OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO - |
|
|
|
HIPOTEKE
Stvarno pravo je skup pravnih normi kojima se uređuju odnosi između ljudi.
Ti odnosi između ljudi se uređuju povodom stvari. Nosilac stvarnog prava
ili tzv. titular, ostvaruje potpunu ili delimičnu neposrednu vlast nad
stvari. Jedno od stvarnih prava je pravo zaloge na tuđoj stvari. U tom
svojstvu navodimo hipoteku kao založno stvarno pravo na nepokretnosti.
U savremenom pravu hipoteka je jedan od najvažnijih i najsloženijih pravnih
instituta.
1. POJAM I KARAKTERISTIKE HIPOTEKE
Etimološko značenje reči hipoteka (hypotheca) je grčkog porekla i predstavlja
kovanicu reči „hypo“ – ispod, pod, i „tithemi“ – staviti, podložiti, a
njihov zajednički smisao je „staviti stvar pod nečiju vlast“.
Srpski građanski zakonik je nekada „zalogu na nepokretnim stvarima“ nazivao
hipoteka, intabulacija, baštinska ili miljačka zaloga.
Termin hipoteka je danas opšteprihvaćen. U našem pozitivnom pravu zakonodavac
određuje hipoteku kao „založno pravo na nepokretnosti“.
Založno pravo se uvek konstituiše ili na pravu svojine (ručna zaloga i
hipoteka), ili na drugom pravu (založno pravo na pravima). U uporednom
pravu je prihvaćeno shvatanje da je predmet hipoteke pravo svojine, ali
i shvatanje da je predmet hipoteke nepokretna stvar, što je posledica
poistovećivanja svojine sa objektom (tzv.materalizacija prava svojine).
U novijoj pravnoj teoriji hipoteka se koristi kao termin za bezdržavinsku
zalogu i na pokretnim i na nepokretnim stvarima. Pa je shodno tome postala
aktuelna podela zaloge prema tome da li se vlasnik lišava državine (ručna
zaloga) ili ne lišava državine stvari (hipoteka).
Hipoteka je stvarno pravo na tuđoj nepokretnosti stvari koja ovlašćuje
hipotekarnog poverioca da, radi naplate tražbine, zahteva prodaju hipotekovane
nepokretnosti na zakonom određeni način, bez obzira u čijoj se državini
i svojini stvar nalazi u momentu prodaje, i iz dobijene vrednosti naplati
svoje potraživanje pre običnih i pre hipotekarnih poverilaca sakasnijim
rangom.
Hipoteka je založno pravo koje se temelji na istim načelima kao i ručna
zaloga (akcesornost, oficijelnost, specijalnost i nedeljivost).
Postoje određene razlike, odnosno određene specifičnost između ovih vrsti
stvarnog prava. Jedna od specifičnosti ogleda se u drugačijem sredstvu
publiciteta, upisa u registar kod hipoteke umesto prenosa državine kod
ručne zaloge. Zatim, za razliku od ručne zaloge, hipotekarni poverilac
nema pravo da nepokretnost upotrebljava niti ubira plodove sa nje, a nema
ni pravo državine na nepokretnosti.
2. NASTANAK HIPOTEKE
Nastanak hipoteke određen je i regulisan Zakonom o hipoteci, prema kome
hipoteka nastaje upisom u „nadležni registar nepokretnosti“.
To može biti zemljišna knjiga ili katastar u koji je upisana svojina na
nepokretnosti. Upis hipoteke u javnom registru predstavlja konstitutivni
način sticanja.
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
1)vlasnika nepokretnosti, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog
zastupnika;
2)dužnika;
3)poverioca.
Prema momentu upisa utvrđuje se rang hipoteke i obezbeđuje pravna sigurnost
hipotekarnog poverioca i trećih lica.
Pored toga, publicitet hipoteke se pojačava i upisom u novoosnovanu Centralnu
evidenciju hipoteka (CEH). Centralna evidencija hipoteka je jedinstvena
elektronska javna baza podataka na nivou Srbije, u koju se evidentiraju
hipoteke upisane u nadležne registre nepokretnosti, radi olakšavanja pretraživanja
i prikupljanja informacija o hipotekama. Pristup podacima iz Centralne
evidencije hipoteka je slobodan, putem elektronskog pristupa, a zainteresovana
lica će uz naknadu, moći da dobiju i određene podatke u pismenoj formi.
Osnov za upis hipoteke u nadležni registar može biti: ugovor ili sudsko
poravnjanje, založna izjava, zakon i sudska odluka.
3. SUBJEKTI HIPOTEKARNOG ODNOSA
Hipoteka (hipotekarni odnos) je akcesornog karaktera (sporedno i nesamostalno
pravo) koje je u funkciji obezbeđenja tražbine (obligacioni odnos) kao
glavnog i samostalnog prava. Ona služi obezbeđenju potraživanja izraženog
u novcu, u domaćoj ili stranoj valuti. Potraživanje treba da bude punovažno,
određeno i sadašnje, a samo izuzetno buduće i uslovno.
Hipotekarni poverilac i hipotekarni dužnik mogu biti sva fizička i pravna
lica. Hipotekarni poverilac je ujedno i poverilac potraživanja čije se
izvršenje obezbeđuje hipotekom tako da je uvek subjekt oba pravna odnosa
(obligacionopravnog i stvarnopravnog). Samo vlasnik ili ovlašćeno lice
mogu založiti stvar. Za zalaganje stvari hipotekarni dužnik mora biti
poslovno sposobno lice, kao i za prenos svojine (potpuna poslovna sposobnost).
Hipotekarni dužnik je vlasnik hipotekovane nepokretnosti i najčešće je
i dužnik potraživanja. U slučaju kad je vlasnik predmeta hipoteke treće
lice, onda je on realni dužnik, a dužnik iz obligacionog odnosa je lični
dužnik. Lični dužnik garantuje založnom poveriocu za isplatu duga svojom
imovinom. Realni dužnik je obavezan da trpi namirenje potraživanja samo
iz vrednosti predmeta hipoteke. Ovo razdvajanje nosioca obaveze može nastati
prilikom konstituisanja hipoteke, a može i naknadno, tako što hipotekarni
dužnik prenese pravo svojine na hipotekovanoj stvari trećem licu ili dužniku,
uz saglasnost poverioca, ustupi obavezu trećem licu.
4. PREDMET HIPOTEKE
Predmet hipoteke mogu biti nepokretne stvari koje se nalaze u pravnom
prometu (odnosno koje se mogu unovčiti) i o kojima se vode javni registri.
U nekim slučajevima predmet hipoteke mogu biti i određene pokretne stvari
o čijoj se svojini vode posebni javni registri (brodovi, vazduhoplovi
itd.).
U zemljišnoknjižnom smislu predmet hipoteke je zemljišnoknjižno telo koje
sačinjava zemljišna parcela sa trajnim zgradama cvrsto povezanim sa njom.
Ako vlasnik zeli opteretiti hipotekom samo deo nepokretnosti, mora tražiti
otcepljenje tog dela i upis u novi zemljišnoknjižni uložak, a ovo bi važilo
i za realni deo nakon deobe nepokretnosti.
Objekt hipotekarnog odnosa ne mogu biti stvari koje se ne nalaze u pravnom
prometu. Predmet hipoteke ne mogu biti ni prava na nepokretnostima koja
se ne mogu unovčiti kao lične službenosti (neprenosivo pravo), stvarne
službenosti (neodvojivi supstrat povlasnog dobra) ili pravo preče kupovine
(neotuđiva pravna moć bez realne vrednosti).
Po zakonu o hipoteci, predmet hipoteke ili zajedničke hipoteke može da
bude:
1)nepokretna stvar (zemljište i građevinski objekat),
2)deo nepokretne stvari koji je odlukom ili sporazumom
o deobi
utvrđen kao svojina određenog lica,
3)udeo suvlasnika na nepokretnoj stvari (za ustanovljavanje
hipoteke na susvojini nije potrebna saglasnost, jer se udeo nalazi u pravnom
prometu),
4)poseban deo zgade na kome postoji pravo svojine (stan,
poslovna
prostorija, garaža, garžno mesto i dr.),
5)pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje pravnog raspolaganja
(pravo građenja, pravo preče gradnje, pravo raspolaganja nepokretnostima
u državnoj, odnosno u društvenoj svojini),
6)objekat u izgradnji (npr.započeta kuća) kao i poseban
deo objekta
u izgradnji (stan, poslovna prostorija ili garaža u započetoj zgradi)
pod
uslovom da je izdato pravosnažno odobrenje za gradnju.
Predmet hipoteke se proširuje primenom pravila o ektenzivnosti hipoteke.
Ekstenzivnost u pogledu predmeta hipoteke označava proširenje dejstva
hipoteke na naknadno nastala povećanja vradnosti hipotekovane stvari.
U pravnoj teoriji ekstenzivnost se razmatra u užem i širem smislu.
-Ekstenzivnost u užem smislu je posledica primene pravila „accessorium
sequitur principali“ (pripadak deli sudbinu glavne stvari) i podrazumeva
prostiranje hipoteke na neodvojene plodove hipotekovane stvari (npr.proizvodi
ratarskih kultura, plodovi voćnjaka itd.), na sastavne delove (npr.uređaji
za navodnjavanje, za zaštitu od erozije i td.) i na pripatke – pertinencije
hipotekovane stvari (npr. poljoprivredno oruđe ili inventar u založenom
ugostiteljskom objektu, ali i pomoćne prostorije poput letnje kuhinje,
garaže i sl.).
-Ekstenzivnost u širem smislu znači da se hipoteka prostire i na sva naknadna
„poboljšanja“ nepokretnosti, kako veštačka, tako i prirodna. Ona je posledica
primene pravila „superficies solo cedit“ (sve što je u čvrstoj vezi sa
zemljištem deli njgovu pravnu sudbinu). Za ovu ekstenzivnost je neophodno,
prvo da ova poboljšanja povećaju vrednost hipotekovane nepokretnosti (bilo
oslobađanjem nepokretnosti od postojećih tereta bilo poboljšanjem njenog
kvaliteta).
U slučaju propasti objekta, hipoteka se prostire i na sumu osiguranja.
Primenjuje se princip „Subrogatum capit naturam subrogati“ (ono što nešto
zameni, preuzima njegovu pravnu prirodu).
5.VRSTE HIPOTEKE
Vrste hipoteka se mogu razvrstati prema osnovama za upis hipoteke u nadležni
registar. Pa shodno tome postoje:
1)ugovorna hipoteka (osnov za upis hipoteke u nadležni
registar je ugovor ili sudsko poravnjanje),
2)jednostrana hipoteka (osnov za upis hipoteke u nadležni
registar je založna izjava),
3)zakonska hipoteka (osnov za upis hipoteke u nadležni
registar je zakon),
4)sudska hipoteka (osnov za upis hipoteke
u nadležni registar je sudska odluka).
5.1. Ugovorna hipoteka
Ugovorna hipoteka predstavlja najčešći oblik hipoteke u pravnoj praksi.
Pretpostavke za nastanak ugovorne hipoteke mogu biti:
1)Postojanje svojine, susvojine ili prava raspolaganja
(pravo građenja, pravo preče gradnje ili pravo korišćenja nepokretnosti
u dravnoj ili društvenoj svojini i dr.) založnog dužnika predmetom koji
se zalaže. Samo vlasnik može opteretiti stvar hipotekom. Suvlasnik može
opteretiti hipotekom svoj idealni deo na nepokretnosti, ali celokupni
objekt susvojine mogu opteretiti samo svi suvlasnici saglasno. Ugovor
o hipoteci na objektu u izgradnji može da zaključi i investitor i kupac
objekta u izgradnji.
2)Postojanje punovažnog pravnog posla (ugovora o hipoteci,
izvršnog ugovora, ili izvršne založne izjave) usmerenog na sticanje
hipoteke.
Ugovor o hipoteci mora biti zaključen u pismenoj formi, a potpisi ugovarača
moraju biti overeni u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za
overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Ovaj ugovor jr formalan,
teretan i kauzalan pravni posao. Ugovor o hipoteci treba da sadri bitne
elemente, kao što su: podaci o poveriocu, zalogodavcu i dužniku, ako su
to različita lica: podaci o potraživanju koje se obazbeđuje , kamatnoj
stopi, valuti obračuna i valuti plaćanja, o iznosu pojedinih rata i vremenu
njihove dospelosti, kao i o mestu i načinu plaćanja, podatke o predmetu
nepokretnosti, uključujući i dokaz o vlasništvu, o pripatcima i plodovima
koje obuhvata, kao i bezuslovnu izjavu vlasnika da pristaje da poverilac
upiše na njegovoj nepokretnosti (clausula intabulandi), a koja se može
i posebno dati.
5.2. Jednostrana hipoteka
Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu izjave vlasnika stvari kojom se
obavezuje da, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, poverilac naplati
svoje potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti.
Po formi i sadržini ona odgovara ugovoru o hipoteci. Upis se vrši na osnovu
zahteva vlasnika ili poverioca, a opšti uslovi za nastanak su odgovarajući
uslovima za nastanak ugovorne hipoteke.
Jednostrana hipoteka je novi oblik sticanja zaloge koji je regulisan Zakonom
o hipoteci. Ali s obzirom da je hipoteka akcesornopravo, osnov za davanje
jednostrane založne izjave je određeni osnovni (glavni) pravni posao -
ugovor kojim se reguliše nastanak potraživanja i obaveza konstituisanja
hipoteke kao sredstva obezbeđenja. Osnov za davanje jednostrane založne
izjave može da bude i zaveštanje u kome se, nasledniku ili isporukoprimaocu
koji su se prihvatili nasleđa, nalae konstituisanja hipoteke na stečenoj
nepokretnosti radi obezbeđivanja određenog Osnov za davanje jednostrane
založne izjave može da bude i zaveštanje u kome se, nasledniku ili isporukoprimaocu
koji su se prihvatili nasleđa, nalae konstituisanja hipoteke na stečenoj
nepokretnosti radi obezbeđivanja određenog potraživanja. Ugovor o hipoteci
ukoliko je sastavljen u skladu sa zakonom, ima karakter izvršne isprave
i podoban je da bude osnov izvršenja.
5.3. Sudska hipoteka
Sudska hipoteka se stiče na osnovu pravosnažne i izvršne sudske odluke.
Sudska odluka je pravni osnov, a hipoteka nastaje tek momentom upisa u
javni registar.
Ona nastaje po pravilima Zakona o izvršnom postupku,
a)kao sudsko založno pravo na nepokretnosti ili
b)sporazumno založno pravo na nepokretnosti ili pokretnim
stvarima.
a)Sudska hipoteka radi obezbeđenja je prinudno založno
pravo na nepokretnostima koje se zasniva odlikom suda po zahtevu poverioca
koji poseduje izvršnu ispravu. Izvršna isprava poverioca treba da glasi
na novčano potraživanje. Uknjižba ove hipoteke i zabeležba izvršivosti
potraživanja imaju ti dejstvo da se izvršenje na hipotekovanoj nepokretnosti
može sprovesti i prema trećem licu koje je svojina na toj nepokretnosti
ranije steklo, i to neposredno bez podnošenja posebne tužbe. Na sudsku
hipoteku se shodno primenjuju odredbe o rangu i redu namirenja poverioca.
b)Sporazumna hipoteka radi obezbeđenja nastaje
na osnovu zajedničkog predloga poverioca i dužnika o zasnivanju i uknjižbi
ove hipoteke. Postojanje potraživanja je uslov njenog zasnivanja. Poravnjanjem
se utvrđuje postojanje saglasnosti stranaka o punovažnosti potraživanja,
o vremenu njegove dospelosti i o zasnivanju i uknjižbi hipoteke. Iako
je ovo, u osnovi, sporazumna hipoteka, ona se tretira kao sudska jer sud
razmatra predlog – poravnjanje poverioca i dužnika, i ceni njegovu dopuštenost,
a zatim na osnovu ovog sudskog poravnjanja donosi rešenje o upisu hipoteke.
Prednosti ovih hipoteka jeste u mogućnosti da nakon ispunjenja uslova
za realizaciju hipoteke zahteva od suda prodaju hipotekovane stvari u
izvršnom postupku, bez prethodnog vođenja parničnog postupka.
U postupku zasnivanja sporazumne hipoteke radi obezbeđenja može učestvovati
i treće lice kao realni dužnik. Na osnovu sudskog poravnjanja sud po službenoj
dužnosti donosi rešenje o sprovođenju uknjižbe.
5.4. Zakonska hipoteka
Zakonska hipoteka nastaje momentom kada se ispune uslovi za njen nastanak.
Ona se, po pravilu, ne upisuje u javni registar i njen publicitet se temelji
na pretpostavci poznavanja zakona. To može ugroziti interese trećih lica
i hipotekarnog poverioca. Ovo predstavlja razlog zbog kojeg je Zakonom
o hipoteci predviđeno da i zakonska hipoteka nastaje upisom, ali će ta
odredba biti teško sprovedena s obzirom na slučajeve kada je ona predviđena.
Zakonska hipoteka ima prednost nad ugovornom hipotekom, bez obzira na
momenat nastanka, jer spada u grupu privilegovanih potraživanja.
Zakonska hipoteka je prinudna, a razlog za to je to što za njen nastanak
nije potrebna ni saglasnost dužnika, niti zahtev poverioca.Ova hipoteka
nastaje po sili, snazi zakona i ima svrhu da zaštiti opšti interes.
U našoj pravnoj praksi zakonska hipoteka je predviđena za potraživanja
države za neplaćeni porez na hipotekovanu nepokretnost, dospeo za poslednju
godinu.
6. SADRŽINA HIPOTEKE
Sadržinu hipoteke čine prava (ovlašćenja) i obaveze hipotekarnog poverioca
i hipotekarnog dužnika. Za hipotekarnog poverioca hipoteka se manifestuje
kao skup prava, a određene obaveze nastaju tek u fazi gašenja hipoteke.
Za hipotekarnog dužnika hipoteka predstavlja ograničenje svojine i stvari,
odnosno on prvenstveno ima određene obaveze, dok su njegova prava sekundarnog
karaktera.
6.1. Prava hipotekarnog poverioca
Hipotekarni poverilac ima sledeća prava: pravo namirenja (odnosno prodaje
i naplate), prava u slučaju smanjenja vrednosti predmeta hipoteke, pravo
sledovanja, prvenstva i raspolaganja hipotekom.
Pravo namirenja je primarno ovlašćenje hipotekarnog poverioca. Pravo namirenja
predstavlja mogućnost hipotekarnog poverioca da izdejstvuje prodaju predmeta
hipoteke na zakonom određeni način i naplati
svoje potraživanje iz vrednosti predmeta hipoteke. Uslovi za relizaciju
prava namirenja su: dospelost potraživanja, docnja dužnika i izbor namirenja
tražbine korišćenjem hipoteke. Ostala prava imaju pomoćni karakter i predstavljaju
modalitete prava namirenja koja služe njegovom sigurnijem i uspešnijem
realizovanju.
Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeđenje
sličnog stepena sigurnosti ako:
1)je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, vrednost predmeta
hipoteke smanjena; ili
2)zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od
smanjenja vrednosti predmeta hipoteke.
Hipoteka najpre podstiče dužnika da ispuni obavezu iz obligacije da bi
izbegao prodaju založene stvari i tek ako ovaj tzv.psihološki pritisak
ostane bez efekta, sledi realizacija hipoteke.
U pravnoj teoriji se ovlašćenja hipotekarnog poverioca razvrstavaju u
statičnu i dinamičnu fazu.
-Statična faza ima funkciju da konzervira vrednost
založene stvari i zaštiti je od eventualnih opasnosti koje mogu ugroziti
buduće zadovoljenje poverioca.
-Dinamična faza ima funkciju da pravo namirenja
sprovodi prinudnim putem.
6.2. Pravo sledovanja
Pravo sledovanja predstavlja mogućnost titulara stvarnog prava da može
realizovati pravo namirenja protiv svakog trećeg lica u čijoj se svojini
ili državini nađe hipotekovana stvar.
Pravo sledovanja je opšta karakterisika stvarnih prava koja je posledica
njihovog dejstva prema svima, ali je njegova sadržina različita kod pojedinih
stvarnih prava.
Zalogoprimaocu i vlasniku pravo sledovanja omogućava da zahtevaju povraćaj
državine stvari od lica koje stvar drži bez pravnog osnova ili po slabijem
pravnom osnovu. Zbog specifičnosti kod hipoteke, pravo sledovanja je neophodno
izučavati kao posebno ovlašćenje založnog poverioca.
Realizacija prava sledovanja je omogućena publicitetom hipoteke koji se
vrši upisom u zemljišne ili druge javne registre. Hipotekarni poverilac
ima pravo sledovanja ako je upis hipoteke izvršen pre otuđenja hipotekovane
stvari.
6.3. Pravo preuzimanja hipoteke
Pravo preuzimanja hipoteke (ius offerendi) je ovlašćenje hipotekarnog
poverioca da isplati tražbinu hipotekarnom poveriocu koji zahteva prinudnu
prodaju predmeta hipoteke i da stupi na njegovo mesto. Hipotekarni poverioc
stupa na mesto poverioca čije je potraživanje isplatio (lična subrogacija),
i to kako u obligacionom odnosu – preuzimajući potraživanje, tako i u
hipotekarnom odnosu – preuzimajući hipoteku.
Hipotekarni poverilac, korišćenjem ovog prava , stiče jop jednu hipoteku,
a pritom ne gubi dosadašnju. Pravo na preuzimanje hipoteke najčešće koristi
relni dužnik ili založni poverilac sa kasnijim i založni poverilac sa
ranijim redom prvenstva. Međutim, ovo pravo ima i svako treće lice koje
isplatom duga poveriocu stiče potraživanje prema dosadašnjem dužniku i
hipoteku koja ga obezbeđuje.
6.4. Prava i obaveze hipotekarnog dužnika
Hipoteka za vlasnika predmeta hipoteke ima odložno i eventualno dejstvo.
Ona vlasnika ne lišava svojinskih ovlašćenja, niti mu nameće posebne obaveze
do momenta realizacije. Iz ovoga sledi da prava hipotekarnog dužnika,
uslovljena hipotekom, deluju tek u fazi realizacije hipoteke. Ta prava
mogu biti: pravo na povraćaj viška vrednosti, pravo na ispis i pravo raspolaganja
hipotekom.
Hipotekarni dužnik zadržava sve atribute svojine na založenoj stvari npr.da
stvar dri, da je koristi, kao i da sa njom i pravno raspolaže, što znači
da može da je proda, da u zakup itd.. Za preduzimanje tih aktivnosti mu
nije potrebna saglasnost hipotekarnog poverioca. Ali, hipoteka ograničava
pravo raspolaganja, odnosno faktičko pravo raspolaganja hipotekovanom
stvari je ograničeno obavezom hipotekarnog poverioca da očuva vrednost
stvari.
-Pravo na ostatak vrednosti (hiperocha) je ovlašćenje
hipotekarnog dužnika da, po naplati svih potraživanja iz prodajne cene
predmeta hipoteke, preostali deo vrednosti pripadne njemu. Ostatak vrednosti
je omogućen činjenicom da se u poslovnoj praksi, prilikom zasnivanja hipoteke
za predmet hipoteke prihvata dobro koje sa 50%, a samo izuzetno 75% vrednosti
pokriva iznos potraživanja koje obezbeđuje, jer poverilac ne želi da rizikuje
nemogućnost prodaje hipotekovanog dobra po realnoj ceni i nemogućnost
naplate pripadajućih kamata i troškova. Zadržavanje ovog dela vrednosti
predstavljalo bi sticanje bez pravnog osnova.
-Pravo raspolaganja rangom hipoteke je pravo
hipotekarnog dužnika koje je ustanovljeno Zakonom o hipoteci. Hipotekarni
dužnik može raspolagati: neispisanom hipotekom, izvršiti zabeležbu prvenstvenog
reda i izvršiti predbeležbu nove hipoteke.
Osnovne obaveze hipotekarnog dužnika su:
-Obaveza čuvanja vrednosti hipotekovane stvari,
prema kojoj se hipotekarni dužnik obavezuje da se prema založenoj stvari
ponaša ekonomski racionalno kako bi očuvao njenu vrednost. On mora da
se uzdržava od radnji koje predstavljaju neekonomsko i neracionalno postupanje
sa hipotekovanom stvari, na koje bi imao pravo da nije hipoteke.
Vlasnik ili držalac hipotekovane stvari treba da sa njom postupa sa pažnjom
„dobrog domaćina“, odnosno „dobrog privrednika“.
-Obaveza trpljenja namirenja potraživanja iz vrednosti predmeta
hipoteke je obaveza hipotekarnog dužnika kao vlasnika založene
stvari. Ova obaveza podrazumeva da hipotekarni dižnik dopusti hipotekarnom
poveriocu da posredstvom suda proda predmet hipoteke i naplati potraživanje
iz dobijene cene.
7. PRESTANAK HIPOTEKE
Razlozi prestanka hipoteke mogu biti:
-Formalnopravni razlozi;
-Materijalnopravni razlozi prestanka potraživanja;
-Materijalnopravni razlozi prestanka hipoteke (odricanje
od potraživanja i odricanje od hipoteke; konfuzija i konsolidacija; propast
hipotekovane stvari; amortizacija potraživanja obezbeđenog hipotekom);
-Eksproprijacija.
-Formalnopravno sticanje hipoteke može prestati samo suprotnim aktom od
njenog sticanja. Iz ovoga proizilazi da je hipoteka pravo koje nastaje
uknjižbom (intabulacijom), a prestaje ispisom (ekstrabulacijom) iz javnog
registra. Pravo brisanja hipoteke može zahtevati dužnik, vlasnik ili poverilac.
Uz zahtev za brisanje, vlasnik, odnosno dužnik mora podneti pismenu izjavu
hipotekarnog poverioca da je saglasan da se iizvrši ipis hipoteke (tzv.brisovna
dozvola) ili pravosnažnu odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog
poverioca prestalo.
-Materijalnopravni razlozi prestanka potraživanja uslovljavaju prestanak
hipoteke kao sporednog prava. Gašenjem potraživanja , u celosti, gasi
se razlog nastanka hipoteke. Razlozi gašenja potraživanja su regulisani
Zakonom o obligacionim odnosima, a to su: prebijanje (kompenzacija), oproštaj
(otpust duga), nemogućnost ispunjenja, protek roka, otkaz itd.
-Materijalnopravni razlozi prestanka hipoteke su: odricanje, konsolidacija,
propast hipotekovane stvari i amortizacija hipoteke.
-Odricanje od potraživanja i odricanje od hipotekeke posledica autonomije
volje i dispozitivnosti građanskih subjektivnih prava. Odricanjem od potraživanja
prestaje i mogućnost realizacije hipoteke. Odricanje se može pobijati
samo ako je imalo za cilj oštećenje poverioca.
-Konfuzija i konsolidacija su razlozi prestanka hipoteke usled okolnosti
da prestaje pravni odnos zbog nedostatka dva lica kao subjekta ovlašćenja
i obaveze. Konfuzija nastaje kada isto lice stekne i potraživanje i dug,
odnosno svojstvo poverioca i dužnika. Konsolidacija postoji kada isti
pravni subjekat postane i hipotekarni poverilac i hipotekarni dužnik.
Nastaje kada hipotekarni poverilac stekne svojinu na hipotekovanoj nepokretnosti.
(nasleđivanjem, spajanjem itd.)
-Propašću hipotekovane stvari prestaju i sva stvarna prava povodom te
stvari, ukoliko ne dođe do realne subrogacije.Propađću hipotekovane stvari
u celosti nastaje razlog za traženje prestanka hipoteke (ako izgori kuća,
sruši se garaža ili poslovni prostor, dođe do erozije zemljišta itd.).
-Amortizacija potraživanja obezbeđenog hipotekom je regulisna Zakonom
o hipoteci. Ona se vrši na osnovu pravosnažne sudske odluke donete na
predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine. Sudska odluka
o amortuzaciji se možee doneti ako je prošlo dvadeset godina dospelosti
obezbeđenog potraživanja, a za koje vreme hipotekarni poverilac ili drugo
lice nisu zahtevali, niti primili isplatu glavnog potraživanja ili kamate.
-Eksproprijacija predstavlja prestanak hipoteke, po Zakonu o hipoteci,
koji je u cilju opšteg interesa. Ona podrazumeva da svojina na predmetu
pređe na treće lice. Ispis se vrši na zahtev novog vlasnika, a hipotekarni
poverilac stiče založno pravo na isplaćenoj naknadi.
8. ZAKON O HIPOTECI
Zakon o hipoteci je usvojen od strane Narodne skupštine Srbije i stupio
je na snagu 22.12.2005.godine.
Prema Zakonu o hipoteci koji se primenjuje na teritoriji Srbije hipotekarni
poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje
potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj
svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku. Prema ovom zakonu se
reguliše da ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik,
ono stupa
na mesto
hipotekarnog
poverioca
prema
dužniku
i trećim
licima.
Zakon o hipoteci Republike Srbije reguliše da kada je jedan predmet hipoteke
založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju
njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke
određuje se prema danu, času i minutu nastajanja hipoteke, računajući
od momenta prve upisane hipoteke. Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti,
hipotekarni poverilac iz verodostojne isprave ili izvršne isprave iz člana
15.
ovog zakona, poslaće opomenu u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku
predmeta hipoteke (ako su različita lica), čime se pokreće postupak vansudskog
namirenja po ovom zakonu. Ukoliko u roku od 30 dana od dana
prijema prve opomene dužnik ne isplati dug, poverilac će dužniku i vlasniku
nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti.
Zakonom o hipoteci regulisana je i ništava odredbi. Ništava je odredba
ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti:
1)poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog
zakona;
2)nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u
svojinu poverioca ili trećeg lica.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima pravo
da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje
predmet hipoteke.
LITERATURA
1. Kovačević Kuštrimović Radmila, Lazić Miroslav, Uvod u građansko
pravo, Gip Punta, Niš, 2008.
2. Kovačević Kuštrimović Radmila, Lazić Miroslav, Stvarno pravo, Sven,
Niš, 2006.
3. Radenković Jocić Dragana, Privredno pravo, SKC, Niš, 2006.
4. Službeni glasnik, 115/05.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad
u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|