POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ MARKETINGA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MARKETINGA
Gledaj Filmove Online

BENČMARKING - NEDOSTACI I ETIČKI ASPEKT BENČMARKINGA

BencmarkingBenčmarking je dinamična, ka praksi orijentisana naučna disciplina od posebnog značaja za preduzeća koja svoju poslovnu aktivnost obavljaju u otvorenoj ekonomiji. Preduzeće treba da stvori ponudu proizvoda ili usluga koja će imati diferentnu ili konkurentsku prednost u odnosu na ponude preduzeća koja se bave istimm ili sličnim poslovnim aktivnostima.
Razlog za pojavu sve većeg broja kompanija koje se susreću sa problem stagnacije i nazadovanja u poslu jeste današnja situacija na tržištu, koju karakteriše prisutnost konkurencije i veliki broj brzih promena u okruženju. Sasvim je jasno da će uspeti kompanije koje uče brzo, i efikasno se prilagođavaju i menjaju. Da bi kompanija više postigla savim je izvesno da mora da motiviše svoje radnike. Zaposleni u preduzeću moraju biti spremni za sticanje novih znanja, kreativnosti i efikasnosti. Da bi se postigla postojanost organizacije neophodne su efikasne promene.
Kao deo strategijskog menadžmenta, benčmarking daje kompaniji uputstva kako bi se poslovni procesi, tehnička rešenja, funkcije i problemi mogli unaprediti. Benčmarking pruža orijentaciju ka modifikovanim postupcima. Kada su u pitanju efikasne promene neophodno je učenje od drugih. Preduzeće mora saznati i pokušati da nauči zašto neki pojedinci ili preduzeća funkcionišu bolje, kako bi mogla da ih nadmaši.
Ova diciplina je najeifikasniji način ostvarivanja poslovnog uspeha, a ne zamena za neku strategiju.

2. ISTORIJSKI RAZVOJ BENČMARKINGA

Koren pojma benčmarkinga nije sasvim poznat. Pojam benčmark potiče od građevinske terminologije i označava spravu za određivanje određenih visina različitih tačaka zemljine površine (nivelir).
Postoje podaci koji dosežu do starog Egipta i upućuju na korišćenje nivelira. Benčmarking je bio poznat i u Kini u 4. veku pne. , kao i u staroj Grčkoj. Mogli bi zaključiti da je čovek vekovima (na kom god kontinentu ili intelektualnom razvoju bio) procenjivao moć i slabost drugih.
Da bi se shvatila konkurencija, njen način rada i funkcionisanje konkurentskih proizvoda ili usluga, benčmarking se upotrebljava u poslovanju od ranih 1900-ih. Posmatrajući poslovanje najboljih kompanija u svetu, Japan je benčmarkingu dao jedan novi sadržaj. Postupak se sastojao od sledećih koraka:
- istražiti podatke i diferencirati najbolje,
- kontaktirati najbolje i ugovoriti posete,
- organizovati posete, pažljivo analizirati i oceniti informacije,
- da bi postigli konkurentsku prednost, potrebno je usvojiti naučeno i prilagoditi ga japnskim kompanijama.

Japanske kompanije, danas koriste benčmarking za pronalaženje najboljih rešenja, koja dovode do najboljih učinaka a njihova primena zaostaje za kompanijom koja se prati zbog vrenena potrebnog za implementacju rezultata procesa benčmarkinga.
Zbog velikih razlika u poslovanju svojih organizacionih jedinica, raspoređenih po različitim lokacijama, ranih 60-ih IBM je počeo sa benčmarking aktivnostima. Glavna svrha bila je da se utvrde interni standardi poslovanja kompanije. Tih 60-ih godina, IBM je doneo zaključak o smanjenju troškova i poboljšanju kvaliteta (prihvatanjem najboljih iskustava postigao je međunarodnu konkurentsku prednost).
70-ih godina 20. veka XEROX je odlučio da sledi IBM–ov primer, komparirajući svoj proizvod sa onima iz japanske afilijacije FUJI-XEROX.Kupujući japanske aparate i rastavljajući ih (kako bi dobili uvid na koji su način konkurentski fotokopir aparati proizvedeni). Na ovaj način XEROX je naučio kako da smanji svoje proizvodne troškove, poboljša svoje proizvode i smanji cenu istih.
Danas se mnoge kompanije u svetu oslanjaju na rad IBM-a i XEROX-a, kao pionira benčmarkinga u cilju neprestanog pobiljšavanja pozicije na svetskom tržištu.

3. POJAM BENČMARKINGA

Izraz benčmarking još uvek nema odgovarajući prevod na srpskom jeziku. Neki prevode benčmark kao glavni broj, koji se može koristiti za komparativne svrhe. Postoji veliki broj autora koji benčmarking i njegovu široku primenu različito definišu, ali u osnovi zajednička je konstanta-unaprediti poslovanje i postati bolji od najboljeg.
Proces koji obuhvata ova naučna diciplina u sebe uključuje:
-poređenje kompanije injenih delova sa najboljima, neograničavajući se na istu delatnost ni istu zemlju gde se delatnost odvija,
-poređenje proizvodnih i drugih aktivnosti kompanije sa ekvivalentnim aktivnostima drugih kompanija istih delatnosti kako bi se definisali najbolji,
-poređenje proizvoda i usluga kompanije sa prizvodima i uslugama konkurenata koji imaju vodeće rezultate,
-poređenje tehničkih rešenja kompanije u cilju izbora najbolje opreme za specifične primene,
-primenu najbolje definisanog poslovnog procesa,
-planiranje budućih pravaca razvoja i aktivnog prilagođavanje novim trendovima,
-ispunjavanje i nadmašivanje potrošačkih očekivanja.

Jedna od mogućih definicija benčmarkinga je: Potraživanje za ljudima i organizacijama koje su najbolje u delatnostima kojima se bave i stavljanje njihovog znanja, prilagođenog i opremljenog, u funkciji sopstvenog uspešnog poslovanja. David T. Kerns, izvršni direktor korporacije Xerox, definiše benčmarking kao „Kontinuirani proces merenja proizvoda, usluga i postupaka prema direktnim konkurentima ili kompanijama, poznatim kao najbolje u delatnostima kojima se bave“.
Kao različita pojavljuje se definicija Karen D. Schwartz, prema kojoj benčmarking nije ništa drugo već poređenje rezultata poslovanja kompanije sa konkurentskim rezultatima poslovanja.
Zbog svega gore navedenog ne treba se iznenaditi što se benčmarking smatra najčim sredstvom razvoja, ali mora da sesprovodi an ispravan način, da ne bi došlo do pogrešnih interpretacija.

4. ASPEKTI BENČMARKINGA

Benčmarking možemo posmatrti sa više aspekata:

1. Sredstvo ocene poslovanja kompanije. Identifikujući najbolje procese (učenje od najboljih kompanija u svetu), dolazi se do spoznaje o svom mestu u odnosu njih.

2. Sredstvo kontinuiranog poboljšanja. Kompanije koje koriste ovu startegiju ostvaruju uštedu u troškovima 30-40 %.

3. Sredstvo poboljšanja poslovanja. Benčmarking poboljšava poslovanje postavljajući ostvarive ciljeve.

4. Strateško sredstvo. Pomoću novih startegija moguće je prestići konkurenciju.

5. Sredstvo učenja. Motivacija se javlja kao bitan faktor (kad zaposleni čuju o uspehu druge kompanije, veruju da postoji način da i oni rade bolje).

6. Sredstvo potencijalnog rasta. Kompanija koja nije orijentisana samo unutra, jeste kompanija budućnosti i obnično vodi povećanom profitu.

7. Sredstvo za postizanje zadovoljstva na poslu. Visok stepen zadovoljstva u poslu i učenju zahteva timski rad.

5. VRSTE BENČMARKINGA

Kompanija koja odluči da počne sprovođenje ovog procesa mora odrediti na šta će biti fokusirana aktivnost. Svaki benčmarking proces definisan je ciljem i objektom koji istražuje.
Benčmarking se deli na:
- Interni i
- Eksterni benčmarking.

Interni benčmarking upoređuje poslovne operacije odelenja unutar kompanije na internom nivou. Glavna svrha internog benčmarkinga je da utvrdi interne standarde poslovanja kompanije, da utvrdi najbolje i najefikasnije poslovanje i da ga prenese u druge delove organizacije.
Nakon sprovođenja ove vrste benčmarkinga unutar kompanije, mnoge kompanije nastavljaju aktivnost eksternim konkurentskim benčmarkingom.
Cilj eksternog, konkurentskog benčmarkinga je dobijanje specifičnih i važnih podataka u poslovanju konkurenata, njegovim proizvodima, uslugama koje nudi potrošačima, kao i poslovnim rezultatima koje postiže, kako bi se dobijeni podaci mogli uporediti sa poslovanjem svoje kompanije.

Pored osnovne podele, eksterni benčmarking deli se na:
- eksterni konkurentski benčmarking,
- eksterni industrijski (funkcionalni) benčmarking i
- eksterni generički benčmarking.


Možemo se sresti sa još dve vrste benčmarkinga:
- kombinovani interni i eksterni benčmarking,
- strateški benčmarking.

Ne postoji najbolji tip benčmarkinga, svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke.

6. NEDOSTACI I ETIČKI ASPEKTI BENČMARKINGA

Benčmarking je vrlo efikasno sredstvo, ali ne bi bilo korektno isticati samo korist koju dobijamo njegovom primenom. Uvek postoje opasnosti i rizici u primeni benčmarkinga. Ukoliko se kompanija isuviše oslanja ma benčmarking, može doći do veoma negativnih posledica. Sasvim je izvesno da će kompanija, u ovom slučaju, izgubiti na individualnosti. Na taj način gasi se kreativnost nove ideje.

6.1 Nedostaci benčmarkinga

Prema Harringtonu, korišćenje benčmarkinga moguće je savladati zamke. On ističe tri:

1. Ne sme se oslanjati isključivo na benčmarking. Benčmarkingom se može stići do vrha, ali on nije dovoljan da se tu i ostane. Lideri su u konstantnoj opasnosti preuzimanja tržišta od strane drugih kompanija.

2. Kompanije koje su isključivo nadgledale poslovanje svojih konkurenata, nisu ostvarile trajnu i kvalitetnu prednost. Da bi kompanija dostigla svog konkurenta, služeći se ovim vidom benčmarkinga, dobiće zastarelo rešenje nakon 18 – 20 meseci.

3. Benčmarking može imati štetan uticaj na organizacije koje slabije posluju, dok kod zrelih kompanija ima izražen značaj.

Elmuti, Kathawala i Lloyed navode sledeća ograničenja (nedostatke) benčmarkinga:

- Fokusiranje na brojeve. Veliki broj menadžera utopio se u brojevima, ali vrednost ovog procesa je u shvatanju postupka koji pruža vredne podatke i formulisanje načina prihvatljivih za kompaniju.

- Nedostatak jesnoće izvora podataka. Greške u komparaciji dolaze zbog neshvatanja podataka.

- Gubljenje fokusa na potrošača i zaposlene. Kompanije koje žele da ostvare dobre rezultate mogu izazvati negativnu motivaciju zaposlenih. Da bi došlo do određenog cilja, kompanija može da odugovlači ili požuri sa plaćanjem.

- Otpor promenama od starne zaposlenih. Jedan deo zaposlenih se uvek opire novom načinu rada u kompaniji.

- Nedostatak pravilne primene. Jedan od primera nepravilne primene je neuključivanje zaposlenih u proces unapređivanja kompanije, odnosno benčmarking.

- Benčmarking se ni u kom slučaju tretirati kao jednokratan, već kao konstantan proces.

- Benčmarking između ostalog ističe i slabosti određene kompanije, tako da iste izbegavaju njegovu primenu.

- Pažljivim planiranjem može se iskalkulisati potrošnja. Ovaj način je rešenje za kompanije koje smatraju da je benčmarking skup, i odbijaju njegovu primenu iz gore navedenog razloga.

- Korišćenjem benčmarkinga kompanija daje veliki broj vrednih podataka o svom poslovanju. Zaposleni koji su zaduženi za obezbeđivanje informacija moraju biti veoma oprezni pri ovakvim procesima.

6.1.1 Najznačajniji nedostaci benčmarkinga i načini njihovog otklanjanja

1. Zastarevanje najboljeg rešenja u periodu implementacije. Kada je benčmarking u pitanju, menadžeri moraju biti spremni da prate proces puteva radi postizanja najboljih rezultata, a ne samo krajnji cilj. Ne sme se koncentrisati samo na to šta danas rade najbolji već na to šta će raditi u budućnosti.

2. Vreme potrebno za benčmarking nekada je duže od vremena koje kompanija ima na raspolaganju za rešavanje određenog problema. Benčmarking može biti podjednako štetan i koristan. Prosto, treba ga koristiti u situacijama kada je koristan.

3. Benčmarking zahteva troškove koji su nekada veliki. Neophodno je staviti u odnos ukupne troškove i prosečnu moguću korist od ukupnog procesa i primeniti benčmarking ako je veća dobit os troškova.

4. Posle urađenog benčmarkinga koji je dao pozitivne rezultate, kompanija ga primenjuje i tamo gde nije potreban. Tada dolazi do nepotrebnih troškova i demoralisanja zaposlenih.

5. Velika koncentracija kompanije na bemčmarking može dovesti do gubitka osnovnog kontakta sa potrošačima. Ukoliko se neprestano utrkuje sa konkurentima, gubi se predstava o stvarnim potrebama potrošača.

6. Pouzdanost informacija dobijenih od stranih benčmarking partnera. Na ovaj nedostatak teško se može uticati.ž

Pažljivim posmatranjem nedostataka benčmarkinga, možemo zaključiti da isti proizilaze isključivo iz nepravilne primene ovog vida unapređivanja kompanije.

7. ETIČKI ASPEKTI BENČMARKINGA

Poslovna etika i pojava neetičkog ponašanja u kompanijama

Poslovna etika odnosi se na istinitost i pravednost i sadrži mnogo aspekata poput: oćekivanja društva, poštenu konkurenciju, odnose sa javnošću, društvenu odgovornost, samostalnost potrošača, ponašanja preduzeća u zemlji i inostranstvu.
Booz Allen je uz pomoć svojih sardnika, došao do zaključka da su problemi poslovne etike najveći tamo gde su odnosi nedovoljno definisani propisima, a najmanji tamo gde su odnosi jasno definisani propisima.
Veliki problem javlja se zbog kompanije koja je u velikom broju pozdravljaju ponašanje kojim se krše etički standardi. Kada su u pitanju kompanije koje podržavaju ovakav način netolerantnog (čak i nekolegijalnog) ponašanja, ubrzo shvataju da im se to neće isplatiti na duge staze.
Veliko zadovoljstvo je to što danas sve veći broj kompanija obraća pažnju upravo na etičnost svog ponašanja.

Poslovna etika i benčmarking

Savim je izvesno da u primeni benčmarkinga mora doći i do sakupljanja informacija i analize pozitivnih i negativnih postupaka, radi unapređivanja poslovanja. Primenom benčmarkinga moraju se poštovati određena ograničenja.
U poslovnom svetu veoma se ceni poslovna etika. U Evropi postoji udružunje istraživača, koji regulišu način sakupljanja informacija o konkurentima.
Ukoliko menadžer poštuhe (neguje) etičko odlučivanje i ponašanje, pomaže svojoj kompaniji. U odnosu sa konkurencijom, svaki zaposleni mora poštovati najviše standarde poštenja u svakom postupku. Podrazumevano je da zaposleni pa ni na jedan način neće ugroziti svojom pogrešnom, nezakonitom i nemoralnom aktivnošću interese kompanije i njegovi potrošača.

Za pravilno sproveđenje benčmarkinga potrebno je poštovati zakone, uzvratiti na pruženu informaciju, informacije koristiti interno, ne zloupotrebljavti poverenje, ne obavljati ništa bez saglasnosti, ne vršiti ucenjvanje i dr.
Odgovori na sledeća tri pitanja mogu poslužiti za proveru etičnosti u benčmarkingu:
1. Da li je ono zbog čega se dvoumim po zakonu? Svaki zaposleni u kompaniji odgovoran je za svoje ponašanje.
2. Postoji li ravnoteža odnosa? Da li je to pošteno prema svim učesnicima? Ovom grupom pitanja može, odnosno treba, sprečiti donošenje odluke koja bi favorizovala samo jednu stranu.
3. Kako ću se posle toga osećati? Ovo pitanje bitan je momenat u odnosu prema svom moralu. U rešavanju ovog pitanja pomaže potpitanje: Da li bih želeo da moja porodica sazna za ovo?

Benčmarking ne može biti izgovor za neetično ponašanje, on je sam po sebi etičan kada se sprovodi u skladu sa svojim zakonitostima.

ZAKLJUČAK

Kada se suštinski osvrnemo na benčmarking, u celini, na svaki njegov nedostatak možemo odgovoriti pravilnom primenom i poštovanjem zakonitosti od kojih je sačinjen. U benčmarkingu najbitnije je posmatrati sve do konačnog cilja i zadžavanja na vrhu, a ne trenutnog uspeha i ubrzanog pada, ponoću kog bi demoralisali zaposlene koji inače i nisu skloni inovacijama u načinu rada.

LITERATURA

1. Zvonko, Sajfert i dr., Strategijski menadžment, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin , 2005.

2. Živoslav, Adamović, Tot, T., Benčmarking, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin , 2004.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi