|
ISLAM
i njegov uticaj na društvo
Verovanje
u natprirodna bica i pojave datiraju još iz praistorijskog perioda,
odnosno od same pojave coveka. Covek je od uvek verovao u postojanje natprirodnih
sila koje ce mu pomoci da poveca ulov, a pomocu prvih slika koje je crtao
po zidovima pecina u kojima je iveo verovao je da se ostvaruje kontakt
izmedju njega (coveka) i Njega (natprirodnog).
Svest o religiji se menjala sa razvitkom ljudske civilizacije. Takav oblik
svesti ce kasnije prerasti u drugaciji vid svesti, pre svega u racionalnu
i naucnu svest. Samu religiju je, hronološki gledano moguce podeliti
na cetiri osnovna oblika: animizam, totemizam,
politeizam i monoteizam. Danas je najzastupljeniji
oblik monoteisticke religije, i to: hrišcanstvo, islam, budizam i
judeizam. Osnovne zajednicke crte svih ovih religija su te da su rasprostranjene
širom sveta, sve imaju svog osnivaca, sve one uce svoje vernike o
spasenju duše posle smrti, u ivotu uvek treba teiti savršenstvu
i u svim njima postoji pojam i predpostavka apokalipse posle koje sledi
“strašni sud”.
Temeljna demarkaciona linija izmedju islama i drugih religija pociva u
cinjenici da je islam manje vera ortodoksije a više ortoprakse. Islam
je, kako bi rekao Marks ,,sa filozofije bica prešao na filozofiju
cina''. Dok se hrišcanstvo, primera radi, fokusira na ljubav
kao vrhovnu ideju, islam se koncentrše na cin, u hrišcanstvu
je središnja nauka teologija u islamu u središtu pociva šerijat
kao zakon kojim se regulišu društveni odnosi. Otud je ideja
vere u kontekstu islama nerazdvojiva od samoga cina koji je njen plod
i prirodni rezultat. Moemo konstatovati da islamski “svjetopogled”
i u segmentu socijalnih prava ne bi bio sprovodiv bez šerijata kao
pravnog sistema koji osigurava mehanizme njegove realizacije.
Šerijat reguliše odnose svetovnog i religijskog prava. Kao podrucje
prostiranja njegovih normi navodi se regulisanje odnosa coveka i njegovog
Stvoritelja kao i svih medjuljudskih odnosa i relacija. Polazeci od takvog
koncepta, vrednosti koje podupire i štiti šerijat nisu samo
pravna materija, vec su istovremeno i temeljne verske dunosti muslimana.
U standardnim delima usuli fikha navodi se da je glavni cilj šerijata
postizanje dobrobiti i otklanjanje nereda.
1. Religija
„Sve religije priznaju bitije Boije. Sve priznaju Boga
kao prvouzrocnika svega što postoji. Sve priznaju realnu vezu boanske
sile sa covjekom. Sve priznaju da Bog zahtijeva ispunjavanje moralnog
zakona, sve priznaju, osim materijalnog, i nevidljivi svijet; sve priznaju
zagrobni ivot.“
Valentin Svencicki
Nastanak i potreba za pojavom religije nije do kraja razjašnjena
tema. U suštini postoje tri osnovne grupe teorija religije.
Prema prvoj, religija je izum jedne (obicno vladajuce odnosno privilegovane)
grupe ljudi kao sredstvo zaštite privilegija iste te grupe ljudi.
Prema drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistencijalna karakteristika
ljudskog bica. Najzad, prema trecoj grupi teorija, religija je samo ljudska
sklonost ka sujeverju, proizašla iz nedovoljnog poznavanja prave
prirode stvari.
O nastanku religije postoje razlicita tumacenja. Najpoznatija su: teološko,
psihološko, prosvetiteljsko i marksisticko. Pristalice teološkog
tumacenja nastanka religije tvrde da je religija urodena coveku. Po psihološkom
shvatanju religija je nastala kao rezultat covekovog emocionalnog odnosa
prema prirodi, prema višim, natprirodnim silama. Prema prosvetiteljskom
shvatanju religija je nastala kao rezultat covekovog neznanja i nemoci
da objasni mnoge prirodne pojave. Po marksistickom tumacenju religija
je društvena i istorijska kategorija. To znaci da ona ne postoji
od kako postoji svet i ljudi vec da je nastala na odredenom stepenu društvenog
razvoja.
Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici
kao posledica covekovog uvidanja da se mnoge stvari u prirodi (suše,
poplave, munje, gromovi i sl.) dešavaju i bez njegove volje i da
on na te pojave ne moe da utice kao ni da ih kontroliše, bez
obzira na to koliko se trudio. To je navelo coveka da posumnja u postojanje
nekih natprirodnih sila koje sve to kontrolišu. U tom trenutku su
u covekovom umu nastali prvi oblici „bogova“ koji su simbolizovali
jedinstvene moci koje suvereno i bez konkurencije vladaju covekovim postojanjem.
Covek je nastojao da ove sile umilostivi molitvama i rtvovanjem.
Religija je društvena pojava koja podlee odredenim zakonima
nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju moemo definisati i kao
duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bicem,
odnosno Bogom. Bog (na sanskritskom „gospodar hleba“) je ljudska
zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. Sama rec „religija“
vodi poreklo od latinske reci „religare“ što znaci ponovo
svezati, prepovezati. Dakle, religija je oblik društvene svesti u
kome se prirodne i društvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne
od coveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva više ili
manje jednostavno ucenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo
svega postojeceg. Takode svaka religija podrazumeva odredene oblike verskih
zajednica, kao i odredene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na
posvecenim mestima, odnosno u odredenim institucijama.
1.1. Religija, društvene promene i obrazovanje
Po marksistickoj teoriji, ove tri kategorije
(religije, društvene promene i obrazovanje) su u uzajamnoj vezi tako
što promene u ekonomskoj bazi uzrokuju promene u sferi nadgradnje,
a to znaci u religiji i obrazovanju. Pojedinac svoje ponašanje usaglašava
sa svojim shvatanjem sveta iz koga izvodi znacenja, ciljeve i motive.
Religija cesto znatno determiniše shvatanje sveta. Na taj nacin religija
moe da utice na obrazovanje i ekonomiju kapitalizma. Obrazovanje
je po boijoj volji jer unapreduje dunost. Crkva kao zvanicna
“teritorijalna” institucija modernih religija bitno utice
na obrazovanje. Prvo, ona regrutuje svoje ucenike iz najširih narodnih
masa. Drugo, ona u pravilu prihvata pravila i norme drave i cesto
podrava aktuelne strukture na vlasti. Trece, crkva je duboko integrisana
u dravni sistem, poštuje zakone date drave i najcešce
predstavlja svojevrsnog cuvara dravnog sistema. Cetvrto, ona strogo
cuva svoje pravo na versku istinu. U srednjem veku crkva je koristila
dijalektiku da se obracuna sa jeretickim ucenjima. Rimokatolicka crkva
se koristila inkvizicijom da bi iskorienila jeretike. Peto, ona se u pravilu
miri sa drugim verama i crkvama a cesto i saraduje s njima. Sve u svemu,
crkva je znatno prisutna u savremenom društvu i bitno utice na obrazovanje.
Javnim djelovanjem i širenjem etike verskog ucenja, crkva bitno determiniše
ivot savremenog coveka. Ono što je bitno naglasiti je da u
svemu tome nije bitno koja se vera propoveda i u kojoj verskoj ustanovi
se to radi.
1.2. Podela religija
Postoje dve vrste religija, politeisticke religije i monoteisticke
religije. Za politeisticke religije (grcki: poli – više,
mnogo i theos – Bog) karakteristicno je verovanje u više
bogova, razlicita boanstva koja vladaju razlicitim sektorima prirode
i ljudskog delovanja. Politeizam je karakteristican za stare, prirodne,
paganske religije. Politeisticke religije su više ritualne, obredne
nego teorijske. Politeisticke religije su više ritualne, obredne
nego teorijske. Politeisticke religije uglavnom ne tee širenju
za razliku od monoteistickih. Najznacajnije stare religije su bile politeisticke
(egipatska, starogrcka, rimska, odinizam…). Gotovo svi narodi na
tlu Evrope su pre primanja hrišcanstva ispovedali razne paganske,
prirodne, politeisticke religije. Iako su politeisticke religije po nastanku
starije od monoteistickih, danas su gotovo išcezle (izuzetak su hinduizam
i plemenske religije).
Za monotgeisticke religije (grcki: monos – jedan i theos
– Bog) je karakteristicno oboavanje jednog boga, i to je osnovna
razlika u odnosu na politeisticke religije. Druga bitna razlika izmedju
politeistickih i monoteistickih religija je u tome što su politeisticke
religije mahom narodne religije, dok su monoteisticke religije nadnacionalne
i univerzalne (izuzetak je jevrejska religija) i u nacelu se ne ogranicavaju
na jedan klan, pleme, narod ili dravu. Monteisticke religije nastajale
su u periodu od VI veka pre nove ere do VII veka nove ere.
U svim monoteistickim religijama mogu se naci izvesne zajednicke karakteristike.
Prva zajednicka karakteristika je vec spomenuti univerzalni, nadnacionalni
karakter. Druga – sve monoteisticke religije su otkrivene, a to
znaci da su ih osnovali i utemeljili proroci – religijski i moralni
reformatori kojima se, svakom ponaosob, otkrio, u duhu prikazao, Bog.
Treca zajednicka karakteristika – sve monoteisticke religije su
soterološke (grcki: soter – spasilac) što znaci da je
prorok u isto vreme i spasilac, izbavitelj naroda. Cetvrta zajednicka
karakteristika je protivculno, asketsko i aseksualno stanovište koje
zauzimaju sve monoteisticke religije, stavljajuci duhovno iznad materijalnog
i telesnog, cak proglašvavajuci nagone i strasti zlim. Upravo ovu
stranu religije oštro su kritikovali mnogi filozofi i naucnici, medju
kojima su najpoznatiji Zigmund
Frojd i Fridrih Nice.
Najzad, sve monoteisticke religije su eshatološke (grcki eshaton
– ono krajnje) što znaci da prema ovim religijama postoji kraj
sveta.
Monoteisticke religije su hrišcanstvo,
judaizam, islam, a dualisticka
religija je zoroastrizam.
2. Islam
Islam je
najmladja monoteisticka religija. Nastala je u VII veku, a njen osnivac
je bio Muhamed. Muhamed je po predanju stupio u kontakt s Bogom, ali na
posredan nacin, kada mu se u snu javio andeo Gabrijel ili u nekim delima
nazvan Gavrilo. Godina 662. uzima se kao prva godina muslimanske religije,
jer je tada Muhamed iz Meke otišao u Medinu gde je zapoceo propovedanje
nove vere.
Naziv za Boga u islamu je Allah, što bi u prevodu znacilo svemoguci.Osnovna
verska knjiga po kojoj se islam propoveda je Kuran (Koran), a verski zakon
po kojem se skoro ceo muslimanski svet upravlja je šerijat. Islam
kao vera sadri u sebi odlike i drugih vera, pre svega hrišcanstva
i judeizma, ali i stare arapske politeisticke religije, od koje je do
danas zadran obicaj hodocašca u Meku. Samo hodocašce predstavlja
obavezu za svakog muslimana i poeljno ga je ostvariti bar jednom
u toku ivotnog veka. Iako najmlada, islam prestavlja najekspanzivniji
religijski pravac u svetu.
U VIII veku došlo je do rascepa ove religije na dve struje: šiite
i sunite. Raskol je nastao posle Muhamedove smrti, jer nisu se sloili
oko toga ko bi trebalo da ga nasledi na mestu boijeg izaslanika.
Šiiti smatraju da je to imam, verski i svetovni voda, dok su suniti
zauzeli stav da Muhamed nema zamenu i da niko u njegovo ime ne moe
propovedati. I pored ove krucijalne razlike u stavu prema jednom veoma
bitnom pitanju, obicaji kod obe grupe islamista i nemaju bitnu razliku.
Naime, i kod jednih i kod drugih je obaveza klanjanja pet puta dnevno,
poštuje se ramazanski post, veruju i poštuju svetu knjigu Kuran
i sl.
2.1. Damija
Damija je islamska bogomolja, mesto klanjanja, tj.zajednicke molitve
muslimana.Rec damija je arapskog porekla, a u srpski jezik je ušla
preko turskog i oznacava centralno mesto gde se vrši molitva petkom.4)
Za razliku od verskih objekata drugih religija u damijama nema slika,
tj.fresaka, kao ni religiozne muzike. Umesto toga u njima se pojavljuje
arapska kaliografija (umetnost lepog pisanja) kao i predavanja iz Kurana,
ali uvek na arapskom jeziku. Uz damiju se nalazi medresa, što
je arapska rec za školu, koja je pre svega islamska, religiozno obeleena
obrazovna ustanova i obicno sa damijom cini jedinstven gradjevinski
kompleks.
Širenjem islama svaki grad je dobijao damiju, uskoro i više
njih a i svako selo. U vizantiji su nakon osvajanja od strane Turaka hrišcanske
crkve rušene, ili u posebnim slucajevima pregradivane u damije
(Aja Sofija u Istambulu). Damija nije prostor samo za molitvu, nego
i opšte zborište Muslimana. Koristi se za javna okupljanja kod
sudskih postupaka kao i za okupljanja radi javnih objava.
2.2. Socijalna prava i njihova zaštita u
islamu
Skoro svi autori koji se bave pisanjem o islamu ne propuštaju da
naglase integralnu dimenziju islama tj. da islam ne pretendira samo na
uredenje relacija i odnosa izmedju coveka i uzvišenog stvoritelja,
vec i svih drugih segmenata ljudskih odnosa i delovanja. Svaki redukcionizam
stran je islamu, pa je i svodenje samo na duhovnu dimenziju suprotno njegovoj
naravi. Muslimanski autori cak naširoko brane tezu da islam ima zgotovljen
sistem kojim bi se rešili mnogi društveni problemi sa kojima
se suocava savremeno, globalizovano društvo. Na samom vrhu te liste
jesu problemi socijalne zaštite, a posebno zaštite ugroenih
kategorija društva. Ovu temu potrebno je rasvetliti zbog toga što
je i Muhamed, kao fundament svoje misije postavio zaštitu nezašticenih
slojeva zajednice: robova, ena, sirocadi i siromašnih.
Svima je jasno da svet sve dublje tone u ponor društvene patologije
uprkos nesumnjivom napretku u mongim segmentima ivljenja. Islam
se, u novonastaloj situaciji, namece kao moguca alternativa, ili ti spasonosno
ue koje bi moglo osigurati potrebnu unutrašnju energiju za
pobedu dobrocinstva nad egoistickim nagonima u coveku.
2.3. Socijalna nepravda i društvo
Socijalni problemi generiraju ceo spektar devijantnih oblika ponašanja
koji su pogubni za svako društvo u kojem eskaliraju. Kao nunu
konsekvencu socijalne neizbalansiranosti moemo dodati i povecanje
stope kriminaliteta drastican porast konzumiranja opojnih sedstava, maloletnicka
delikvencija, gradsta geta u kojima je na sceni zakon dungle, a
sve to postoji u velikim urbanim centrima razvijenih zemalja sveta. Globalni
problem jeste i pitanje terorizma ciji uzrocnik nije ukorenjena mrnja
prema bilo kome, vec pre i iznad svega, višegodišnje socijalne
pa i politicke nepravde koje sprovode odredene politicke elite. Tvrdnje
da u korenu terorizma stoji urodeno neprijateljstvo prema necijim vrednostima
slui samo za dnrevno politicku upotrebu – za zamagljivanje
suštine problema. Sendimentirana mudrost današnjeg coveka kae
da nesreca nije teška kada je opšta, ali jeste uzrok mnogih
nevolja ako jedni ive u sjaju i raskoši, a drugi se bore za
vlastiti biološki opstanak. Poslanik Muhamed je po tom pitanju rekao
“sve dok postoje vile i kolibe, veliki i mali, mucnina u stomaku
(usled prejedanja) i malokrvnost, mrnja i prezir ce u srcima ljudi
izazivati poar koji sve uništava”, isto tako cesto se
citira i sledeca njegova recenica “kada je covek duan, onda
kae pa slae, obeca pa izneveri”.
Siromaštvo, beda, nepostojanje adekvatne
lekarske nege i nedovoljno obrazovanje jesu zakonomerne posledice neuredenog
socijalnog stanja. Sve to ostavlja dramaticne posledice na zdravlje i
ivot stanovništva. Mnoge labilne licnosti u današnje vreme
pod pritiskom ekonomskih problema, skrenu na put alkoholizma, narkomanije,
prostitucije, pa na kraju dodu i do sve veceg broja samoubistava. Netreba
zanemariti i cinjenicu da bogati roditelji imaju priliku da svoju decu
šalju u najbolje škole, što im samim tim garantuje i bolja
radna mesta, vece plate i privilegije. Nasuprot tome siromašni cesto
nemaju mogucnosti ni za osnovno školovanje, pa se taj “zacarani
krug” teško moe prekinuti, što nam nedvosmisleno
kazuje o direktnom uplivu socijalnih faktora na ivot pojedinca.
3. Poloaj coveka u društvu
Ako se nadnesemo nad ciljeve islamskog verskog zakona, tj. mekasidu el-islamijje,
videcemo da je islah ili poboljšanje poloaja ljudi na samom
vrhu njegove hijerarhije vrednosti. Termin islah obuhvata širok spektar
znacenja, od popravljanja prilika, uspostavljanja srece i blagostanja
kao i uspostavljanja reda u zajednici. Ljudska dobrobit masleha, kako
tvrde muslimanski autori, povezana je sa zadovoljavanjem razlicitih vrsta
potreba koje moemo podeliti u tri kategorije:
1. Neophodnosti - darurijjat (U ovu kategoriju spadaju
stvari odnosno vrednosti neophodne za odravanje ljudskog ivota
i poretka u njemu. To su din-vera, nefs-ivot, akl-razum, ard-cast,
i mal-imovina. Neki pravnici dodaju i potomstvo-nesl).
2. Potrebe - hadijjat (U ovu kategoriju ubraja
se sve ono što olakšava ljudski ivot da bi mogao teci
bez poteškoca. Zapostavljanje ovih vrednosti ne bi uništilo
drutvo ali bi ivot ucinilo teim i teskobnim. Zbog toga su
dozvoljeni odredeni akti koji predstavljaju odstupanje od vaecih
pravila. Tako je dozvoljeno da se ne posti ako ce post ugroziti zdravlje).
3. Poeljnosti - tahsinijjat (U ovu kategoriju
spada sve što doprinosi ustanovljavanju lepih obicaja medju ljudima
i izgradnji visokog morala. Njihovim odsustvom gubi se kvalitet licnosti
i obara nivo medjuljudskih odnosa. Evo zašto je šerijat pripisao
cistocu tela, lepo ophodenje, poštovanje starijih i blagost prema
mladim. Za zaštitu svake od tih vrednosti šerijat je odredio
posebne ustanove i propise).
U kontekstu onog što je nuno, stvari i njihovog osiguranja
postavljamo sledece pitanje: kako islamsko pravo osigurava zaštitu
ovih vrednosti?
Mehanizmi socijalne zaštite medju sredstvima kojima islam osigurava
potrebnu pravdu i društvenu ravnoteu u zajednici islama jesu:
- prinudne mere (zakonska sankcija) i
- mere ubedivanja (vaspitanjem i savetom).
4. Rad i islam
Poslednji Poslanik je rad uzdigao na rang ibadeta, za koje se moe
ocekivati nagrada i na buducem svetu. Na tom tragu je izrekao veliki broj
hadisa6) koji idu ka tome da podstaknu elju muslimana da vlastitim
radom dodu do rešenja svojih problema. Tako je jednom prilikom i
sam Allah kazao: “Ko zanoci sa uljevima od halal rada bice
mu oprošteni gresi”. Povrh toga, islam insistira i na fer odnosu
izmedju poslodavca i zaposlenog na nacin da poslodavac plati zaposlenom
zaradenu platu. Muhamed, je, izricito kazao: ,,Isplatite radniku platu
pre nego se znoj na njemu osuši''. Insistiranje šerijatskog
prava na vanosti promptnog isplacivanja za uradene poslove posebno
dobija na znacaju u vreme krize kada postoji manjak radnih mesta a višak
radne snage. ,,Nije dopušteno iskorišcavati teško stanje
radnika pa ga prisiljavati da radi za mizernu platu ili dnevnicu koja
ne moe pokriti ni najnunije ivotne potrebe''. Pomaganje
rodbini u današnjem, do kraja fragmentiranom društvu, kada je
pas covjekov najbolji prijatelj, pitanje odravanja rodbinskih veza
namece se u svoj svojoj dramaticnosti. Jusuf el-Karadavi smatra da ,,rodbinske
veze ne znace ništa ukoliko se ne izdravaju siromašni
srodnici”. Treba znati da se ovde ne radi o dobrovoljnom cinu
vec o pravu siromašnih koje je Allah, ucinio obaveznim.
5. Šerijatsko pravo i rešavanje socijalnih problema
Zekat predstavlja jednu od vanih stavki u rešavanju socijalnih
problema muslimanskog društva. Zekat je jedan od fundamenata islama
i nedeljiv je od namaza kojim se uspostavlja relacija i ravnotea
stvorenja sa Allahom, dok se zekatom ostvaruje red i pravda u medjuljudskim
odnosima. Muhamed Hamidullah smatra da je zekat ,,gradanski porez, obavezno
davanje podravano sankcijama i, po potrebi, upotrebom sile protiv
onih koji bi odbili da ga placaju. Postoje autori koji pobijaju tezu da
je zekat porez i to potkrepljuju time da porez propisuje nadlena
vlast dok je zekat od Allaha, te da za placanje ili neplacanje zekata
sledi pored dravne sankcije i ahiretska kazna. No, ono što
je za naslovljenu temu relevantno je nedvosmislena cinjenica da je zekat
poluga kojom se nastoje rešiti socijalni problemi muslimanskog društva.
U nekim prilikama Poslanik je spominjao iskljucivo siromahe u vezi sa
zekatom. (Tako je naredio Muazu da ide u Jemen da ubire zekat od imucnih
te da ga deli siromasima). Svi raniji porezi koje su drave ubirale
imali su samo jednu namenu, ulepšavanje ivota osionim vladarima
i njihove svite. Islam u ovom pogledu pravi radiklani zaokret na nacin
ubiranja poreza koji se rasporeduje potrebnim kategorijama društva.
Ebu Hanife i njegove pristalice su otišle toliko daleko da su zekat
smatrali iskljucivim pravom siromaha Evo zašto je glasovita fetva
Huseina Ðoze o organizovanom prikupljanju sredstava zekata naišla
na tako jako protivljenje tradicionalne uleme, kao što je Derviš-ef.
Spahic iz Pojska kod Zenice, koji ju je proglasio ništavnom jer se
njome,, uzurpira pravo siromašnih''. Valja naglasiti da zekat nije
pitanje dobre volje pojedinca vec je to pravna norma iza koje stoji dravni
aparat prisile, što indikativno kazuje o vanosti koju islam
pridaje rešavanju socijalnih problema. Naime, muslimani su prvi poveli
rat protiv onih koji su odbili da daju sredstva za ovu društvenu
kategoriju. Zakljucujemo da je zekat prvi organizovani zakon na planu
socijalnog osiguranja koji se ne zasniva na individualnoj, dobrovoljnoj,
milostinji, nego na organizovanoj periodicnoj dravnoj pomoci siromaha
i njihovih porodica.
Sadekatul-fitr predstavlja specificnu formu davanja u ramazanu, davanja
ne na osnovu kolicine imetka vec na osnovu broja clanova jedne porodice.
Za sadekatul-fitr ne postoji nisab (propis) vec je to obaveza svakog muslimana
koji ima višak sredstava u kolicini potrebnoj za davanje sadekatul
fitra.
Fida je ustanovljena Kuranom a odnosi se na otkup posta za bolesnike koji
su izgubili nadu u izlecenje, te za stare osobe koje nisu u stanju da
izdre post. Za fidu postoje dve mogucnosti:
1- Za svaki propušteni dan nahraniti siromaha;
2- Iznos u vrednosti vlastite ishrane, odnosno vrednost dva prosecna obroka
dati u fond za odravanje versko-prosvetnih zavoda .
Kefaret je sankcija za odredene prekršaje a smatra se vaspitnom
sankcijom koja treba da disciplinuje pocinioca prekršaja i razvije
u njemu nunu samokontrolu. Postoji više vrsta keferata. To
su kefaret za post, kefaret za nehoticno ubistvo, kefaret za izazvani
pobacaj te kefaret za hadske prekršaje. Sve forme kefareta
ostvaruju se putem materijalnih davanja za siromašne kategorije stanovništva,
zavisno od vrste prekršaja, a izborno moe da se izvrši
i postom od tri dana do 61 dan.
Kurban je takode prilika da socijalno ugroene kategorije osete
da su integrirane u zajednicu u kojoj ive te da se društvo
brine i misli o njihovim potrebama. Klanje kurbana je obaveza imucnih
muslimana i smatra se drugostepenom dunošcu.
Individualno dobrocinstvo Rešenje socijalnih problema muslimanskog
društva nezamislivo je bez individualnih vidova dobrocinstva pojedinaca,
na cemu islam intenzivno insistira. Savremenim vokabularom receno, ovaj
vid ucešca u rešavanju društvenih problema mogli bismo
nazvati humanitarnim radom. Pod tim podrazumevamo, pre svega, obicno svakodnevno
dobrocinstvo u vidu sadake koje je preporuceno u brojnim hadisima Muhameda,
u kojima se eksplicitno poziva na udeljivanje makar i sa pola hurme. Pored
toga, u individualni vid dobrocinstava ubraja se osnivanje zaklada ili
vakufa koji se smatra trajnom, tekucom sadakom. Valja znati da vakuf nije
ogranicen tek na izgradnju verskih ustanova vec ,,obuhvata celokupni društveni
sistem: izgradnju puteva, bolnica škola, vodovoda itd. Pored cinjenice
da islam podstice individualno dobrocinstvo, treba napomenuti da islam
bodri na skromnost i odricanje od luksuznog ivljenja.Allah ne voli
one koji pretjeruju, reci su iz Kurana kojim se kudi svako preterano uivanje
u nepotrebnom luksuzu.
6. Pravo pobune protiv nepravde
Ako svi ovi mehanizmi zakau i ne daju dostatne rezultate ugroenim
kategorijama, islam je omogucio pravo na legitimnu pobunu protiv ekonomskog
ugnjetavanja i društvene nepravde. Tako je Muhamed, rekao: “Kada
jedan mu'min ogladni niko više nema pravo na svoj imetak”.
To jasno kazuje da islam nije opijum za narod vec protest protiv društvene
nepravde koju sprovode privilegovane kategorije društva. Na to jasno
ukazuje cinjenica da su neki muslimanski pravnici jasno utvrdili da kada
neko umre od gladi u jednom gradu, svi su odgovorni za njegovu smrt kao
da su ucestvovali u njegovom ubistvu jer su svojom nebrigom doveli do
njegove smrti.
7. Etika islama
Bitan segment koji omogucuje realizaciju ovih zadanih ciljeva pociva u
samoj etici islama koja je zasnovana na temeljima Kurana koji se moe
citati i kao radikalna kritika pohlepe, škrtosti i nebrige prema
sirotinji i nemocnim.. U sada vec klasicnom delu “Snagom vjere do
savršenstva duše” Ismet U. Šehibrahimovic o radu
piše sledece:” U šihabu je zabiljeen sljedeci hadis
koji glasi: ,, Traite zaradu na dozvoljen nacin je jedna vrsta dihada,
svete borbe koja spada u najbolja djela''. Jednom prilikom hazreti Omer
iduci u Medinu, susrete odrpanog coveka opuštenih ruku koji stajaše
i bezvoljno gledaše u prazno. Beše zdrav a nije hteo raditi
i sebiobezbediti hleb. Omer ga udari kandijom po ledima i rece:
,,Ne predstavljaj našu veru u liku mrtvaca, Allah te umrtvio!'' Nakon
ovih reci iz konstitutivne tradicije islama Šehibrahimovic nastavlja:
,,Roditelji bi trebali od najranijih dana da uce decu radu i disciplini
kao što ih uce sricanju prvih reci, kao što ih uce prvim koracima.
Deci treba usadivati u srce smisao i ljubav za rad, da bi rad postao deo
njihovog bica, da budu radosni i kada rade, kada ne lencare. Moralnu kritiku
škrtosti uputio je pored ostalih i Mustafa Spahic koji je o ovom
lošem svojstvu kazao sledece: ,,Škrticama šejtan daje privid
kako je škrtost dobra, lepa i korisna i vredna, a to je u stvari
samo šejtanska obmana. Sve ono cime su škrtarili Allah ce im
kao teret na Sudnjem danu obesiti o vrat. ''Neka oni koji škrtare
u onome što im je Allah, dao iz obilja svoga nikako ne misle da je
to dobro za njih. Ne to je zlo za njih. Na Sudnjem danu bice o vratu obešeno
ono cime su škrtarili a Allah ce nebesa i zemlju naslediti''. Ovo
je tek delic onoga što su muslimanski autori napisali u kontekstu
pohvale dobrocinstva i cestitosti i negacije loših svojstava. Ostaje
da muslimanski teolozi odgovore na prevano pitanje kako da se ova
nesumnjivo pozitivna svojstva za sve i svakoga internalizuju u svetu koji
je omeden negacijom moralnosti i koji sebicnost doivljava kao vlastitu
vrednost.
Zakljucak
Islam nije samo skup obreda, verovanja ili nacina ponašanja. Islam
nije susret Boga i coveka, kako su to neki pokušali da definišu.
Islam se opire ovim jednoznacnim tumacenjima koji reduciraju poruku islama
na duhovnu dimenziju. Islam jeste izazov zbog toga što zalazi u sve
aspekte ljudskog ivljenja. Kao nesumnjiva realnost od koje je zaludno
okretati glavu, namecu se socijalni problemi savremenog sveta uopšte
i muslimanskog sveta posebno. Istorija kao najbolji sudija potvrdila je
da je islam kadar da to ucini. Uz to, muslimanski autori tvrde da se u
tome ogleda savršenost islama s obzirom da je to pitanje rešio
u svojoj biti a Zapad je i do takvih, krnjih rešenja došao nakon
vekova revolucija i unutrašnjih trvenja. Islam je originalan što
znaci da ova prava nisu dopuna i ispravka nego su to osnovni principi
koji cine sr šerijata. Neko je napisao da covecanstvo nije
u krizi zbog manjka sredstava vec zbog manjka ciljeva. Zaista, u svetu
postoje sasvim dovoljne kolicine prirodnih i inih resursa za pristojno
ivljenje svih njenih stanovnika. Nevolja je što su jedni nezajaljivi
u svojoj potrebi za potrošnjom i luksuzom zaboravljajuci da je sve
u svetu povezano kao spojene posude. Ako je neko nesrecan niko ne moe
biti srecan. Islam ima unutrašnje potencijale i motivacionu energiju
da privoli ljude da cine dobro. Ovo je element koji nedostaje aktualnim
ideologijama u rešavanju ovog pitanja. Prema tome, islam se u rešenju
socijalnih pitanja nije zadrao na jalovoj teoriji vec je osigurao
i solidne poluge kojima se osigurava da se na Zemlji uspostavi što
je moguce više pravde. Na kraju, svet moe opstati uz neverovanje,
ali ne i uz nepravdu. Islamsko zakonodavstvo je zaokruen sistem
te stoga parcijalna aplikacija njegovih normi nije delotvorna. Zato je
Allah, naredio: ,,O vernici prihvatite islam u celosti”. Stoga,
svaka parcijalna rešenja samo predstavljaju kupovinu lanog
socijalnog mira a nikako trajno rešenje.
U poslednje vreme, a narocito posle 11. septembra 2001.godine, aktuelan
je islamski fundamentalni pokret. On u suštini vec dugo vremena postoji,
ali je postao narocito i vidno aktivan tek posle poraza Arapa u ratu sa
Izraelom 1967.godine. Cilj ovog pokreta je bio i ostao obnova izvornog
ucenja islama, a samim tim povecanjeuticaja islamskog sveta, kao i osnivanje
panislamizma, odnosno jedinstva celokupne istocne muslimanske zajednice.
Na alost, osnovne i glavne saradnike islamskog fundamentalnog pokreta
danas cine razne radikalne organizacije, ciji su osnovni instrumenti za
ostvarivanje ciljeva teroristicki metodi.
L I T E R A T U R A
• Mutahhari Murteza, “Duhovna kazivanja”, Print-trade,
Beograd, 2001.godina
• Petkovic Vlajko, “Sociologija”, Visoka poslovna
škola, Cacak, 2007.godina
• Smailagic M., “Leksikon islama”, Svjetlost, Sarajevo,
1990.godina
• Tanaskovic Darko, “U dijalogu s Islamom”, Decje
novine, Gornji Milanovac, 1992.godina
• http://www.nin.co.yu
• http://akoshib.com
• http://www.b92.net
• http://www.step.hr
• http://ibn-sina.net
• http://www.demat-oberhausen.de
• http://sr.wikipedia.org
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
|
|