlade RS i Komisijom za koordinaciju pitanja mladih na nivou BiH kao i drugim tijelima na višim nivoima vlasti;
finansijski podržati rad Omladinskog savjeta opštine Zvornik;
sredstva za realizaciju programa utvrdenih u Strategiji za mlade, planirace nadležni organi u budžetu opštine Zvornik; nacin i metodologiju planiranja i raspodjele sredstava, nosioci programa vršice na osnovu opštih akata, koji ce se donijeti za te namjene;
odsjeci i drugi nadležni organi, dužni su da, u najkracem roku, sacine operativni plan, sa finansijskim efektima u kome ce precizirati i nosioce;
Odjeljenje za privredu i društvene djelatnosti ce, svaka tri mjeseca, vršiti kontrolu izvršenja operativnih planova i drugih organa koji su zaduženi za realizaciju Strategije za mlade.

Preporuke omladinskim organizacijama

Uloga omladinskih organizacija u planiranju i primjeni Omladinske politike je veoma važna. Stoga, omladinske organizacije treba da shvate svoju veliku društvenu odgovornost za unapredenje pozicije mladih. Omladinske organizacije ne trebaju biti zatvorene grupe preko kojih se ostvaruju interesi malih grupa i pojedinaca, nego trebaju biti snaga koja ce iskreno zastupati interese mladih.
Omladinske organizacije ne treba da budu konkurenti, nego treba da medusobno saraduju u zajednickom interesu omladine. Potrebno je da omladinske organizacije shvate znacaj omladinskih savjeta na nivou opštine na cijem prostoru djeluju. Omladinski savjeti su «prostor» za medusoban dijalog razlicitih grupa, radi rješavanja problema mladih.
Saradnja i partnerski odnos sa lokalnom upravom na planiranju i primjeni omladinske politike je veoma važan društveni zadatak i odgovornost omladinskih organizacija. Opštinska uprava ne smije pri tome zadirati u osnovne principe rada omladinskih organizacija kao dobrovoljnih udruženja gradana. Naravno, promocija evropskih principa omladinske politike treba da bude osnova rada omladinskih organizacija. Omladinske organizacije su bogatstvo svake opštine, grada, ali i Republike Srpske.

LITERATURA

Evropska povelja o ucešcu mladih u životu na lokalnom i regionalnom nivou - Savjeta Evrope;
Bijela knjiga o mladima - Evropske komisije;
11 indikatora omladinske politike Savjeta Evrope i Evropskog omladinskog foruma;
Rezolucija o mladima u BiH - Parlamentarna skupština BiH (Službeni glasnik BiH, broj: 12/03) i
SIROP (12 elemenata/mehanizama, koje smo vec naveli).
Carls O. Džons, (Charles O Jones, An Introduction to the Study of Public Policy, Harcourt Brace College Publishers, 1984)
Tomas Daj (Thomas Dye, Understanding public policy, ninth edition, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey, 1998)
Dž. Kingdon (J. Kingdon, Agendas, Alternatives and Public Policies, Boston, Little Brown, 1984)
Youth Policy Evaluation Manual, UN Economic and Social Commission for Asia and the Pacific, 1999 – uzeto sa sajta www.life.org.ro/plat
www.coe.int/youth - sajt Saveta Evrope
http://europa.eu.int/comm/youth/whitepaper/index_en.html - omladinski podsticaj
www.life.org.ro/plat sajt omladinske fondacije LIFE, u kome se nalaze informacije vezane za LOAP Orada, i izvori na rumunskom jeziku vezani za stvaranje ovog lokalnog omladinskog akcionog plana; takode i podaci iz dokumenata o stvaranju lokalnih omladinskih akcionih planova.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi