CENA KAO INSTRUMENT MARKETINGA

Rezultat marketinga su ideje, proizvodi i usluge sposobni za razmenu na način da budu istovremeno zadovoljeni ciljevi kupaca i ciljevi vlasnika preduzeća. Pomenuti proces razmene zahteva specifična znanja. Znanja su sadržana u marketing konceptima. Ključni marketing koncepti su:

1) marketing komunikaicja
2) segmentiranje, targetiranje, pozicioniranje
3) diferenciranje
4) odnosi i mreže
5) lanac snabdevanja
6) konkurentska borba
7) marketing miks

Prodavci koriste različita sredstva kako bi ostvarili marketing ciljve, odnosno, isprovocirali željenu reakciju na tržištu. Upotreba sredstva marketinga u određenoj kombinaciji predstavljaju marketing miks. Marketing miks obuhvata četiri marketing instrumenta: proizvod, cenu, mesto prodaje i promociju. S obzirom da nazivi pomenutih marketing sredstava na enegleskom jeziku započinju slovom P, u literaturi je marketing miks poznat i pod nazivom four P’s(Product – Price – Place – Promotion). Suština marketing miksa je obezbeđivanje efektivnog uticaja na marketing kanale i krajnje kupce. U traženju optimalne kombinacije marketing miksa treba ići u tri etape:
- u prvoj etapi treba ispitati prikladnost primene svakog od instrumenta za ostvarenje postavljenog cilja.
- u drugoj etapi treže se najbilje rešenje za svaku od mogućih solucija kombinacije određenih instrumenata.
- u trećoj etapi se porede efekti svake od solucija.
Cena je suštinski element marketing miksa i konkurentske strategije marketinga. Ona se za razliku od drugih instrumenata može koristiti i samostalno. Zbog toga što se cene javljaju u velikom broju vatijanti, razvijeni su brojni ekonosmki modeli izražavanja i predviđanja cena.
Naime, cena je kompromis ponude i tražnje koji nastaje u tržnoj selekcionoj sredini.

2. Osnovni okviri za određivanje cena

Svaka organizacija, lukreativna i nelukretivna, određuje cene za rezultate svojih aktivnosti. Bez obzira da li je ta cena renta (za prostor ili zemljište), školaina (za obrazvanje) ili kamata (za kredit), koncept je u osnovi, isti. U modernim uslovima proces pregovaranja o cenama dobija na značaju zahvaljujući modernoj informacionoj tehnologiji i globalnoj mreži Internet. Danas postoji Web Site u poređenje cena i za pregovaranje o cenama. Istovremeno nove tehnologije omogućavaju prodavcima istraživanje preferencija, navika i veličine budžeta kupaca kako bi maksimalno prilagodili svoje ponude.
Činjenica da se cene lako menjaju ne znači da se lako određuju. Cene su, obično u određenom odnosu sa troškovima.
Postoje dva strategijska izbora u vezi sa cenama: vioske cene i umerene cene koje obezbeđuju veće prisustvo na tržištu. Cena je često stvar procene prodavca. to se posebno odnosi na određivanje cene novih proizvoda, otpočinjanje saradnje sa novim kanalom distribucije ili određivanje cena na tenderu. U ovom slučaju cenea može da bude posledica različitih strategija odnosa cene i kvaliteta. U tabeli 1 prikazane su različite strategije cena i kvaliteta.

Tabela 1. Strategije cena/kvalitet proizvoda

Jedno je tačno, cena mora biti usklađena sa drugim elementima marketing miksa, kako bi bila realizovana marketing strategija pozicioniranja na izabranom tržišnom segmentu.
U marketingu, cena je i suviše ozbiljna stvar tako da zahteva sistemamtičan pristup. Određivanje cene je proces koji se može posmatrati kroz nekoliko faza.
Po Džefu Lankasteru neophodno je, pri formiranju cena, poći od ključnih elemenata u čijem se okviru nalaze indikatori za odlučivanje o cenama. Ti elementi su:

- poslovni i marketing ciljevi preduzeća
- stanje tražnje na tržištu (posebno za mazičnim proizvodom)
- troškovi
- konkurencija

 

2.1. Poslovni i marketing ciljevi preduzeća

Ovi ciljevi su svakako najvažniji i najvitniji element politike cena. Privi korak se odnosi na identifikovanje, precizirajne i izbor tih ciljeva. Oni su različitog značaja, a javljaju se u sledećim oblicima:

- dugoročno maksimizira profit,
- u kratkom roku ostvari maksimalan profit,
- poveća učešće na tržištu.
- poboljša poslovni imidž
- da se pobiljša prodaja slabijih proizvoda, itd.

 

2.2. Stanje tražnje

Ovaj parametar se zasniva na stavovima potrošača o tome koju su cenu spremnia da plate za određeni proizod ili uslugu. U slučaju potpuno slobodne konkurencije gornju granicu cena određuje tržište. Zbog toga menadžer marketinga treba da zna na kojem niou cena je tržište spremno da prihvati dati proizvod. Količina prodaje zavisi od drugih uslova, a najviše od visine cene. Osim cene postoje i drugi faktori koji utiču na nivo tražnje, a to su:

- dohoci kupaca
- ukus kupaca (potrošača)
- cene drugih proizvoda, a naročito supstituta
- osobine proizvoda
- vremenski faktor.

1) Dohodci kupaca su faktor koji njihove želje i potrebe za kupovinom prevodi u stvarnost. To je zapravo odnos između želja i mogućnosti. Kupovna moć potencijalnih kupaca zavisi od njijovih dohodaka.
2) Ukus kupaca se povezuje sa osobinama proizvoda, odnosno sa promenama dizajna, mode, poboljšavanjem kvaliteta i osobina.
3) Cene drugih konkurentskih proizvoda su takođe bitan faktor koga menaxer marketinga mora uvažavati. Prikladnim kombinovanjem ostalih instrumenata marketing miksa, moguće je postizati i veće cene od onih koje nameće konkurencija. Moramo strogo voditi računa da se cene precizno definišu. Ako se odrede previsoke cene, to će ohrabriri i privući imitatori i nove konkurente na tržište, ako se, odredi preniska cena to će obeshrabriti konkurenciju, ali će biti izgubljeni latentni dobici.
4) Osobine proizvoda – se dele na vidljive tj. „fizički“, opipljive; kao što su dizajn, ukus, kvalitet, veličina, funkcionalnost i nevidljive tj. one koje su „neopipljive“ kao što su navike, marka, imidž.
5) Vremenski faktor se javlja dinamički u tri osnovna vida tražnje: kratkotrajni, srednjoročni i dugoročni, a to zavisi od konjuktatnih kretanja u nacionalnoj i svetskoj privredi. Zbog toga menadžment mora precizno definisati vremenski horizont politike cena za svaki proizvod.

2.3. Troškovi

Na visinu prodajnih cena značajno utiču troškovi proizvodnje i marketinga. Kod sirovina i materijala troškovi ne utiču direktno na cenu koja je uglavnom uslovljena eksternim fakrotima – tražnje i konkurencijom. Ako se vrši izvestan stepen prerade sirovina i materijala troškovi kao faktor formiranja cena dobijaju na značaju.

2.4. Konkurencija

Analiza konkurencije je najčešća oblast istraživanja tržišta. Pri određivanju prodajnih cena neophodno je uzeti u obzir i prodajne cene konkurenata.

3. Određivanje nivoa tržišta

Tražnja preko marketing ciljeva utiče na cene. Kriva tražnje se bazira na inverznom odnosu nicoa cena i tražnje (više cene – niža tražnja i obrnuto). Kod svih proizvoda važi da previsoka cena ubija tražnju. Ipak, kod prestižnih proizvoda kao i proizvoda sa višim stepenom dodate vrednosti kriva tražnje je strmije nagnuta od standarnih proizvoda sa umerenijim stepenom dodate vrednosti. U svakom slučaju, kriva tražnje sumira reakcije većeg broja kupaca koji imaju različit stepen cenovne senzitivnosti. Cenovna senzitivnost je visoka kod potrošača i trajnih potrošačkih dobara.
Kriva tražnje je bitna i zbog elastičnosti tražnje, odnosno, zbog osetljivosti tražnje na promenu cena. Elastičnost je stepen osetljivosti tražnje na promene cena za određenu proizvod ili uslugu. Kratkoročna elastičnost je važna, ali nije suštinska. ukoliko kratkoročne promene cena ne dovodo do promene dobavljača, može se zaključiti da je tražnja neelastična!

Slika 1 – Oblici linije tražnje pod uticajem vrednosdnih stavova potrošača

4. Procena troškova

Ukupni troškovi predstavljaju zbir konstantnih i varijabilnih troškova na određenom obimu poizvodnje. Prosečni troškovi su troškovi po jedinici za dati nivo proizvodnje.
Pri određivanju cena, troškovi su bitan input zbog toga što je potrebno znati kako variraju troškovi za različite obime proizvodnje. Prosečni troškovi su visoki ukoliko se proizvodi mali broj jedinica zbog uticaja fiksnih troškova. Rast obima proizvodnje dovodi do smanjenja fiksnih troškova po jedinici, ali istovremeno može uticati na povećanje drugih troškova koji su rezultat povećanog naprezanja mašina kao i povećanog marketing napora.
Analizom prosečnih troškova za različite obime proizodnje preduzeće dolazi do optimalnog nioa proizvodnje koji obezbeđuje efekar ekonomije obima i smanjenje prosečnih troškova.
Uticaj troškova na cene prati se pomoću krive iskustva, ABC metodom i metodom ciljane strukture troškova.
Cene se mogu određivati pomoću krive iskustva na način da cene prate tendenciju prosečnog troška. Međutim, većina preduzeća koristi selektivno ovaj koncept u smislu da u fazi uvođenja i fazi brzog rasta cene imaju suprotan trend od tendencije trpsečnog troška, u fazi sporog rasta, zbog prtiska konkurencije, dolazi do bržeg pada cena od pada troškova, da bi u fazama zrelosti i opadanja cene i prosečćni troškovi imali isti trend.

Slika 2 – Prelomna tačka rentabilnosti

„Prelomna tačka rentabilnosti“ je tačka koja se nalazi na onom nivou prodaje na kojme se ukupni troškovi i ukupni prihodi izjednačuju. Prelomna tačka rentabilnosti pruža mogućnost izbora različitih cena po jedinici proizvoda, atime i onog obima prodaje koji donosi najveći profit. Pri višim cenama „prelomna tačka rentabilnosti“ je na nižem nivou ali pitanje je koja količina može da se proda po tim cenama. Ekonomija obima nam kaže da veći broj prodatih jedinica i uz manju cenu po jedinici donoci veće ukupne prihode, odnosno prodite.

5. Analiza konkurencije

Preduzeće često pravi poređenje sa konkurentima povodom njihovih troškova, nivoa cena, predvidi reakciju na njihovo ponašanje.
Kada je proizvod sličan u odnosu na konkurente, ukoliko želi da sačuva prodaju, preduzeće mora da ima približno isti nivo cena.
Ukoliko je ponuda preduzeća inferiorina u nekom elementu, cene ne mgu biti veće od nivoa cena konkurenta. Ukoliko je ponuda preduzeća siperiorna, cene mogu biti veće od cena konkurenta.
Postoje tri ključna elementa koja determinišu cene pod uticajem konkurencije:
1) sa kolikim se brojem konkurenata preduzeće sučeljava na tržišti,
2) postoji li i kakav stepen diferencijacije proizvoda među konkurentima,
3) kakva je otvorenost tržišta za uključivanje konkurenata na tržište (ugrane delatnosti u kojoj se preduzeće nalazi).
Ako je veliki broj konkurenata, borna će biti oštrija ali nema monopolizacije tržišta i državnog uplitanja. Ako je mali broj konkurenata onda to ukazuje ili na povećano administrativno uplitanje ili na ekskluzivni karakter proizvoda.

6. Izbor metoda formiranje cena

U određivanju cene tri elementa su pod posebnom pažnjim.
1. metode zasnovane na troškovima: prosečan trošak određuje donji nivo cene ,
2. metode zasnovane na konkurenciji,
3. ocena kupca o jednostavnosti proizvoda određuje gornji nivo cene; metode zasnovane na stavovima potrošača tj. na vrednosti koju potrošač subjektivno određuje za dati proizvod.
U izboru metoda određivanja cene svako preduzeće bira metod koji vodi računa o najmanje jednom pomenutom aspektu. Osnovni metodi određivanja cena su:

a) metod „trošak plus“;
b) metod ciljanog prinosa;
c) metod očekivane vrednosti za kupca;
d) metod promenljive profitne stope;
e) metod konkurentskih cena;
f) metod tenderske cene.

1) Metode zasnovane na troškovima su takve metode kod kojih se cene formiraju na osnovnu vlastitih (internih) podataka a troškovima koje je preduzeće imalo pri proizvodnji i prodaji tih proizvoda. Iz ove grupe metoda se najčešće primenjuju: metoda troškovi plus dodatak, metoda stope prinosa na angažovana sredstva i marginalna metoda.
- metoda troškova plus dodatak se najčešće koristi zbog svoje jednostavnosti. Po toj metodi se troškovima doda određena suma koja služi za formiranje dobiti, odnosno profita. Prodajnu cenu formira kada izračuna prosečne troškove po jedinici proizvoda i taj iznos uvećava određenim dodatkom.
- metoda stope prinosa na angažovana sredstva: je modifikacija koja odražava stepen korišćenja kapaciteta i obima proizvodnje, odnosno prodaje. Stopa se izražava za situaciju korišćenja punog kapaciteta.
- marginalna metoda: se bazira na principu direktorskih troškova i marginalne dobiti, za razliku od prethodnih metoda koje se baziraju na ukupnim troškovima i neto dobiti. Cena se formira tako što se prate samo varijabilni (direktni) troškovi po jedinici proizvoda, i na njih se dodaje određeni procenat za pokriće fiksnih troškova i za formiranje dobiti.
2) Metode zasnovane na konkurenciji su takve metode kod kojih se polazi od činjenice da je konkurencija već formirala cene, pa preduzeće treba damo da se u njuh „uklopi“. Preduzeće može samostalno da određuje vlastitu politiku cena tako đto će je uskladiti sa cenom konkurencije ili da odredi višu ili nižu cenu od konkurencije.
3) Metode formiranja cena zasnovane na stavovima potrošača za menadžere marketinga imaju najveći značaj. Ovde se akcenat stavlja na potrošače. odnosno na ono što za njih predstavlja vrednost.

7. Određivanje finalne cene

Izbor finalne cene zavisi od dopunskih analiza koje se odnose na: psihološke cene, uticaj drugih elemenata marketing miksa, politiku cena preduzeća, inflaciju i ponašanje konkurenata. Korelacija između kvaliteta i cena nije uvek prisutna. jaz popunjavaju psihološke cene.
U određivanju cena i drugi elementi marketing miksa takođe imaju značaj. U pitanju su, pre svega kvalitet brenda i promocija. Brendovi sa prosečnim kvalitetom, ali relativno visokim budžetom promocije su u stanju da obezbede cene sa promocijom. Naime, kupci su spremni da plate višu cenu za poznat proizvod.
Cene moraju biti usklađene sa konkurentima i kooperantima kao i politokom cena preduzeća. Politika cena predviđa diferencijalne cene u zavisnosti od geografskog faktora, načina plaćanja, veličine i frekvencije prodaje i drugih faktora. Definišući cenovne liste preduzeća daju popuste i rabate za plaćanje unapred, minimalan volumen nabavke i kupovinu van sezone.
Postoje grane u kojima cene rastu sporije ili brže od opšteg rasta cene merenog indeksom troškova života.

Slika 3 – Dugoročno kretanje cena

Cene zavise i od toga da li preduzeće proizvodi homogen ili diferencijalan proizvod.

Zaključak

U marketing miksu cena je jedini element koji utiče na prihode. takođe, postoji još jedna vitna razlika, cena se može relativno lako menjati. Kod preduzeća koja su porijetisana na vrednost za vlasnike, cene mogu da doprinesu različitim ciljevima. Moguće opcije su: cena za pstanak na tržištu, cena ua maksimalizaciju vresnosti, cena za maksimalno tržištno učešće, cena koja obezbeđuje najbolji kvalitet proizvoda. Kod neprofitnih organizacija cena može da pokriva jedan deo troškova.
Prevelikim snižavanjem cene postiže se povećanja tražnja, ali se istovremeno ulazi u zonu gubitaka, što ne samo da ne donosi poslovne efekte već ih u potpunosi poništava.
Cilj marketinga, najčešće, nije, da se postigne najviša moguća cena ceć ona koja će, u kombinaciji sa ostalim instrumentima doprineti razvoju preduzeća i stabilnom položaju na tržištu, odnosno koja će osigurati trajan i stabilan izbor dohodaka preduzeća. Cena jeste relativno samostalan instrument, ali on je limitiran uticajem troškova.

Literatura

1. Đuričin, D., Janošević, S., Kaličanin, Đ.: Menadžment i strategija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2008.

2. Damnjanović, P.: Marketing i odnosi s javnošću, Visoka škola ua poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2009.

3. Milisavljević, M., Maričić, B., Gligorijević, M.: Osnovi marketinga, Ekonoski fakultet, Beograd, 2005.

4. Milisavljevič, M.: Marketing, Savremena administracija, Beograd, 1994.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi