POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ MENADŽMENTA
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MENADŽMENTA
 
 

Pojam, metodološke osnove, principi i funkcije menadžmenta


Teza 1 – Razvoj ideje o menadžmentu


Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje se da ce menadžment naci punu primenu i doživeti veliki razvoj u 21 veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se koristi tude znanje u funkciji cilja.
Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što znaci da je sve veca složenost proizvodnje dovela do pojave menadžmenta.Zbog toga se menadžment ne može posmatrati odvojeno od sveukupnih istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu nekoliko znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati, umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i rukovodenje.Menadžment kao termin tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj upotrebi.Promene krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u prostor za upotrebu termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz literaturu i druge kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije i posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je terminološku konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na socio – tehnicki sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“ i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno vec usvojenom shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin menadžment treba prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim poimanjem,adekvatan prevod upravljanje i rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja upravljanja od rukovodenja suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva solucija koristiti izvorni termin menadžment,što je praksa i u mnogo snažnijim sredinama.
Menadžment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno organizovanje.Uprkos podvajanju od strane nekih autora, prevladalo je gledište da organizacija sa menadžmentom predstavlja nerazdvojivu celinu.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment se razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske misli nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadžmenta.Pojavom klasa nastaju države sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo planirali poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U ranoj istoriji civilazicije principi menadžmenta (planiranje, koordinacija, kontrola) korišceni su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadžmenta i organizacije.Promena oblika društvenog sistema tražila je nove forme menadžmenta.Npr razvijala se manufakturna podela rada,a njoj dolazi do izražaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike sa velikim brojem radnika,gde dolazi izražaja uloga menadžera i organizatora.U organizaciji fabrike stvorena je velika razlika izmedu radnika i menadžera.Fabrickom konceptu rada bilo je potrebno više planiranja i kontrole,nego u zanatskom nacinu rada.U ovom konceptu organizacije kontrola je pripala menadžerskoj funkciji i menadžeru.Tako je fabricki nacin rada je ostao do danas dominantan oblik menadžerskog posla.Razvoj teorije menadžmenta nema svoj kontinuitet, mada mnogo autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji zapis o vladanju ljudima i osobinama voda nalazi se kod Makijavelija (pocetkom 16-og veka).Kao znacajniji autor za izucavanje principa menadžmenta spominje se Adam Smit.Ovaj autor je medu prvima koji su dokazivali da su radnici mnogo efikasniji u radu ako imaju više znanja o poslu koji obavljaju.Na ovim idejama razvila se „kriva ucenja“ koja kaže da izmedu nivoa znanja radnika i prosecnih troškova postoji obrnuta srazmera.
Iako se neki principi menadžmenta mogu naci kod autora od pre više vekova,ipak zaceci naucnog menadžmenta javili su se tek pocetkom ovog veka.O naucnom menadžmentu (Scientific managment) prvi je više govorio u svojim dellima govorio F.Tejlor,dajuci mnoge orginalne ideje u ovoj oblasti.On je isticao znacaj naucnog menadžmenta u industrijskoj organizaciji, a svoju pažnju naucnog rada usmerio je na efikasnost radnika i rukovodioca u proizvodnom procesu.Govoreci o znacaju Tejlora u oblasti naucne organizacije i menadžmenta P.Druker (Peter Drucker) kaže „Naglašavanje cinjenica da je rad utoliko lakši, korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno više isplaniran i proucen,više je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego štoperica i studija pokreta i vremena“.Na tome pociva cela zgrada modernog menadžmenta,koga su kasnije razvijali F.Gilbert, H.Grant, P.Drucker.
Na razvoj savremenog menadžmenta najviše je uticalo izucavanje menadžmenta procesa (koga neki zovu: univerzalni menadžment).Nosilac ovog koncepta menadžmenta je H.Fajol,koji proširio Tejlorov koncept izvan organizacije izvan proizvodnje.Fajol je svoj rad na razvoju menadžmenta usmerio na definisanje funkcija i opštih principa organizacije,a proširio je istraživanja i na funkciju rukovodenja.S obzirom na cinjenicu da je Fajol deo svojih istraživanja usmerio na definisanje funkcija organizacije i menadžmenta mnogi ga zovu i osnivacem tzv funkcionalnog menadžmenta.Njegova opšta teorija menadžmenta se primenjivala u svim podrucijima menadžerskh aktivnosti.Veliki uticaj ma razvoj univerzalnog menadžmenta imali su,pored X Fajola,još i M.P.Folet (Mary Parker Follett),Dž.Monej (James Mooney).Meri P Folet je sa Cester Bernardom postavila teorijisku osnovu koncepta „menadžment integracije kadrova i organizacije“.Ona je proucavala oblike rešavanja sukoba i nesporazuma u organizaciji,smatrajuci da se svaki sukob u organizaciji može rešiti na jedan od sledecih nacina:
- Dobrovoljnim popuštanjem
- Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom
- Kompromisnim rešenjem
- Integracijom


Prva dva nacina prepostavljaju upotrebu „sile“ i cesto su neprihvatljive u praksi.Treci nacin,koji ukljucuje kompromis,samo odlaže rešenje sukoba.Najefikasniji oblik rešavanja sukoba postiže se integracijom,što se svodi na cinjenicu da zaposleni i organizacija imaju iste interese.
Poseban pravac u razvoju teorije menadžmenta predstavlja tzv.pravac “menadžment naucnog ponašanja“,(behavior).Vodeci predstavnik ovog pravca je M.Veber,nemacki sociolog i tvorac birokratske organizacije zasnovane na hijerarhijskim principima.Po Veberu birokratska organizacija je tehnicki najefikasniji oblik moguce organizacije.Hijerarhija je bitan princip ove organizacije,koji npr kod vlasti osigurava kontrolu akcije svakog pojedinca.Neki ovo shvatanje organizacije zovu modelom formalne organizacije.Ostali teoreticari ovog pravca bili su usmereni na izucavanje malih grupa ,odnosno gupnu dinamiku i proces donošenja odluka.Istraživanje grupa obuhvatilo je cetiri osnovna aspekta:

• Grupe kao skup nezavisnih jedinica
• Povezanost clanova grupe (grupna mreža)
• Grupne norme i kohezivnost grupe, i
• Vodenje grupe i komuniciranje izmedu clanova grupe.

Dalji razvoj teorije menadžmenta smeravao se i na podrucije „ menadžmenta meduljudskih odnosa“ (human relation management).Grupu autora koji su razvijali ovaj pravac predvodi Elton Majo.Ovaj pravac je bio utemeljen na proucavanju ponašanja radnika, njegovog okruženja i motivacije,jedan takav eksperiment naziva se „Hautornov eksperiment“ koji je izvršen u Western Electric u Cikagu.Ovaj eksperiment je pokazao da radni rezultati mnogo više zavise od ljudskog faktora nego što se mislilo,ucinak radnika ne zavisi samo od oblika nagrdivanja ili kažnjavanja,vec i od stepena izoolacije radnika i oblika vrednovanja njegovog rada.
Harlod Konc je u svom radu „Džungla teorija menadžmenta“ naveo 6-est razlicitih pristupa razvoju menadžment teorije:
- Ponašanje radnika
- Ponašanje grupe
- Empirijski pristup
- Proces odlucivanja
- Kvantitativni pristup
- Proces upravljanja


Kasnije je objavio nov predlog od 11 razlicitih pristupa razvoja menadžment teorije:
o Operacioni pristup
o Empirijski pristup
o Ponašanje radnika
o Socio-tehnicki pristup
o Proces odlucivanja
o Kvantitativni pristup
o Ponašanje grupa
o Kooperativni sistem
o Sistemski pristup
o Menadžmentske uloge
o Situacioni pristup


Ukupan razvoj naucnog menadžmenta možemo podeliti na cetiri osnovne faze:
1. Prva faza (1900 – 1925),to je orjentacija menadžmenta na radne zadatke.Koriste se Tejlorove ideje i tehnike „Naucnog menadžmenta“.
2. Druga faza (1925 – 1960), to je razvoj tzv „proces menadžmenta“.U ovoj fazi fokus istraživanja je pomeren na proces gde je važno predvidanje,planiranje, istraživanje,i gde je znacajan srednji ivo menadžmenta.
3. Treca faza (1960 – 1985), to je operacioni menadžment,gde se pomocu MIS-a (menadžment informacionog sistema) i informacione tehnike integriše organizacija.U ovoj fazi naglašena je uloga i znacaj najvišeg nivoa menadžmenta.
4. Cetvrta faza (1985 – ),predstavlja primenu koncepta strategijskog menadžmenta gde se razvoj organizacije usmerava uz pomoc strateških ciljeva i modernog sistema rukovodenja.Ovde je još više naglašen znacaj najvišeg nivoa menadžmenta – top menadžment.


Klasicna škola menadžmenta imala je dva osnovna koncepta:

1. Proizvodni koncept – bio je usmeren na radne zadatke i zasnivao se na: naucnom izboru radnika, stimulaciji, motivaciji i obuci za efikasan rad. Predstavnici su bili F.Tejlor i Babadž.
Frederik Tejlor je definisao tri glavna principa:

a) Izabrati najsposobnijeg radnika za odredeni posao,
b) Obucavati radnika za odreden posao,
c) Davati stimulaciju za rad u obliku povecanja nadnice

2. Administrativni koncept – usmeren je na aktivnosti menadžera.Osnova ovog koncepta bilo je izucavanje i upoznavanje prirode posla menadžera.Predstavnik ovog shvatanja bio je Fajol.On je predlozio pet osnovnih funkcija i 14 principa efikasnog menadžmenta.

Bihejvioristicka škola – Izucavanja ove škole bila su usmerena prema radniku i oblicima njegove motivacije nego prema radnom mestu. Osnova ucenja ove škole bilo je istraživanje oblika za vece motivisanje radnika.Najznacajni predstavnici ove škole bili su Oven,radnici su “zive mašine” koje treba cuvati jer su sklone kvaru.E.Majo je ispitivao ponašanje radnika u okviru “Houtornovog eksperimenta”.

Moderna teorija menadžmenta – istice dva osvovna principa efikasnom menadžmentu:

1. Menadžment pomocu ciljeva (MbO – Management by Objecities).To je oblik prenošenja odgovornosti na menadžera za ostvarenje skupa zadataka i ciljeva njegove organizacione celine.
2. Menadžment pomocu strategija (MbS – Management by Strategy) koja se zasniva na skupu efikasnih nacela,postupaka i sredstava za ostvarivanje poslovnih ciljeva.Ovaj oblik menadžmenta zasniva se na više strategija,od dugorocnog zaposlenja do efikasnog programa selekcije i razvoja menadžera.

Dosta autora u oblasti menadžmenta je saglasno u tome da ima više teorijskih pristupa menadžmentu zasnovanih na razlicitim hipotezama.Neki teoreticari menadžmenta za svoje pristupe nalaze izvore u organizacionoj teoriji, neki u administrativnoj teorijia,a neki u teoriji meduljudskih odnosa. Mnogi se, pak, teoreticari slažu da je teorijs odlucivanja najznacajni cinilac u objašnjavanju menadžerskog ponašanja i delovanja.

Sve menadžerske akcije su prakticne.

Osnivac savremene teorije menadžmenta je P.Drucker.Savremeni menadžment,kao dominirajuci oblik ponašanja moderne organizacije,veoma brzo je postao i naucna i prakticna oblast.Teorijom menadžmenta se sve više objašnjava menadžerski posao kao integralni deo organizacije.

Mnogi rukovodioci nisu shvatili da ono što je pre pedesetak godina predstavljalo osnov kulta poslovnog uspeha je u stvari menadžment.Menadžment je morao da dokaže svoju efikasnost u praksi,da bi zatim postao naucna disciplina.

Menadžment nije privilegija vec potreba svih organizacija gde se kombinuju fizicki i kadrovski resursi u ostvarenju definisanih ciljeva.
Razvoj menadžment filozofije ima odredene specificnosti u pojedinim ekonomskim i društvenim sistemima.
U Japanu ekonomski najrazvijenijoj zemlji razvio se specifican „rangi sistem menadžmenta“ cija je karakteristika orjentacija na grupnu dinamikui proces oducivanja zasnovan na koncenzusu.
U SAD –u mogu se sresti razliciti stilovi menadžmenta,poznati pod nazivom “hibridni menadžment”
U zemljama Zapadne Evrope, razvijen je “menadžment evropske industrijske demokratije” u kome su naglašena ekonomska i socijalna prava radnika.
Kod nas u periodu administrativnog upravljanja privredom (1945- 1967) sadržaj menadžmenta prihvacen je u terminima upravljanje i rukovodenje. Promene krajem 80 – tih i pocwtkom 90 – tih (upravljanja i rukovodenje, pojava privatnog kapitala i tržišnog privredivanja, gde se proizvodna funkcija okrece ka tržištu) stvorile su prostor za upotrebu termina menadzment.
U našoj zemlji se menadžment nalazi u pocetnoj fazi svog razvoja.Još uvek se traga za efikasnim oblicima domaceg menadžmenta ,Srbiji i Crnoj Gori je potreban menadžment koji je zasnovan na iskustvima razvijenih zemalja i koji uvazava domace specificnosti.


TEZA 2 – Pojam i sadržaj menadžmenta

Kvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzeca u interakciji sa odgovarajucim promenama u okruženju iznedrile su potrebu za svojvrsnim okvirom – organizacijom, i u tom kontekstu potencijalom za ispirisanje, aktivirane i integisanje ljudi – menadžmentom.
Prema tome, u organizaciji kao instituciji, instrumentalizuje se organizacija kao sredstvo menadžmenta za celishodno oživotvorenje organizacije kao strukture odnosa,uloga i aktivnosti.
Menadžment je nova naucna disciplina, cija univerzalna, opšteprihvacena, i standardna definicija još ne postoji.Menadžment je složen proces koji može da ima razlicita znacenja.
Upravljanje (menadžment) predstavlja proces kojim se usmerava, planira, motiviše, organizuje, koordinira i kontroliše privredna ili druga aktivnost.
Nosioci procesa pokretanja i vodenja poslovanja preduzeca su preduzetnici, lideri i menadžeri.
Osnovni resurs menadžmenta su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili finansije.


Postoji nekoliko znacajnih definicija ovog pojma:
- Menadžment je proces koodinacije,proces odlucivanja, proces rada s ljudima, proces prilagodavanja organizacije uslovima i zahtevima okruženja, proces kojim se usmeravaju akcije korporativne grupe, aktivnost racionalnog vodenja poslova, naucna oblast itd.


Dakle pojam menadžmenta može se definisati na 4 osnovna nacina:
1) Kao proces
2) Kao nauka, disciplina ili veština
3) Kao profesija
4) Kao karijera i zanimanje

1) Menadžment je osnovni organizacioni proces kojim se koordiniraju, integrišu i usmeravaju organizacione aktivnosti radi ostvarenja definisanih ciljeva.
2) Menadžment je formalna disciplina cije je izucavanje organizovano u obrazovnim institucijama.
3) Poseban pristup menadmentu odnosi se i na profesiju, grupu kadrova u organizaciji- menadžere, koji obavljaju funkcije menadžmenta, koji su odgovorni za ostvarivanje ciljeva organizacije.
4) Termin menadžment se koristi i za oznacavanje karijere ili zanimanja, koja podrazumeva poziciju u organizaciji kojom se preuzima odgovornost za ostvarene rezultate kroz usmeravanje kadrovskih i drugiih organizacionih resursa.

Sadržaj poslova menadžera zavisi od funkcije koju obavlja i organizacionog nivoa na kome se nalazi.
Osnovni zadaci menadžmenta su:
- usmeravanje organizacionih resursa
- razvoj organizacionih funkcija i
-obezbedenje efikasnog kadrovskog razvoja


Upravljacko – rukovodilacka struktura obuhvata cetiri medusobno povezana dela koji imaju razlicito mesto u hijerarhijskoj piramidi kompanije.To su politika, strategija, operatika i taktika.
Izmedu strategije, operatike i taktike nema oštrih granica, ali svaka od njih ima odredeno polje svog delovanja.
Generalni menadžer je osnovni nosilac i realizator menadžmenta u savremenom poslovanju.
U zavisnosti od poslova koji obavljaju, razlikujemo tri nivoa menadžmenta: vrhovni (top menagement), srednji i operativni.

1. Vrhovni menadžer ( generalni direktor, zamenik generalnog direktora, pomocnici generalnog direktora) definišu ciljeve preduzeca, odreduju strategiju i poslovnu politiku i zvanicno predstavljaju preduzece u okruženju.
2. Srednji menadžeri (direktori sektora, rukovodioci službi) razraduju poslovnu politiku, odgovorni su za sprovodenje politike i planova koje su doneli vrhovni menadžeri.Oni koordiniraju i nadzorišu aktivnosti operativnih menadžera.
3. Operativni menadžeri (šefovo odeljenja, rukovodioci radfnih jedinica, šefovi organiz-acionih jedinica, idr) koordiniraju i nadziru aktivnosti neposrednih izvršilaca.


Postoji više pristupa menadžmentu kao fenomenu:

Rodonacelnik funkcionalnog tumacenja menadžmenta je Henri Fajol sa svojim konceptom administrativne funkcije od 5 elemenata: predvidanje, organizovanje, komandovanje, koordinacija i kontrola.Najnovije definisanje menadžmenta kao procesa ( sa izvesnim varijacijama) zasniva se na Fajolovoj koncepciji.
Pristup menadžmenta na bazi uloga, izložio je Henri Mintzberg isticuci 10 osnovnih uloga menadžera, koje svrstava u 3 kategorije.
• Meduljudske odnose
• Informacijske uloge
• Uloge donosioca odluka.

Socio – tehnicki sistem prema Koncu istice da funkcionisanje tehnickih sistema i promene u njemu imaju odraza na licne stavove ljudi, kao i grupno ponašanje (primeri otpora kompjuterizaciji i robotizaciji.

Situacioni pristup kao sinteza raznovrsnih tekovina primenjenih u skladu sa ukupnošcu poslova, situacijom, pokazuje se kao pokušaj nepodleganja posebno struktuiranom prilazu.indetifikacija situacionih faktora i njihovih meduljudskih odnosa, kao osnove za procenu rezultujuce uloge u odnosu na menadžment, prestavlja poprilicnu teškocu.

Kriticki osvrt na pojedine pristupe u tumacenju menadžmenta ukazuju na nedovoljnu svestranost u težnji da se pruži obuhvatno sagledavanje menadžmenta.

Menadžment je proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima radi postizanja ciljevima.

Proces menadžment je prožet komuniciranjem, motivacijom, vodenjem i odlucivanjem što je subjektivna podrška menadžera u ostvarivanju radnih sadržaja procesa menadžmenta.
Menadžment je najbitniji deo sistema obrazovanja privrednika, kao nauka,ali kao i veština, koja zaokuplja pažnju svih onih koji se pripremaju za vodenje poslovanja.Obrazovanje menadžera se mora zasnivati na poznavanju šireg spektra fenomena koji prate ponašanje ljudi i preduzeca.
Menadžment je osnovna funkcija svake organizacije.
Funkcionalni pristup:
Promene su stalno prisutne.Taj proces promena traje oduvek i zauvek ce se nastaviti. Promene su fizicke, ekonomske, društvene i konstantne su.Svaka promena stvara probleme i istovremeno svaki problem traži rešavanje. Što su veci i obimi i brzine promena, veci je broj i složenost problema koji ce se usled njih javiti.
Svrha menadžmenta je rešiti probleme koji su nastali danas i biti spreman da se suociš sa problemima koji mogu nastati sutra. Upravljanje podrazumeva da se donose odluka i da se smisli nacin da se donošena odluka sprovede u delo.Da bi se moglo odlucivati i da bi se odluke mogle sprovoditi, treba biti bez predrasuda i imati odlucnost kad zatreba.
Što bolje odlucujemo bolje upravljamo.Što efikasnije i doslednije sprovodimo odluke bolje realizujemo.

TEZA 3 – Adižesova teorija menadžmenta


O menadžmentu preduzeca i posredno, o menadžmentu prizvodnje,poznati autor Isak Adižes izložio je ortžginalnu teoriju u svojoj knjizi „Životni ciklus preduzeca“. U knjizi u izložena najnovija dostignuca u teoriji menadžmenta,pa ima znacaja da se o tome kaže nešto više i da se skrenje pažnja na najnovija kretanja u teoriji menadžmenta.
Teorija menadžmenta, kao i metodologija koja se u njoj koristi, odnosi se prvenstveno na menadžment preduzeca i to u životnom veku preduzeca.Autor postepeno izlaže teoriju menadžmenta preduzeca naglašavajuci cinjenicu da su izvršena obimna istraživanja i da su ona potvrdila stavove izložene u teoriji.
Preduzeca imaju životne cikluse, proizvodi imaju svoj životni vek.Preduzece je u toku svog životnog ciklusa suoceno sa nizom poteškoca, ono ima svoje razvojne faze i problemi se javljaju posebno pri prelasku sa jedne faze na drugu fazu razvoja.Preduzeca se sa nekim problemima i teškocama i mogu se donekle boriti na klasican nacin, ali postoje problemi i „bolesti“ koji se ne mogu rešiti bez profesionalne pomoci sa strane izvan preduzeca.
Izucavajuci ove probleme autor Adižes je razvio teoriju, koja pre svega, predstavlja teoriju upravljanja i koja provereno i uspešno daje upustvo kako se valja najbolje ponašati u životnom ciklusu.Ovaj menadžment koncept, u osnovi analizira rast i razvoj prduzeca kroz razvojne faze i tu situiraa nekoliko važnih problema: kako pripremiti, doneti i sprovesti odluku, zatim uloga i znacaj menadžera u rastu i razvoju preduzeca.Indetifikujuci preduzece u potpunosti sa živim organizmom, autor je po fazama razvoja i rasta primenjivao vrlo specificne metode i tehnike menadžmenta i ulogu menadžera.Iz ovoga se vidi da je kroz ovu teoriju i njenju primenu poseban akcenat stavljen na rukovodenje, kao bitnu funkciju upravljanja preduzeca.
Menadžment, kaže jedan autor, ima ulogu da obezbedi rukovodenje preduzecem i da preduzece održi u zdravom, najboljem delu životnog ciklusa. Dalje se kaže da menadžment – rukovodenje treba da dovede preduzece u top formu i da ga tu zadrži. To je vodstvo kao funkcija menadžmenta.
Kvalitet menadžmenta uslovljen je kvalitetom pripreme i donošenja odluka, a posebno kvalitetom odlucivanja u celini i kvalitetom sprovodenja odluka u delo.Kvalitet odlucivanja, pak zavisi od toga kako se komplementno primenjuje menadžment koncepcija u upravljanju preduzecem, u upravljanju proizvodnjom.Delotvoran menadžment, kako pomenuti autor kaže, podrazumeva donošenje valjanih odluka i njihovo sprovodenje.Prema tome, kvalitet procesa upravljanja, dakle i menadžmenta, zavisi od kvalitetadonetih odluka i efikasnosti sprovodenja tih istih odluka.
Dosledna primena ove menadžment koncepcije na proces definisanja ciljeva, na pripremu i donošenja odluka, na sprovodenje odluka i na proces rukovodenja kadrovima, kao i na druge procese,omogucava da se ostvari kvalitetno upravljanje u smislu realizacije ciljeva i postizanja optimalnih proizvodnih rezultata.
Isto tako, primenom ove teorije menadžmenta, ostvaruje se pored vec recenog, i veca fleksibilnost preduzeca u odnosu na tržište i ukupno ponašanje okruženja.


Literatura:

1. V.Bulat, Industrijski menadžment, ICIM, Kruševac, 1999 god.
2. M.Grujic, Menadžment, Svetlost, Cacak, 2003 god
3. J.Todorovic, Japanski menadžment, Mrljes, Beograd, 2000 god
4. mr.Radisav Ðukic,dipl maš inž – Autorizovana predavanja – VTŠ, Cacak, 2005 god

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »   

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD