VERSKE SEKTE

Pored opasnosti od oružane agresije, terorizma, organizovanog kriminala i korupcije, a odmah posle narkomanije, koja se u tekstu strategije tretira kao "sve izraženiji društveni problem", kao značajan bezbednosni rizik pominje se "destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i društvo".
U današnje vreme život se vodi prilično užurbano. Ljudi su usredsređeni na karijeru, posao i na kraju dana nemaju previše vremena za svoju porodicu, sebe i svoje potrebe. Stoga i ne čudi pojava organizovanih grupa istomišljenika koji nude rasterećenje, olakšanje, duhovno ispunjenje i ozdravljenje. Svojim obećanjima zavele su veliki broj ljudi kojima je život bio stresan ili razočaravajuć.
Ta pojava verskih grupa koje sebi daju različita imena i pripisuju različite epitete se poslednjih godina sve više širi i sve više uzima danak u psihičkom zdravlju sve većeg broja žitelja Srbije i time razorno deluje i na njihove porodice. Nisu sve te verske grupe, sekte po definiciji. Negde je to guru pokret, negde psiho-kult, negde zaista sekta. Delovanje verskih sekti vodi ka razbaštinjenju, a time i dehomogenizaciji i uopšte destabilizaciji srpskog naroda. Sličan problem snašao je i druge evropske države Nemačku, Grčku, Francusku ali i SAD i Japan. Ovaj rad treba da ukaže na mnoge zloupotrebe verskih prava i sloboda koje naš Ustav nudi i garantuje. Naime, prosečno obrazovan čovek u nas zabrinjavajuće malo je upućen u religiju. To ga čini prilično podložnim da prihvati, možda imajući najbolje namere, sektaško učenje i da utočište za svoje duhovne potrebe nezazorno pronađe u nekoj od sekti, koje to obilato koriste. Zato je, nesumnjivo, dugoročno i trajno rešenje ovog problema edukacija stanovništva. Posebno je potrebno rasvetliti aktivnosti i delovanje vođa verskih sekti, kao i njihove prikrivene ciljeve.
Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i društvo postaje sve izraženiji problem i dobija karakter sve značajnijeg bezbednosnog rizika.

1. POJAM SEKTE

Reč „sekta" potiče od latinske reči „sequi", što znači slediti. Enciklopedijska definicija sekti kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu. Sekta je manje organizovana religijska grupa predanih vernika, koja obično nastaje iz protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji usmerenoj na psihološku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim porukama i koje sa sobom povlače opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demokratske institucije .
Ljudi, najčešće, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju po rođenju kao kod velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak može biti, kod nekih sekti, da roditelji uključuju svoju decu od malih nogu u život sekte, ili da se čitave porodice uključuju u sekte. Ulazak u sektu zahteva raskid sa ranijim verovanjem i načinom života (često zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak iz porodice). Život u sekti podrazumeva čvrstu identifikaciju sa grupom i vođom (telom i dušom). U nekim sektama se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novčana primanja sekti. Iz sekte se teško izlazi, čak i kada se pripadnik na to odluči.

2. UZROCI NASTANKA SEKTI

• Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruženju i društvu. Danas, posebno snažnom reafirmacijom crkve i tradicionalnih verskih zajednica, koje nastoje da obuhvate celokupan čovekov život da se mešaju u sve oblasti čovekovog ličnog i društvenog života i aktivnosti.
  
• Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca - emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene želje, teškoće i teskobe u svakodnevnom životu.
  
• Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom - mogu biti čest uzrok odlaska u sekte koje nude "toplinu" i zajedništvo.
  
• Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak prijatelja, prisustvo egzistencijalnog straha i apokaliptičkih očekivanja za koje se ne mogu naći odgovori i uteha usvakodnevnom životu.
  
• Potreba za duhovnim vođstvom, za čvrstom rukom u rukovođenju zajednicom, za potčinjavanjem i služenjem autoritetu.
  
• Opšte stanje u društvu (krize, siromaštvo, neizvesnost, besperspektivnost) takođe može biti jedan od uzroka.
  Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih, nastoje da formiraju grupu uz čiju će pomoć "napakostiti" sredini koja ih nije prihvatila, ili se "revanširati" nekom stvarnom ili umišljenom subjektu koji je prepreka njihovom delovanju. Često su vođe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi način hendikepirane osobe.
  
• Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti veština vođe (tehnika i taktika) kojom pridobija sledbenike. Reč je o njegovoj "harizmi", izgledu ("imidžu"), nastupu i odnosu prema sledbenicima, odnosu prema užoj i široj okolini, društvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati nedeljno): deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slično.

3. PODELA SEKTI

Sekti je danas mnogo. Računa se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, različitih su obeležja, kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji više principa po kojima možemo izvršiti podelu sekti. Ovde je kao kriterijum podele uzeto učenje, to jest zvanična religija, od koje su se sekte odvojile. Tako imamo:

1. Pseudohrišćanske sekte one koje su se odvojile od zvaničnog učenja hrišćanske crkve.
2. Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte osnova i matica su, dakako, hinduizam i budizam sa svojim doktrinama i tehnikama, ali obrađeni na Zapadu, pa izvezeni nama.
3. Sinkretističke sekte mešavine raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, kao i okultizma i magije. Mnoge od njih u sebi sadrže i elemente satanizma, ali smo ih svrstali u grupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, pošto uopšte ne prihvataju da su delom i satanističke.
4. Satanističke sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je đavo (Satana) bog i da mu se treba klanjati i žrtve prinositi.

3.1 PSEUDOHRIŠĆANSKE SEKTE

1. ADVENTISTI “SUBOTARI”

Ova sekta osnovana je 1833.godine od strane Vilijema Milera. Ime Subotari dobili su po tome sto svetkuju subotom a ne nedeljom. Svoja verovanja zasnivaju na ponovnom dolasku Hrista. Adventisticka crkva ima svoje skole, izdavacke kuce, bolnice, klinike u preko 140 zemalja sveta. Kod Srba su se pojavili 1903. godine. U Jugoslaviji imaju preko 80000 vernika. Najvaznija obelezja ove sekte su:
- Razgranato i organizovano misionarstvo,
- Smatraju da imaju dar prorostva,
- Slave subotu i smatraju da subota ne sluzi za odmor vec za razvoj dubokog odnosa jedinstva izmedju coveka i Boga,
- Veruju da nema svesnog zivota posle smrti,
- Hrist je jedini posrednik izmedju Boga i coveka,
- Mnogo vise paznje posecuju starom nego novom zavetu,
- Cesto se skrivaju iza humanitarnih organizacija, biblijskih skola i drustava.

2. BAPTISTI

Osnovani su 1521. godine u nemačkom gradiću Cvikauu. Ime ove sekte potiče od grčke reči bapticeni što znači " uroniti u vodu ". Spadaju u najbrojniju pseudohrišćansku sektu. U svetu ih ima preko 60 miliona. Njihova osnovna obeležja su:
• Svoje učenje zasnivaju na Svetom Pismu
• Hrist je jedini gospodar svesti i ljudske duše
• Crkva ima dve vrste " službenika " - propovednika i đakona
• Vernikom se postaje dobrovoljno, na osnovu ličnog zahteva
• Sledbenicima je zabranjeno konzumiranje alkohola, duvana a dozvoljeno je služenje vojnog roka uz odbijanje nošenja oružja
• Tvrde da nema praroditeljskog greha
• Nemaju Svete tajne, već samo obrede
• Krštavaju samo odrasle
• Odbacuju se molitveno obraćanje Bogorodici i svetiteljima “Ne poštuju se krst i ikone”
• Jedna od najkarakterističnijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju ka odvajanju Crkve od države. U vreme nastanka baptista ova ideja bila je radikalna, a počev od Francuske buržoaske revolucije naovamo u gotovo svim evropskim državama ona je i ostvarena.

3. BOŽIJA DECA “FAMILIJA LJUBAVI”

Osnovani su 1968. godine u SAD od strane Dejvida Berga. Okupljaju mlade u prirodi, po parkovima i plažama. Žive skromno u iznajmljenim stanovima. Sve stvari koje vode ka ljubavi i jačaju je dozvoljene su - muzika, seks, droga i alkohol. Ukupnom analizom, njihovo učenje možemo predstaviti u sledećim tačkama:

• Dejvid Mozes Berg jeste „prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse".
• On, Dejvid Mozes Berg, lično od Boga dobija instrukcije i predviđa da put američkog imperijalizma vodi ka apokalipsi.
• Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz svoj „zakon ljubavi".
• Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojačanju je, dozvoljene su. Muzika, droge, alkohol, seks, sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi spasenja.
• Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio štićenik proroka Berga. Zato se jedino može misionirati kroz ljubav. Jedino se kroz ljubav postaje član „Božije dece".
• Misionarski stil zove se „flirty fishing" odnosno „lov zavođenjem". Od mladih članica se tražilo da obilaze barove, klubove. restorane, da zavode muškarce. odvedu ih u krevet, a potom ih privole da dođu u sektu.
• Dozvoljeni su svi vidovi vođenja ljubavi. U okviru „Božije dece" egstiraju svi oblici seksualnih devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest...
• „Prostituisanje za Isusa" predviđeno je i za muškarce. „To nije klasična prostitucija, to je prostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, dajući sebe drugom, dajući drugom kroz seks šansu da voli", govorio je Berg.

Krajem sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio se „prorokom apokalipse", kao i „sveštenikom crkve spasenja". koju više ne zove „Božja deca", već „Familija ljubavi", a njega od milja zovu kratko „mister MO".
U ime misije imenovao je preko sto misionara da šire učenje i umnožavaju članstvo u svetu.
Ustrojena su i pravila za članstvo u „Familiji ljubavi". Posle uspelog vrbovanja nastupa šestomesečni probni period, a onda, ako je sve u redu, kandidat potpisuje „revolucionarni ugovor".
Živi se skromno, obično u iznajmljenim stanovima.
Takođe se živi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogućnost braka.
Insistira na novcu, to jest preprodaji muzičkih kaseta, ploča, rok-publikacija, grafika, slika, a posebno na prodaji publikacija same organizacije.
Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima obraća putem pisama, koja za njih imaju obavezujući karakter. Pisma su, znamo, komentari jevanđelja.
Promiskuitetnih zajednica pod imenom „Familija ljubavi" ili „Božija deca" ima danas širom sveta, ali u onim zemljama gde nisu zabranjeni.
Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobode veroispovesti, pa je sekta zabranjena u više država SAD i Evrope. Organizacija je posebno u Engleskoj raširila pedofiliju.
Iz svih tih razloga mister Mo se obratio članstvu sa preporukom da sve što se radi zadrže za sebe i da policiji ništa ne pričaju, inače će ih snaći prokletstvo.

4 JEHOVINI SVEDOCI

Jehovine svedoke je osnovao Čarls Tejz Rasel 1851. godine. Jehovini svedoci su jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu. Broj članova iz godine u godinu raste, a procenjuje se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona u svetu. Glavno sedište im je u Bruklinu (savezna država Njujork u SAD), a njoj potčinjena podružnica za Evropu. se nalazi u Nemačkoj, u blizini Frankfurta.Njihove osnovne karakteristike su:

• Mi ostali hrišćani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova
• Ne postoji Sveti Duh, nego „sila božja".
A Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Božji, ali nije Bog. Pre svog života na Zemlji on je bio duhovno stvorenje na nebu.
• Isus Hristos nije razapet na krstu, već je bio obešen.
• Nema poštovanja krsta.
• Hristova majka nije Bogorodica.
• Ne slave nikakve praznike.
• Duša nije nikakva duhovna suština, različita od tela, niti nadživljuje telo. Telo je nosilac života, a duša je u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi, jer ako Jehovin svedok uzme tuđu krv, krv nekog grešnika, onda više neće biti onaj isti od pre „objavitelj kraljevstva". Zato je bolje umreti bez transfuzije i biti spasen, nego zgrešiti sad, poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista.
• Molitve su u stvari slobodni lični razgovori sa Bogom. A Krštenje se vrši potapanjem u vodu.
• Poslednja knjiga Biblije govori o zajednici svih naroda, bez obzira na vere i rase, koji će, vodeći svoj život u skladu sa Božjim zakonima i u revnosti, ostvariti međunarodno bratstvo „novog sveta" i to će biti savremeno međunarodno čudo.

Jehovini svedoci, naravno, vide sebe u toj priči.
A Tada će Isus, tobože, uskrsnuti, a sa njim i priličan broj ljudi njih 144.000 odabranih. Ostali će biti pobijeni u velikoj bici Armagedonu, a Satana će biti vezan.
Jehovini svedoci tako proriču i kraj drugih hrišćanskih zajednica. Vrlo negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu. Na ovom mestu recimo da su mnogi svetski teolozi iz raznih religija jako skloni tvrdnji da su Jehovini svedoci trojanski konj „novog svetskog poretka", i to na terenu hrišćanstva. Kao što je već rečeno, oni stalno komentarišu „apokaliptično vreme" ovoga veka ratove, bolesti, nesreće kao predznak skorog dolaska Isusa Hrista i potvrdu svog učenja. Tvrdnjom da će oni jedini biti spaseni daju sebi na autentičnosti i značaju, a to je, da opet ponovim, mamac za novo članstvo u početnoj fazi, a u potonjoj podižu tenziju od sve skorijeg povratka Isusa Hrista, šire strah i obezbeđuju revnost i disciplinu svojih sledbenika.
Što se tiče drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, Jehovini svedoci i njihov osnivač, Čarls T. Rasel, dva puta su omanuli u prognozi 1874. i 1914. Rasel se, ipak, na neki način opravdao, rekavši da Isus Hristos jeste došao 1914. ali da je za sada nevidljiv. Za buduće vreme, najzad, Jehovini svedoci predvidjaju teokratsko društvo u kojem će na nebu carovati Isus Hristos, a na Zemlji izabrani knezovi.

5. MORMONI

Mormoni su osnovani 1830. godine u SAD od strane Džozefa Smita. Imaju preko miliona vernika. Učenje zasnivaju na knjizi Mormoni koju smatraju autentičnim dodatkom Biblije. Ono što ih ističe je čvrsta organizacija i velika finansijska moć. U njihovu crkvu može ući svaki znatiželjnik, a u hram samo provereni članovi posle polaganja zakletve o čuvanju tajne. Božanskom moći „prorok" Džozef Smit uspeo je da prevede „Knjigu Mormonovu" koja, kako veruju mormoni, sadrži neprocenjive evanđeoske norme, a takođe i „božanske objave" u posebnim celinama: „Doktrina i zaveti" i „Dragoceni biseri".
Mormoni sebe zovu „Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana", smatrajući da su jedina istinita i autentična crkva danas u svetu, sa pravim i čistim evanđeoskim znanjem, apostolskim prejemstvom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, preko Džozefa Smita do samih sledbenika.

6. NAZARENI

Nazarene je osnovao 1830. godine Švajcarac Samuel Frelih. On je pre toga bio luteranski pastor, potom baptista, a zatim je osnovao svoju „svetu opštinu" u gradiću Lajpvilu. U svom učenju nazareni odbacuju:
• Sveto pismo Starog zaveta i smatraju ga samo istorijskom knjigom;
• Bogorodicu i svetitelje;
• poštovanje krsta i ikona;
• post;
• crkvene praznike;
• služenje vojnog roka i učešće u ratu.

Rimokatoličku crkvu smatraju „velikom bludnicom", a prema pravoslavnima su prozelitski raspoloženi. Osim navedenog potrebno je navesti i sledeće:
• jerarhiju čine „đakoni". Na čelu svake oblasti, koja može imati i više bogomolja, stoji „đakon", potom sluge, pa vernici. „Savez đakona" vodi zajednicu koja je organizovana na autokefalnom principu, a na čijem čelu je starešina;
• krštavaju se samo stariji od 14 godina, i to na reci, uz ritualno opaljivanje (sagorevanje) greha ognjem;
• pričest i večera Gospodnja obavljaju se uz ispoved greha. Nazareni su sekta čija brojnost poslednjih decenija stagnira.

7. REČ ZIVOTA

Ova sekta nastala je krajem sedamdesetih godina u Švedskoj. Finasijski su vrlo jaki i imaju jaku propagandu. Nastoje privući sto veći broj mladih održavajući spektakularne mise. Moto ove zajenice je: muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje. Savremenom obradom pesama o Hristu žele da privuku što veći broj mladih. Bolest takođe smatraju posledicom nedovoljne vere u Boga. Iz toga sledi zaključak da im se treba pridružiti.
Ceremonije čudesnog ozdravljenja spektakularno su organizovane. Članovi ove zajednice uvereni su da su zaista nešto posebno. Sarađuju sa „Udruženjem evanđeoskih sveštenika i vernika Srbije", koje, inače da kažem, sačinjavaju: baptisti, pentekostalci, Slovačka evangelistička crkva, „Crkva božija", i još neke manje zajednice. Zajednica ima centre u Beogradu i Novom Sadu, sa oko 1.000 pristalica.

8. CRKVA BOŽIJA

Osnovani su 1886. godine u Klivlendu, SAD. Veruju da krštenjem i čestim molitvama mogu da čine čuda. Sedište „Crkve božije" za Evropu je u Oberslumu, u blizini Štutgarta, u Nemačkoj. Crkva se samofinansira i to tako što je svaki član dužan da desetinu svojih prihoda da kao prilog crkvi.

3.2 PSEUDOHINDUISTIČKE SEKTE

1. FALUNGONG

Najbrojniji su u svetu sa oko 100 miliona vernika.Osnovana je 1992. godine od strane Li Hondže.Ova sekta je mešavina budizma, taoizma i đigunga. Često ima destruktivan karakter jer su njeni sledbenici skloni narušavanju javnog reda i mira i kriminalu.

2. HAREKRIŠNA

Osnivač je Šri Šrimad Baktivedanta Prabhupada iz Indije. Prisutna je potpuna duhovna posvećenost Krišni koji je bio savetnik indijskog ratnika. Sledbenici Hare Krišne su bakte (posvećenici) .Potpuna posvećenost postiže se upornim pevanjem mantre " Hare Krišna". U toku službe mantra se ponavlja ukupno 1024 puta. Ono što je karakteristično za ovu sektu je potpuno negiranje nacionalne i religijske posebnosti. Život njenih sledbenika je iscrpljujuć počev od upornog mantranja, oskudne vegetarijanske ishrane pa sve do prosjačenja.

3. TRANSCEDETALNA MEDITACIJA

Osnivac je Mahes Prasad Varma. Ova tehnika je jednostavan, prirodan nacin usmeravanja paznje prema “mirnijim nivoima mentalnih aktivnosti”. Prisutni su na mnogim poljima: medicina, farmacija, ekologija, muzika, nutricionizam, politicki, ekonomski, kriminalisticki i socijalni program. Imaju razvijenu izdavacku delatnost.

4. KARMA CENTAR

Koriste elemente vise religija. Primenjuju meditaciju, jogu, hipnozu, radiosteziju, energoterapiju, psihoterapiju itd. Pored ovih zastupljene su i druge dalekoistocne sekte:
Joga - centri, Maher - baba itd.

3.3 SINKREISTIČKE SEKTE

1. ANTROPOZOFI

Osnivač je Rudolf Štajner. U svojim učenjima nastoji da objasni tajnu i suštinu čoveka koristeći okultizam, ezoteriju, kao i hinduističke i budističke religije.

2. ILUMINATI

Iluminati su nastali 1776. godine. Predstavljaju odličan primer kako putem religije doći do velike finansijske moći. Ciljevi Iluminata su:
- građanska i socijalna jednakost,
- pravilna raspodela materijalnih dobara,
- racionalnije korišćenje materijalnih dobara,
- očuvanje životne sredine.

3. MASONI

Drugačije se nazivaju i slobodni zidari (esnafsko udruženje engleskih zidara). Prema Bogu se odnose kao prema velikom arhitekti koji ne pripada bilo kojoj religiji .Imaju dosta organizacija, stvaraju nove, usmeravaju postojeće. Među njima ima i takvih za koje običan čovek ne bi mogao da pretpostavi da su deo masonske mreže. Odnos prema Bogu kod masona jeste odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, ali bezličnom i nepripadajućem bilo kojoj religiji. Sve religije su, po njima, jednako bogougodne. U tom smislu masone možemo smatrati zagovornicima ekumenizma. Masonski simbol „svevideće oko". Zloupotreba božanskog svevidećeg oka, simbola kojeg u vidu trougla, nalazimo u mnogim hramovima

4. NOVO DOBA-NEW AGE

Nastala je 1893. godine u Čikagu. Ovaj pokret se drugačije naziva i " religija Novog doba ", " ekološka religija "... Ono što je karakteristično za ovaj pokret je da organizacija nije čvrsta, tj. nema čvrstu organizaciju. Njihov osnovni cilj je da zagospodare planetom Zemljom tako što će formirati jednu svetsku vladu koja će da kontrolise jednu vojsku i policiju na svetu. U osnovi je potpuno religiozan pokret, antihrišćanski pokret. Bez obzira što se maskira pseudo naučnim formulama, i objašnjenjima, na očigled svih, njegovi glavni propovednici su ne samo razni astrolozi, moderni psiholozi, klubovi za meditaciju, jogu itd. već i vodeće ličnosti politike, nauke, filma, televizije, obrazovanja, novinarstva itd.

3.4 SATANISTIČKE SEKTE

Pojam Satana susreće se u učenjima svih religija, s tim što se, shodno razlikama u religijama, razlikuju i doktrine o Satani. O Satani se takoće pisalo u filozofskim spisima. Za njega se najčešće vezuje greh i zlo u svetu. Inače, u literaturi, a i u običnom govoru, susrećemo više sinonimnih imena Satane: demon, Mamon, đavo, vrag. Velzevul/Belzebub. Jevreji će reći Hasatin ili Velijar, a muslimani Šejtan.
Karakteristike satanizma kao savremenog pokreta obožavanja Satane biće objašnjene u nekoliko tačaka:

1. Satanističke doktrine predstavljaju se danas otvoreno i to kao doktrine za oslobađanje čoveka od religijskih normi, stega i ograničenja. Niko satanizmu nije pristupio bez želje da time sebi pomogne. Satana je, kako kažu, zapravo „istinsko božanstvo", sinonim životne energije nagona i želje, te prema tome, ljudi treba da se bez osećaja krivice prihvate telesnih i materijalnih dobara.
2. Podrazumeva se takođe da sledbenici, radi lepšeg života posle smrti, treba da veruju u Satanu kao palog anđela, gospodara tame, vladara podzemlja.
3. Gordo i nadmoćno, satanizam sebe predstavlja kao nadnaučno i nadreligijsko učenje koje je Crkva (takođe bilo koja zvanična religija) vekovima ljubomorno krila od ljudi.
4. Na terenu hrišćanskih naroda satanisti odbacuju Isusa Hrista kao mesiju, te služe Satani, očekujući od njega nagradu i, kako rekosmo, ugodniji život posle smrti. Uslov za nagradu jesu bogobornost i smrt. Dakle, ako je bogougodno živeti u vrlini i zadobiti carstvo nebesko i spasenje, onda je „satanougodno" biti bogoboran, ne živeti u vrlini, već u grehu i razvratu, biti protiv svih božjih zapovesti, protiv svetih tajni, Crkve, sveštenstva i verujućih ljudi. Kao „os lobodioci naroda od Crkve" satanisti sebe smatraju svojevrsnim revolucionarima.
5. Okultizam i magija neizbežni su elementi satanskih rituala, koji se mogu nazvati i „satanosluženjima".
Simboli su takođe karakteristični pratioci satanosluženja. Postoje simboli koji parodiraju crkvena znamenja, relikvije i sveštenike krst okrenut naopako, sveće zapaljene fitiljem okrenutim nadole, svešteničke odežde u vidu maskiranog đavola. Postoje i tipično satanistički simboli, kao što su:

• mrtvačka glava koja simbolizuje prihvatanje smrti kao ulaska u carstvo podzemlja i mraka, u carstvo Satane;

• heksagram koji predstavlja simbol borbe i pobede Satane nad Bogom, pri čemu krug predstavlja večnost. Naime, heksagram u stvari predstavlja dva ukrštena trougla, pri čemu je trougao sa vrhom nagore grafički prikaz tripostasnog Boga (Bog Otac, Sin i Sveti Duh). Satana, pali anđeo, je zamislio da je on jedini istiniti bog i spasitelj tako da se i on predstavlja trouglom, ali sa vrhom nadole, što simbolizuje njegovu večitu borbu sa Bogom, a takođe i činjenicu da je pao sa neba. Božji trougao nekad se boji u crno, jer je to, po satanistima, „bog zla". Satanin trougao boji se u belo, jer je to, opet prema satanističkom učenju, „bog dobra". „Ja sam alfa i omega, početak i kraj, prvi i poslednji”, kaže se u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova. Tako na vrhu crnog trougla stoji simbol grčko slovo „alfa", a na vrhu belog slova „omega". To treba da simbolizuje krajnju pobedu Satane.

Simbol „tri šestice 666" jeste broj Velike zveri Antihrista, što je zabeleženo i u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova.
Kao grafička predstava zvezde, pentagram simboliše posedovanje kosmičke inteligencije koja rezultira posedovanjem svemoći i apsolutne vlasti. To je takođe i zvezda maga i simbol ovaploćenja, ali ne Boga, već Satane i satanskog. Prilikom rituala imamo dva različita pentagrama „terajući", kojim se tera Sveti Duh, i „prizivajući", kojim se priziva kosmička inteligencija. Radi se o pokretima ruke poput onih koje činimo kad se krstimo, s tom razlikom što ovde ne činimo pokrete u vidu krsta nego u vidu pentagrama, dodirujući glavu, oba ramena i oba kuka.

Osnova satanističke simbolike jeste i u skvrnavljenju simbola hrišćanstva. Otuda se najčešće koristi obrnuti krst, krst u obliku mača kao sredstva za nanošenje povreda, krst u krvi ili krst na čijim su gornjim krakovima na krajevima tri šestice. Krst istetoviran na tabanu znači da je nosilac te tetovaže od trenutka oslikavanja pa nadalje sve vreme gazio po krstu i time ga direktno negirao. Isto je skvrnavljenje krsta koji je istetoviran na leđima ili na zadnjici.
Satanosluženja mogu biti različita, od grupe do grupe. Najčešće se podrumima, tavanima, a nekad i na otvorenom (prethodno dogovorenom i pripremljenom) prostoru. Najčešće se Satani služi parodirajući (i tako skvrnaveći) hrišćanska bogosluženja, dakle, najviše su zastupljene tzv. „crne mise". Uz parodirajuće inserte iz službe dodaju se molitve, obično autorizovane od strane vođe grupe (sekte), u kojima se veliča Satana. Takođe se prinose i žrtve radi umilostivljenja Satane, a one su po pravilu u krvi. Tako su od satanista nekad stradala deca, a danas najčešće mačke, psi, zečevi, petlovi, te se prinose na oltar, a prisutni vernici pričešćuju se tako što jednostavno piju tu krv i uz molitvu primaju Satanin dar. Neki put se sami vernici raskrvare samopovređivanjem, pa tako svoju krv revnosno prinose na oltar, te se njom pričešćuju.

4. DELOVANJE VERSKIH SEKTI

4.1 PREDUSLOVI DELOVANJA VERSKIH SEKTI

1. Verska neobrazovanost
Nažalost nas narod je još uvek prosečan poznavaoc religije što dovodi do toga, da ljudi budući da su verski nedovoljno obrazovani podležu prvoj verskoj sekti na koju nalete.

2. Kriza porodice
Brojni potresi, promene, lomovi kao i mnogi drugi uzroci doveli su do ove pojave. Mladi sa još uvek neizgrađenim kriterijumima i često poremećenim sistemima vrednosti traže utočište, razumevanje, odgovore. Kako roditelji često nisu u mogućnosti da im sve to obzbede mladi mogu doći u iskušenje da se okrenu alternativama koje nude sekte.

3. Traženje pripadnosti
Ljudi se često osećaju usamljeni i odbačeni te imaju potrebu da pripadaju nekome, da nekome budu od koristi, da imaju određeni značaj. Sekte su upravo te koje razvijaju visok stepen osećaja posebnosti, podstiču solidarnost i međusobno poštovanje.

4. Traženje odgovora
U okviru sekti čovek pronalazi smisao života, naravno onako kako to plasira vođstvo sekte, koje je najčešće izraženo kroz kratke i jezgrovite odgovore na pitanja, koja se često tiču aktuelnih društvenih i pojedinačnih problema.

5. Traženje identiteta
Uz svu " ljubav i pažnju " sekte nude potpunu i pravu istinu. Sledbenike uče kako postaju dosledni građani sveta ali samo ako izvršavaju sve što se od njih očekuje. Ukoliko se u tom momentu pojedincu ne nađe porodica, škola, crkva stvara se prostor za harizmatičnog vođu neke sekte.

6. Potreba da se bude " nesto posebno "
Ljudi često osećaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, da izgrade identite i imidž, da steknu osećaj da su nešto posebno, a ne samo broj u masi.

4.2 OBLICI PREDSTAVLJANJA I UTICAJA VERSKIH SEKTI

Svaka sekta ima razrađen način predstavljanja i uticanja na građane. Sve sekte imaju izdavačku delatnost, pa samim tim štampaju sve materijale, brošure, časopise, letke. U tim materijalima - u kojima sekte obrazlažu sve što je vezano za njihove aktivnosti dele se po trgovima, pijacama, bolnicama, školama i na drugim javnim mestima na kojima se očekuje prsustvo velikog broja ljudi. Sekte nude programe različitog sadržaja: tribine, koncerti duhovne muzike, tečajevi transcendentalne meditacije, regresoterapije, putovanja, tečajeve stranih jezika, modernog plesa, itd. Jedan od metoda kojima se sektaši služe na našoj teritoriji je i prikazivanje filmova o Hristu i držanje predavanja za koja se ne zna ko ih je i zašto organizovao. Propaganda verskih sekti vrši se putem plaćenih oglasa u novinama, u tv emisijama, na javnim tribinama ili nuđenjem besplatne literature.

ZAKLJUČAK

Novi religijski pokreti-sekte, širom sveta, kroz zloupotrebu verskih prava i sloboda, šire paukovu mrežu u lovu na ljudske duše u koju se zapliće sve veći broj lakovernih. Vođe verskih sekti, "inžinjeri" ljudskih duša, suptilnim vođenjem, uglavnom teže jednom cilju, a to je materijalno bogatstvo. Dok svojim manipulisanim vernicima, sugerišu slepu poslušnost i skromnost, oni se basnosnovno bogate. Druga kategorija harizmatskih lidera sugerišu bekstvo "iz ovog sveta" te svoje sledbenike podučavaju različitim tehnikama, kojima se izlazi iz "nesrećne" realnosti i dolazi u stanje blaženstva (razne vrste meditacije, vizuelizacije, diskrecije...). Neki ekstremni lideri, "iz nesrećne realnosti", svoje sledbenike odvode u smrt - činom samoubistva. Delovanje verskih sekti, u svakom slučaju, sve više uzima danak u psihičkom zdravlju svojih sledbenika, a često dovodi i do toliko visokog stepena destrukcije, koja uzrokuje brojne posledice, počev od asocijalnog ponašanja, ugrožavanja javnog reda i mira, skrnavljenja sakralnih objekata, svetilišta, groblja, pa zatim i autoagresije - samoranjavanja, samoubistva; seksualne izopačenosti i brojnih i raznovrsnih krivičnih dela, sve od onih najtežih kao što su ubistva, otmice, razbojništva i silovanja.
Verske sekte novog doba, nisu samo, kao što definicija kaže jeretički pravci izdvojeni od matice religije, nego i komercijalno-profitabilne organizacije, grupe sa političkim, pseudo-naučnim i psihoterapeutskim, čak negde kriminalnim pa i vojnim pretenzijama. Sektama se više ne bave samo mesne, matične verske zajednice, nego i zdravstveni radnici, pedagozi, pripadnici organa bezbednosti, sociolozi... Pored novih pravnih normativa kojima se uređuje ova materija, vodi se stalna briga o edukaciji građana kroz predavanja, tribine, radio i TV emisije, članke, knjige, časopise...
Iskustvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije ukazuje na porast sektaškog delovanja u Srbiji. Osim registrovanih šezdesetak, najmanje još toliko organizacija prikrivenih pod različitim imenima, kao što su psihoterapeutske, humanitarne, sportske, zatim razna udruženja -misionara kod nas. Takođe je primetan povećan broj pojedinaca, samozvanih iscelitelja, proroka, vidovnjaka, čudotvoraca.
Štetnost navedenih parareligijskih grupa i pojedinaca primarno se manifestuje kroz ugrožavanje psihičkog zdravlja građana. Po pravilu, posledično, strada i porodica člana sekte. Obzirom, da im se najčešće sugeriše da se izdvoje iz svog "demonskog" okruženja, članovi sekti sve svoje interese svode na interes sekte. Tako deca gube roditelje ili roditelji decu, u zavisnosti samo od toga ko je u sekti. Istvoremeno preduzeće gubi odgovornog radnika, škola pedagoga, institut stručnjaka, fakultet profesora... , a problem nije samo lični i porodični, već i šire društveni. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije govore da nisu retki ni slučajevi narušavanja javnog reda i mira, kao i krivična dela izvršena direktno od strane članova sekti.
U okviru svojih nadležnosti Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, deluje ne samo operativno, već pre svega preventivno, u cilju ublažavanja posledica dejstva verskih sekti, naravno nikako ne ugrožavajući verska prava i slobode gradjana, nego suzbijajući zloupotrebu istih.

L I T E R A T U R A

1. Zoran D. Luković. (treće izdanje): Verskesekte, Izdavačka kućaDraganić, Beograd.
2. Prof. dr Slobodan Nešković (2010): Sociologija, Visoka poslovna škola strukovnih
studija, Čačak
3. http://www.pravoslavni-odgovor.com/Sekte
4. http://www.znanje.org/i/i20/00iv04/00iv0414/00iv0414.html
5. Biljana Đurđević Stojaković: Ispovest žrtava sekti, Narodna knjiga, Beograd
6. Vojislav Krstić: Leksikon religija, mitologije i verskih sekti, Vojno izdavački
zavod, Beograd.
7. http://www.pouke.org/forarri/index.php?topic=1306.0
8. http://www.mkmreza. com/herc/index.php?topic=90.0

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi