|
Uticaj javnih ličnosti na ciljne grupe kroz promociju
Danas kada se svet sve više menja u svim sferama, postavlja se pitanje
koliko su na sve to uticali mediji i koliko su te promene uticale na medije.
Čak i kada mediji nisu postojali u obliku u kome danas postoje, uvek se
vršio uticaj na ljude kroz razne propagande. Mediji su imali ključnu ulogu
u ratovima, kada su „kreirali“ mišljenja ljudi o tome ko je kriv, za koga
da glasaju, koga da vole a koga ne itd.
Savremeni mediji na najrazličitije načine utiču na mišljenje ljudi. Mnoge
kompanije angažuju poznate ličnosti u reklamama svojih proizvoda kako
bi se gledaoci poistovetili sa njima i poželeli taj proizvod za sebe.
Neki mediji angažuju javne ličnosti ako žele da prenesu neku veoma važnu
poruku i na taj način smatraju da će brže dopreti do ciljne javnosti.
Angažovanjem poznatih ličnosti izdvaja se velika svota novca iz budžeta,
ali opravdano. Jak uticaj poznatih kroz svoje ponašanje, govor, izgled,
moć, duhovitost, mudrost itd. omogućiće veću zainteresovanost za proizvodom,
više prodatih proizvoda i jačanje imidža kompanije usled dobrih i kvalitetnih
reklama i propagandnih poruka.
2. PROMOCIJA
Promocija je svaki oblik komunikacije čija je uloga informisanje i podsećanje
ljudi o proizvodima, uslugama, imidžu, idejama ili društvenoj odgovornosti
kompanije. Promocija je jedan od glavnih elemenata marketing miksa. Ona
je oblik komunikacije ubeđivanja ili dobijanja željenog ponašanja od strane
drugih. Kroz promociju utičemo na potrošače i kupce da kupe proizvod ili
uslugu. Postoje različiti alati promovisanja koji se koriste kako bi se
poboljšala slika proizvoda, kao što su: pošiljke, govori, prezentacije,
takmičenja, pakovanja, reklame, katalozi, kuponi, posteri i odobravanje
od strane poznatih ljudi. Promocija je veoma važan deo poslovne strategije
u preživljavanju na konkurentskom tržištu.
U cilju promocije kompanije i njenih proizvoda neophodno je napraviti
strateški marketing plan promocije kroz koje se potrošačima pruža mogućnost
da saznaju za novi proizvod, da ga testiraju i prihvate. Strategije promocije
su glavni deo strategije pozicioniranja. Komponente ove strategije predstavljaju
miks promocije koji obuhvata sve komunikacijske i operativne aktivnosti
koje imaju za cilj: informisanje, prezentaciju i/ili unapređenje prodaje,
da bi se stvorio povoljan stav o proizvodima i uslugama, potpomogla prodaja
ili prihvatila neka ideja. U uspostavljanju marketing komunikacije sa
svojim ciljnim potrošačima, organizacija može koristiti sledeće promocijske
instrumente :
Slika 1.Promocijski instrumenti kompanije
Ekonomska (privredna) propaganda - oblik promocije koji
obuhvata svaki oblik prezentacije i promocije ideja, dobara ili usluga
koje plaća određeni sponzor;
Unapređenje prodaje - obuhvata niz kratkoročnih aktivnosti
sa ciljem pospešivanja prodaje proizvoda ili usluga (prodajni saloni,
takmičenja, uzorci, promotivni materijal, kuponi);
Lična prodaja - usmena prezentacija kojoj je cilj prodaja.
Obavlja se direktnim kontaktom sa jednim ili više potencijalnih kupaca;
Tržišni odnosi s javnošću - segment odnosa s javnošću
koji se odnosi na uspostavljanje komunikacije i obezbeđivanje dobrih odnosa
između organizacije i ciljne grupe kupaca/potrošača putem medija;
Ekonomski publicitet - stimulacija tražnje za proizvodom,
uslugom ili nekom jedinicom poslovanja, plasiranjem značajnih komercijalnih
novosti putem štampe ili pružanjem pogodne prezentacije posredstvom radija,
televizije ili nekih drugih oblika, koje ne plaća sponzor;
Komunikacijske aktivnosti direktnog marketinga - sistem
korišćenja specijalizovane baze podataka u cilju sprovođenja konkretno
usmerenih promocijskih i komunikacijskih aktivnosti (katalozi, tele-prodaja,
prodaja putem radija, magazina, novina i e-kupovina) ;
Promocijski miks predstavlja kombinaciju navedenih instrumenata, sa optimalnim
učešćem svakog od njih, kojom se obezbeđuje ispunjenje ciljeva procesa
marketing komunikacije. Prilikom utvrđivanja optimalne kombinacije promocijskog
miksa za određeni proizvod, uključuju se sledeći uticajni faktori: raspoloživa
finansijska sredstva, karakteristike proizvoda, karakteristike ciljnog
tržišta, postojeći odnosi sa kupcima/potrošačima, faza životnog ciklusa
u kojoj se proizvod nalazi, poslovna politika organizacije, stepen globalizacije
Kreiranje strategije promocije obuhvata :
- Postavljanje ciljeva komunikacije - komunikativni ciljevi određuju
kako će komponente strategije biti korišćene u marketing programu. Neki
od komunikativnih ciljeva su: prepoznavanje potrebe, pronalaženje kupaca,
izgradnja brenda, procena alternative, donošenje odluke o kupovini, zadržavanje
kupaca;
- Utvrđivanje uloge svake od komponenti ove strategije;
- Određivanje budžeta za promociju - Postoji nekoliko metoda za određivanje
budžeta kao što su: ciljevi i zadaci, procenat prodaje, konkurentski paritet,
sve-što-se-može-postići;
- Izbor strategije za svaku promotivnu komponentu;
- Integrisanje i implementacija ovih strategija - integrisana marketing
komunikacija zamenjuje fragmentirano reklamiranje i programe prodaje;
- Procenu strategije;
3. CILJNE GRUPE
Odnosi s javnošću
(PR-Public Relations) predstavljaju poslovnu aktivnost koja je
usmerena na uspostavljanje i razvijanje razumevanja sa ciljnom javnošću,
komunikacionu aktivnost kompanije sa njenim internim i eksternim okruženjem
u funkciji sticanja javnog poverenja i stvaranja povoljne slike o kompaniji,
svestran, planiran i trajan napor da se ostvari i održi uspešno razumevanje
između organizacije i javnosti.
Javnost je za neku kompaniju određena grupacija ljudi koja joj je interesantna
da pomoću nje postigne svoje poslovne ciljeve. Budući da za uspeh kompanije
nisu bitni samo sadašnji i potencijalni potrošači i korisnici usluga,
već i mišljenje i stavovi sadašnjih i potencijalnih poslovnih partnera
, investitora , zatim naklonost medija, lokalne zajednice, opinion maker-a,
uticajnih osoba, poznatih ličnosti, lojalnost i zadovoljstvo zaposlenih
itd, vrlo je važno za svaku kompaniju stvaranje kvalitetnih odnosa sa
svim navedenim ciljnim grupama.
Slika 2.Ciljne grupe
Mapiranje interesnih grupa podrazumeva određivanje ključnih grupa i obim
njihovog učešća, nivo njihovog uticaja i interes u krajnjem ishodu. Na
toj listi ciljnih grupa su:
Krajnji korisnici:
o Javnost
o Potrošači
o Kupci i klijenti (bivši, sadašnji i potencijalni)
Kupci prve linije:
o Profesionalna trgovačka tela
o Maloprodavci
o Veleprodavci i distributeri
o Agenti i predstavnici
Kreatori mišljenja:
o Mediji
- Štampani- Časopisi, novine, brošure
- Elektronski- TV, radio
- Novinari i novinske agencije
- Etnički i polni mediji
o Vodeća tela u sektoru:
- Zaposleni
- Akcionari i investitori
- Članovi organizacije
o Zakonodavci
o Lobisti
o Religiozne grupe
o Posebne interesne grupe:
- Nevladine organizacije
- Dobavljači
- Grupe u okviru zajednice
o Grupe korisnika na internetu
Segmentacija potrošača se vrši na osnovu:
1. Demografije- statistička analiza u kojoj se koriste
promenljive kojima se mere karakteristike stanovništva,kao što su: starost,
pol, socijalni status, religija, nacionalnost...
2. Geodemografije- Povezivanje prethodno navedenih informacija
sa lokacijom i geografijom
3. Psihografije i životnog stila- Dele se na one koji:
ispunjavaju (fulfilers), veruju (believers), materijalizuju (actualizers),
postižu (achievers), se bore (struggiers), probaju (experiences), stvaraju
(makers), teže (strivers).
4. KOMUNIKACIJA
Komunikacija predstavlja protok informacija, razmenu ideja ili proces
uspostavljanja jedinstva misli između pošiljaoca i primaoca.
Ciljevi komunikacije su: kreiranje primarne tražnje, kreiranje selektivne
tražnje, delovanje na stavove i nameru kupovine, podsticanje potrošača
na kupovinu proizvoda/usluga.
Slika 3. Komunikacijski proces
Kada je u pitanju komunikacija kompanije sa ciljnim grupama,dva su ključna
sektora koja se o tome brinu:
1. Odnosi s javnošću
2. Marketing
4.1. Odnosi s javnošću
Iako odnosi
s javnošću (PR-Public Relations) nisu tipična promotivna
aktivnost, jer su njihovi konkretni ciljevi različiti i širi, ipak se
njihov krajnji cilj podudara sa ciljevima ostalih promotivnih aktivnosti-
pridobiti poverenje javnosti, kupaca i drugih ciljnih grupa.
Zadatak odnosa s javnošću je da o organizaciji stvori povoljnu sliku i
formira pozitivno javno mišljenje i to ne samo kod neposrednih korisnika
roba i usluga već i kod ostalih ljudi.
Jedini način za postizanje uspešnih rezultata je precizno diferenciranje
javnosti i usmeravanje konkretnih poslovnih aktivnosti na svaku od ciljnih
grupa. Metode i tehnike odnosa s javnošću našle su primenu u uspostavljanju
komunikacije između organizacije i tržišnih ciljnih grupa i taj segment
se naziva tržišni odnosi s javnošću.
Tržišni odnosi s javnošću se mogu definisati kao „proces planiranja,
izvođenja i ocene programa odnosa s javnošću,kojim se podstiče povećana
nabavka i zadovoljstvo kupaca kroz uspostavljanje komunikacije“.
Odnosi sa medijima predstavljaju skup aktivnosti u okviru odnosa s javnošću,
kojima se planski i organizovano uspostavljaju i održavaju uzajamno korisni
odnosi između organizacije i predstavnika medija.
Mas-mediji imaju dvostruku funkciju:
1. Oni su jedna od najvažnijih ciljnih javnosti koji zahtevaju posebno
osmišljen program komunikacije
2. Preko njih se deluje na najširu javnost
Poruka, informacija ili vest o organizaciji (novi proizvod/usluga, poboljšan
kvalitet, promenjeno pakovanje itd.) predstavlja deo medijskog sadržaja
(novinskog članka, televizijske ili radio emisije) čiji su autori predstavnici
medija (novinari, urednici, producenti).
Kredibilitet i uticaj takve poruke zavisi od pažnje koju ciljna javnost
poklanja određenom mediju i od poverenja koje pojedinci imaju u medije.
4.2. Marketing
Najbolja komunikacija organizacije sa ciljnim grupama ostavruje se preko
marketing sektora odnosno promocije (najčešće putem ekonomske propagande).
„Ekonomska propaganda je svaka delatnost koja pomoću vizuelnih, auditivnih
ili kombinovanih sredstava obaveštava potrošače i nastoji stvoriti kod
njih pozitivnu predstavu o određenim proizvodima ili uslugama i tako vrši
neposredan uticaj na njihove stavove kod izbora i kupovine tih proizvoda,
odnoso izbora i korišćenja tih usluga“.
Aktivnosti ekonomske propagande:
- Upoznavanje potrošača sa proizvodom- INFORMISANJE
- Stvaranju želje kod potrošača da kupe proizvod- UBEĐIVANJE
- Održavanje ravnoteže između proizvodnje i plasmana- PODSEĆANJE
Efekti ekonomske propagande zavise od kvaliteta propagandnih poruka, prihvatljivosti
od strane onih kojima je namenjena, ali i od konkurencije koja takođe
sprovodi svoju ekonomsku propagandu i deluje na isti auditorijum, često
preko istih propagandnih medija.
Dobar tekst jedne ekonomsko-propagande poruke predstavlja jedno od najmoćnijih
sredstava komunikacije . Poruka mora biti jasna, nedvosmislena, značajna
za ciljne grupe, istinita i neuvredljiva.
Metode koje se koriste u ekonomsko-propagandnim porukama su:
Informisanje- iznošenje činjenica i neophodnih objašnjenja (kod novih
proizvoda)
Argumentovanje- argumenti za kupovinu (kod skupih i luksuznih
proizvoda)
Motivacija- emotivna konotacija i oblik psihološke poruke
Ponavljanje- time se „aktiviraju“ potrošači (kod proizvoda
sa jednostavnim obeležjima)
Korišćenje simbola- akcenat je na marci proizvoda (za
cigarete i kozmetičke prizvode)
Imitacija- angažovanje poznatih ličnosti, situacije u
kojima bi potrošači želeli da budu
5. JAVNE LIČNOSTI U PROMOCIJI
5.1. Javne ličnosti
Javne ličnosti ( „poznati“ - celebrity ) su ljudi koje javnost u velikom
broju prepoznaje. Generalno govoreći, celebrity je neko ko ima veliku
medijsku pažnju.
Postoje razni načini da neko postane poznat zbog: njegove profesije, pojavljivanja
u mas-medijima, privlačnosti, neobičnom životnom stilu, posebnim veštinama
ili sasvim slučajno.
Poznate ličnosti su iz različitih sfera života:
Tabela 1. Poznate ličnosti
Poznate ličnosti se pojavljuju u javnosti na različite načine. Kao prvo,
pojavljuju se obavljajući svoj posao (profesija), npr.Novak Đoković igra
tenis pred publikom na Wimbledonu. Zatim, pojavljuju se na nekim specijalnim
događajima kao što je MTV dodela nagrada, Gremi, premijera nekog filma
itd. Međutim, pojavljuju se i u novinama, modnim magazinima, tabloidima,
vestima, emisijama, što predstavlja drugi vid informisanja ljudi o događajima
i privatnom životu poznatih. I na kraju, jedno veoma važno pojavljivanje
poznatih u javnosti je kroz promovisanje određenih proizvoda/usluga, gde
oni daju sopstveno odobrenje za taj proizvod ili uslugu, a za uzvrat pored
toga što budu plaćeni, besplatno dobijaju te proizvode ili usluge.
5.2. Reklame, marketing ili ekonomsko propagandni program
EPP (Ekonomsko Propagandni Program), reklame ili marketing, su sinonim
za nešto od čega u velikom procentu mediji “žive”, tj. od čega u velikoj
meri zavise. Nije slučajno da ista stvar, odnosno reklama ima bar jos
dva naziva. Jedan od glavnih razloga je uticaj koji se postiže kod gledalaca
izgovaranjem tih reči. Same reklame imaju, uglavnom negativnu konotaciju
kod gledalaca, jer često predugo traju i emituju se u nekom bitnom trenutku,
prekidajući neki zanimljiv sadržaj. Upravo zato, sa namerom da se gledaoci
zadrže i nastave da budu na tom kanalu, umesto tipičnog naziva “reklame”,
često možemo videti “marketing” ili “ekonomsko propagandni program”.
Nakon “Petog oktobra”, kao sve ostalo, i reklame su evoluirale i postale
mnogo zanimljivije, maštovitije, pa samim tim i uticajnije kod nas. Većina
reklama se preuzima od globalnih medija, odnosno nekih stranih marketinških
kuća i onda se prevode. Ipak, i domaće reklame su dobile na kvalitetu,
tako da ne zaostaju puno za stranim konkurentima. U reklamiranju, najveći
procenat zauzimaju: banke, mreže mobilne telefonije, pivo, šamponi, ulošci,
kafa, voda, automobili, sokovi, mleko. Svi ovi proizvodi ne samo da se
reklamiraju, već i vode borbu sa konkurencijom. Za razliku od ranijih
vremena kada se neki proizvod reklamirao samo na jednoj televiziji, a
drugi samo na drugoj, i kada ste tačno mogli znati na kojoj se televiziji
šta reklamira, sada su sve vrste reklama prisutne na svim bitnijim televizijama.
O tome koliko su reklame bitne govori činjenica da je cena reklamnog minuta
na nekoj televiziji, istovremeno i najbolji pokazatelj koliko je ona gledana,
tj. koliko stvarno ta televizija vredi i ima uticaj na javno mnjenje.
Osim što se za reklame izdvajaju velike sume novca, velike kompanije,
sve više koriste javne ličnosti kao osobe koje će reklamirati njihov proizvod,
ne žaleći da za to plate poprilično visoku cenu, jer je naravno sve to
isplativo. Ovaj trend je aktuelan kako u svetu, tako i kod nas. Zapravo
njihov proizvod, javno mnjenje poistovećuje i identifikuje sa osobom koja
ga reklamira, što je osoba poznatija i prihvatljivija u narodu, toliko
će i sam proizvod biti bolje prihvaćen. U tome leži tajna dobro plaćenih
ugovora za angažovanje poznatih ličnosti.
5.3. Odobravanje poznatih (celebrity branding ili celebrity endorsement)
Odobravanje poznatih je jedan vid brendiranja ili oglašavanja, u kojima
poznati, koristeći svoj status u društvu, promovišu proizvod, uslugu ili
dobročinstvo. Celebrity branding može imati više formi: pojavljivanje
poznatih u reklami, posećivanje PR događaja, kreiranje sopstvene linije
prouzvoda ili usluga, ili koristeći njihove ime kao brend.
Pojavljivanje poznatih pevača/ica, filmskih zvezda, sportista ili nekoge
druge javne ličnosti u reklami ima za cilj da se poveća svesnost o postojanju
brenda kompanije. Ta poznata ličnost je obavezna da posećuje sve događaje
vezane za ovaj cilj.
Drugi popularni metod je promovisanje neke linije proizvoda/usluga pozajmljujući
imena poznatih kao brend ( najčešće kod parfema i odevnih predmeta). Poznati
glumci,pevači ili modeli su pozvani da rade reklame za brendove više ili
manje poznatih kompanija, jer kada ciljne grupe vide svoju omiljenu ličnost
da promoviše određeni proizvod/uslugu, povećava im se želja da kupe taj
proizvod.
Ponekad se koriste i glasovi poznatih u reklamama, jer neki od njih imaju
prepoznatljive glasove iako oni kao ljudi nisu na ekranu. Poznat primer
je kad Sean Connery pozajmljuje glas u reklamiza Level 3 Communications
Sve češće, kreatori reklama su počeli da kvantitativno i kvalitativno
uključuju poznate u njihove reklamne kampanje kao povećanu svesnost, molbu
i relevantnost za imidž brenda i zbog njihovog uticaja na kupovne navike
potrošača.
Kompanije se odlučuju za angažovanje poznatih u reklami zbog njihovih
komunikacionih veština, govora tela, popularnosti, atraktivnosti, inteligencije,
duhovitosti ili zbog njihovog osećaja za modu, jer će zbog tih osobina
oni biti savršeni za određenu reklamu.
Na primer, David Beckham, fudbaler iz Velike Britanije, je bio angažovan
u reklami Gillette zbog svoje jedinstvene frizure, iako je u reklami prikazan
kao ćelav.
Novak Đoković, teniser iz Srbije, je bio angažovan za snimanje reklame
za kompaniju Head zbog svoje dobre igre u tenisu i odličnih rezultata,
samim tim i velikom popularnošću.
Ponekad kada se poznata ličnost ne oseća prikladnom da istu reklamu snima
često ili u različitim pozama, kompanija koristi kompjuterizovani vizuelni
identitet te poznate osobe za potrebe reklame. Taj kompjuterizovani identitet
zavisi od osobina poznate ličnosti. Na primer, ukoliko poznata osoba vodi
računa o modi, kompanija će za reklamu će angožavati stručnjake koji će
voditi računa da i „kompjuterski klon“ bude stilizovan na isti način.
5.4. Uticaj javnih ličnosti na ciljne grupe u promociji
Metod reklamiranja se pokazao profitabilnim za poznate i kada u dugom
priodu njihovih života gube onaj svež, atraktivni izgled koji su imali,
jer idalje ostaje poštovanje i poverenje u te osobe. Međutim mnoge kompanije
ne angažuju jednu te istu osobu za sve proizvode i za svaku godinu njihovog
postojanja. Poznate ličnosti se menjaju, neke umiru, a neke se rađaju.
Takođe i moda, vrednosti i stvavovi ljudi se iz generacije u generaciju
menjaju, tako na primer, idoli naših roditelja nisu i naši idoli, a tek
neće biti našoj deci. Zato kompanije pažljivo biraju koju će ličnost angažovati
u svojim reklamama na osnovu istraživanja ciljne grupe kojoj žele da se
obrate. Nebo je granica za količinu novca koja se troši na celebrity branding.
Na tržištu postoje specijalizovane kompanije koje ispituju koja bi poznata
ličnost bila savršena za određenu reklamu. Ovi profesionalci ne samo što
analiziraju poznatu ličnost „od glave do pete“ , uključujući sve njene
karakteristike i osobine, već i dizajniraju reklamu kako bi se poznati
savršeno uklopili u nju.
Celebrity endorsement se koristi iz različitih razloga:
1. Poznate ličnosti se dosta angažuju za reklame jer se ljudi poistovećuju
sa njima, kopiraju ih. Korisnici povezuju karakteristike tih poznatih
ličnosti sa atributima proizvoda koji se podudaraju sa potrebama tih korisnika.
2. Takvo odobravanje (endorsement) se pokazalo najbolje u slučaju kada
se proizvod odmah identifikuje sa poznatom osobom koja ga promoviše. Na
primer, komičar Bill Cosby je bio efektivan u reklami za žele Jell-O ali
ne i za finansijsku brokersku kuću.
3. Verodostojnost poznatih proizilazi iz 2 karakteristike : a) ekspertize
(koliko zna o proizvodu) i b) pouzdanosti (koliko je iskren o tome što
govori). Međutim, što više proizvoda reklamira jedna poznata ličnost,
ona gubi na verodostojnosti jer očigledna ekonomska motivacija angažovanja
iste osobe osporava tačnost tih svedočanstava/odobravanja.
4. Kulturna obeležja koje poznata osoba nosi sa sobom, prenosi na proizvod
reklamirajući ga. Tako su na primer Schiffman i Kanuk uradili istraživanje
upoređujući pevačicu Madonnu i supermodel Christie Brinkley kao promotere
peškira za kupatilo. Peškire koje je Christie reklamirala ocenjeni su
kao atraktivniji, nežniji i ženstveniji dok su oni koje je Madonna reklamirala
ocenjeni kao manje prijatni i peškiri za nižu klasu.
5.5. David Brown Indeks (DBI)
DBI je nezavisan indeks za brend menadžere i agencije koji određuje uticaj
poznatih ličnosti na afinitet prema brendu i nameru o kupovini od strane
potrošača. DBI omogućuje brend menadžerima da kroz kvalitativni i kvantitativni
pristup vide koliko angažovanje poznatih ličnosti u marketing kampanjama
utiče na imidž brenda i na kupovinu od strane ciljnih grupa.
DBI sadrži više od 1000 poznatih i satkan je od milion i po istraživanja
od strane GMI (Global Market Intelligence) vodećeg provajdera inteligentnih
rešenja za globalno tržište.
Ispitanici ocenjuju poznate na osnovu osam atributa: sviđanja, težnji
(da budemo kao ta osoba), svesnosti (o psotojanju te osobe), odobravanja,
uticaja (te osobe na nas), primećivanja, (koliko je ta osoba) trendseter
i poverenja (prema toj osobi).
Ovaj indeks se nedeljno ažurira, što znači da prati sve trendove i novine
i na taj način omogućava brend menadžerima da brzo reaguju na događaje
na koje utiču poznati i da dođu do informacija o novim manje poznatim
zvezdama,koje su u usponu i koje će vrlo brzo biti jako popularne.
DBI za Fashion Week u Njujorku
Tako ja na primer urađena studija za Fashion week u Njujorku kako bi se
izabrala poznata ličnost koja ima najjači uticaj na gledaoce i potrošače
kako bi ona bila dobar prezenter njihovog brenda.
Prethodnih godina prvi redovi pored piste bili su namenjeni za poznate
ličnosti kao što su Paris Hilton i Donald Trump i manje poznate Mischa
Barton i Rechel Bilson. Iako biranje ličnosti za brend Fashion week-a
ima logike ako biramo po popularnosti, DBI Index pokazuje da status te
osobe ne zavisi uvek od svesnosti o brendu i sposobnosti da ta osoba bude
trendseter.
Tabela 2. DBI rang poznatih ličnosti po atributima na osnovu prošlih Fashion
Week-ova
Na primer, uobičajeni posetilac Fashion Week-a Paris Hilton se pojavljuje
na svim naslovnim stranama magazina tokom godine i njeno ime se spominje
vezano za mnoge proizvode različitih kategorija. Shodno tome u tabeli
koja je prikazana iznad, Paris ima relativno visok DBI rezultat (69.8)
u poređenju sa ostalim posetiocima Fashion Week-a i ima skor od 82 % po
prepoznatljivosti od strane javnosti.
Povezivanje brenda sa Paris Hilton se čini kao logičan izbor za publicitet,
međutim DBI omogućuje brend menadžerima da uvide i ostale karakteristike
tj. atribute poznatih ličnosti. U ovom slučaju, iako više od 80 % populacije
zna ko je Paris Hilton, dalje istraživanje je pokazalo da su ostale njene
osobine (trenseter, promoter proizvoda- endorsement) ispod normale, što
ukazuje da ona ima vrlo nizak uticaj na potrošače.
Brend menadžeri će ostvariti bolje rezultate angažovanjem Rachel Bilson.
Iako je malo poznata javnosti, svi njeni atributi imaju visok procenat,
čak se rangira kao druga u trećoj koloni Tabele2, odmah nakon veoma popularne
Anne Hathaway.
ZAKLJUČAK
Kod reklame ponavljanje je neophodno, a zadatak menadžera je da pronađu
optimalnu periodičnost tog ponavljanja, njegovu usmerenost i koncentraciju.
Reklama je odavno postala sastavni deo kulture i stila života, specifičan
simbol tzv. “potrošačkog društva”. Hteli mi to ili ne, reklama svakodnevno
nudi i ostavlja u našoj svesti i podsvesti trag idealizovane slike života.
Prema reklamama često postoji manja ili veća razdražljivost, protivljenje
i odbojnost. Pouzdano je utvrđeno da nas neki proizvodi odbijaju, ako
ne mnogo, ali ipak u određenom merljivom obimu, jer kod nas izazivaju
blage nelagodnosti. Naši mali strahovi i zabrinutosti, kao i naše osećanje
krivice, stvorili su mnoge mogućnosti za dubinske manipulatore u razrađivanju
uspešnih reklamnih kampanja koje stvaraju propagandisti.
Sa druge strane postoje reklame koje sa uživanjem gledamo jer upravo taj
proizvod ili uslugu reklamira neka poznata ličnost koja nam dosta znači,
na koju se ugledamo ili koju poštujemo i smatramo da sve što ona zastupa
je ispravno.
Prilagođavanje potrošaču i zaobilazni prilaz kojim se približava proizvod
potrošaču primenom dubinskih psiholoških istraživanja predstavlja novi
prilaz u promociji roba široke potrošnje. Sagledavanje psiholoških uticaja,
kako samog predstavljanja proizvoda, tako i uticaja boja, oblika i drugih
elemenata na samog potrošača, na njegovo otvaranje, želju da primeti,
a posebno da zapamti propagandnu poruku je već danas kod nas trend koji
treba sve više sagledavati i analizirati. Zapažanje proizvoda je uveliko
vezano za pravi stimulans. Da li će podsticanje interesa biti vezano za
apel na štedljivost, sigurnost ili oponašanje, pripadnost referentnoj
grupi zavisi od vrste proizvoda, karakteristika ciljne grupa i cilja koji
se želi postići kroz samu kampanju. Sve to se postiže kod potrošača još
brže angažovanjem poznatih ličnosti u reklami, ličnosti koje će odobriti
proizvod i koji će se pojavljivati na svim događajima bitnim za određeni
proizvod ili uslugu.
Uticaj javnih ličnosti na ciljne grupe u promociji je veoma jak, pa mnoge
kompanije daju velike količine novca za angažovanje poznatih, jer znaju
da će im se taj novac vratiti kroz dobru reklamu, pod uslovom da su izabrali
pravu osobu za određenu ciljnu javnost.
LITERATURA
1. Assael, Consumer Behavior and Marketing Action, Southwestern College,
1998.
2. Filipović V. , Kostić-Stanković M. , Marketing menadžment, FON, Beograd
2007.
3. Filipović V., Kostić-Stanković M., Odnosi s javnošću, FON, Beograd,
2008.
4. Filipović V.,Janičić R., Strateški marketing, FON, Beograd 2010.
5. Hawkins, Best and Coney, Consumer Behavior :Building Marketing Strategy,
McGraw Hill, 1998.
6. Kotler Ph. , Keller L.K. , Marketing Management, Prentice Hall, 2008
7. Schiffman and Kanuk, Consumer Behavior, Prentice Hall, 1994.
8. Vračar D., Strategije tržišnog komuniciranja, Privredne vesti „Europublic“,
Beograd, 1996.
INTERNET IZVORI
http://www.link-elearning.com (10. april 2011.godine)
http://web.efzg.hr (10. april 2011.godine)
http://sr.wikipedia.org (15. april 2011.godine)
http://enis-ugljic.net ( 16. april 2011.godine)
http://www.themarketingarm.com (16. april 2011.godine)
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|