POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PRAVA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- PRAVO -
Gledaj Filmove Online

Republika i Monarhija


Monarhija I Republika predstavljaju drzavna uredjenja. Republika je oblik vladavine u kojem sef drzave nije monarh i ljudi (ili barem dio svojih ljudi) imaju utjecaj na svoju vladu.Reč republika je izvedeno iz latinskog izraza res publica, sto se moze prevesti kao "javna stvar".
Obe moderne i anticke republike uveliko variraju u svojoj ideologiji i sastavu. Najcesca definicija republike je stanje bez monarh.U republikama, kao što su Sjedinjene Države i Francuska izvršne je legitimated oba mimo ustava i popularnih pravo glasa. U moderne političke znanosti , republikanizam se odnosi na odredjenu ideologiju koja se temelji na građanske vrline i smatra se razlikuje od ideologije, kao što su liberalizam .
Najčešće republika je suverena zemlja, ali postoje i subnacionalne osoba koje se nazivaju republika.
'Monarhija' je oblik vladavine u kojoj vrhovna sefu države tj. monarhu, često za života, odnosno do abdikacije, ali je u celosti odvojen od svih ostalih clanova drzave. Osoba koja je glava monarhije zove se monarh. To je bio zajednicki oblik vlasti u svetu u vreme antickog i srednjovjekovnog doba.
Ne postoji jasna definicija monarhije.Drzanje neograničenu političku moć u državi nije definiranje karakteristicne, kao što su mnogi ustavna monarhija, kao što su Velika Britanija i Tajlandu smatra monarhije.
Nasledno pravo je često zajedničko obelezje, ali izborne monarhije takođe se smatraju monarhija (papa, vladar Vatikana država, bira Visoka škola za kardinala) i neke drzave imaju nasledne vladare, ali se smatra republika.

MONARH I MONARHIJA

Monarhija je (preko francuskog monarchie iz grčkog monarchia - isključiva vladavina), uz republiku drugi osnovni oblik vladavine.U monarhiji je poglavar fizička osoba koja po pravilu to postaje nasleđem i doživotno vrši svoju funkciju.
Nazivi za takve državne poglavare su: car, kralj, sultan, šah, knez, vojvoda, poglavica i emir. Međutim, u istoriji je bilo i izbornih monarhija.Monarsi su uglavnom svoju vlast legitimirali "milošću Božjom." Danas takva praksa postoji još u Danskoj, Monaku i Ujedinjenom Kraljevstvu.U naslednoj monarhiji već je odavno prevladao sastav nasleđivanja po prvorodstvu (primogenituri).Danas postoje 42 monarhije i 153 republike.
Oblik monarhije koji počiva na pravu dobijenom od boga/božanstva provlači se još od Starog Egipta gdje je faraon obožavan kao bog. Slično vredi i za carski sistem u Kineskom carstvu gde se između ostalih naslova, car opisivao kao sin Neba. U njegovoj vladavini se odražavala volja Neba što mu je davalo apsolutnu i neograničenu moć.
Monarh nije postavljen na svoj položaj od jednoga drugog organa;on vlada na osnovu ustava.Pošto je ustavom propisano koja dinastija vlada i kojim se redom u njoj nasleđuje presto,to se već na osnovu ustavnih propisa može u datom slučaju poimenice znati koje lice može da stupi na presto.Monarh je neposredan organ;osim njega samo bi još birači bili neposredni organi pošto sam ustav obezbeđuje biračko pravo svim građanima koji ispunjuju izvesne uslove,ali za razliku od monarha birači ne vrše nijednu od tri funcije državne vlasti.Na osnovu toga što se presto u monarhiji nasleđuje,ne treba zaključiti da presto pripada izvesnoj dinastiji kao porodično imanje koje se prenosi s oca na sina.Monarhova vlast je javna služba koja ne može biti predmet jednog privatno-pravnog nasleđivanja.Monarh je jedan državni organ koji se od ostalih državnih organa razlikuje time što je ustavom propisano da se mora monarh uzimati iz iste porodice.Pripadanje jednoj određenoj porodici jeste jedan od elemenata njegove (monarhove) organske kvalifikacije.
Monarh stavlja u pokret sve tri vlasti.On postavlja organe upravne i sudske vlasti,i utoliko funcionisanje te dve vlasti zavisi od njega.Što se tiče zakonodavne vlasti on postavlja članove gornjeg doma,kad god ovaj nije organizovan na izbornoj osnovi,ali i onda kad su oba doma sastavljena isključivo od izabranih članova,monarh je taj koji saziva parlament i posle toga njegov saziv otvara,odgađa i zaključuje.Uz to on ima pravo da parlament raspusti.Bez jednog monarhovog akta parlament ne može početi sa radom;jednim monarhovim aktom njegov rad može u svako doba biti prekinut.To znači da monarh stavlja parlament u pokret kao i druge dve vlasti.
Monarh nije samo šef upravne vlasti.On ima učešća i u poslovima druge dve vlasti.U sudskim poslovima ima utoliko učešća,što se,bar s formalnog gledišta,sudska vlast vrši u njegovo ime;on postavlja sudske organe i pripada mu pravo pomilovanja (negde i pravo amnestije).U zakonodavnim poslovima ima učešća utoliko što on stavlja u pokret parlament i što ima pravo predlaganja i potvrđivanja zakona.
Monarh ne odgovara ni politički ni krivično.Za svoje političke pogreške on ne može biti uklonjen s vlasti,kao što bi mogao biti uklonjen jedan ministar čiju bi politiku parlament smatrao pogrešnu.Ma kako lošu politiku vodio,monarh ostaje na prestolu dokle god je živ.Isto tako monarh ne može biti tužen ni osudjen za onu radnju koja bi,ma od koga drugoga učinjena povlačila za sobom kazneno-pravne posledice.Krivična i politička neodgovornost monarha dolazi otuda što se monarh,iako više nije suveren u pravom smislu reči,tj. nosilac pravno neograničene vlasti,još uvek smatra kao najviši od svih organa koji ni pred kojim drugim organom no može odgovarati.Krivičnu neodgovornost monarha ne treba tako tumačiti kao da monarh uopšte nije dužan da poštuje pravni poredak.Ta dužnost leži na njemu kao na ma kom drugom organu vlasti što se potvrđuje zakletvom koju monarh polaže na ustav i zakone.Razlika između monarha i drugih organa je u tome što je kod njih ta dužnost pojačana izvesnom kaznenom merom,a kod monarha nije.
Osnovna ideja monarhije sastoji se u tome da država ne može biti jedna ako njena vlast ne bude usredsređena kod jednog čoveka.U apsolutnoj monarhiji to usredsređivanje vlasti je bilo potpuno.Monarh je bio ne samo šef upravne vlasti,nego takođe i šef zakonodavne i sudske vlasti,pošto je izdavao zakone sam,bez parlamenta.Drugim rečima,monarh nije bio samo šef upravne vlasti nego šef cele države,državni poglavar,kao što se I danas naziva.Ali,od kako je primljeno načelo podele vlasti,usredsređivanje vlasti u jednom organu ne može se više izvesti potpuno.U ustavnoj monarhiji monarh je šef samo upravne vlasti.Samo upravni organi dejstvuju kao njegovi podčinjeni organi;sudski I zakonodavni organi predstavljaju nezavisne vlasti.Ali,iako monarh nije više šef zakonodavstva I sudstva,on je danas još jedan činilac I u zakonadavstvu I u sudstvu;kao zajednički činilac sve tri vlasti on služi kao spona između njih.Svojom ličnošću on daje državi jedan živi centar.Državna vlast nije više usresređena u njemu kao u vrhovnom,ali je usresređena kao u centralnom organu.

PODELA

Prema obliku vlasti i državnog uređenja monarhija se svrstava u prvu podelu a to je prema obliku vladavine (više pod vlada). Ova podela se uzima prema osobinama koje imaju nosioci vlasti, načinu dolaska na vlast, kao i prema odnosu vlasti i vladara prema građanima (pored monarhije u ovu podelu još se ubrajaju i diktatura i republika) U monarhiji vlast kralja je neograničena, nasledna i bez odgovornosti. Ona se transformisala u današnjem smislu u vlast zakona. Ustavna monarhija (kao što je monarhija u Velikoj Britaniji) je ograničena ustavom. Ovo se dogodilo usled razvoja društva (ekonomskih odnosa, tehnike, građanske misli) i spoznaja da društvo može opstati, a država egzistirati. Ako se vladavina monarha zameni vlašću zakona doći će do transformacije klasične monarhije (tako kralj/kraljica u Velikoj Britaniji nema nikakvih velikih moći već služi više kao maskota države - finansirana iz blagajne države). U novijem periodu prilikom donošenja zakona monarh sarađuje sa parlamentom ( u Velikoj Britaniji uloga kralja/kraljice je simbolična - on/ona ima pravo samo da se potpiše na donešeni zakon, ne sme ga ni odbiti). Tako je započeo proces podele vlasti. Kralj je izgubio izvršno-političke ovlasti.
Izborna monarhija (sa često ograničenim brojem kandidata i izbornog područja) se čini starijim oblikom od nasledne monarhije koja je uspela smanjiti opasnost građanskog rata kod utvrđivanja naslednika. Izborne monarhije su do svog kraja bile Poljska i Sveto Rimsko Carstvo.Danas su to još Malezija , Ujedinjeni Arapski Emirati,Vatikan a formalno i Kneževina Andora .
Do dolaska hršćanstva u Evropu su ovde uglavnom bile izborne monarhije. Različita plemena imala su svoje poglavice koji su u pravilu poticali iz snažnih i uticajnih porodičnih klanova ali nisu poznavali nasledno pravo.Nakon smrti jednog poglavice, novi je bio biran uz određeni ritual, ili bi ga jednostavno proklamirali. Neka plemena su samo za određeni rat ili pljačkaški pohod birala kneza,koji bi nakon obavljenog "posla" ponovo bio običan slobodnjak.Neki drugi oblik vladavine je za seljake - ratnike bio jednostavno neprihvatljiv.
To je bilo razdoblje pre feudalizma i imalo je delom odlike demokracije.To je, međutim, prestalo s hršćanstvom. Kad je car Rimskog Carstva Konstantin Veliki 313. godine hršćanstvo proglasio jednakopravnim s drugim religijama a kasnije i sam prešao na hršćanstvo, počelo je savezništvo između hršćanskih crkvi i svetovnih vladara.Crkva je legitimirala apsolutnu vlast vladara i nasledno pravo idejom da je neko "vladar po božijoj milosti". Kao protiv uslugu, crkva je osigurala privilegiovani položaj i sudelovanje u vlasti, i to je ostalo u većini država sve do Francuske revolucije .

MODERNA MONARHIJA

Moderna monarhija razvila se iz apsolutne monarhije koja je došla posle srednjovekovne staleške monarhije.U srednjem veku nije postojala jasna ideja o državnom jedinstvu;monarhiska vlast je postojala,ali prema monarhu su se uzdizali staleži kao ravnopravni činioci sa svojim naročitim povlasticama koje su I za monarha bile neprikosnovene.Zbog toga izvesna dela,kao na primer uvođenje novih poreza,monarh nije mogao činiti sam,bez saradnje staleških skupština s kojima se morao pogađati kao sa sebi ravnima.U XV veku,u zapadno-evropskim državama monarh je savladao staleže I načinio se jedinim nosiocem državne vlasti.U apsolutističkoj monarhiji koja je tada nastala monarh je vladao kao ”samodržac“ bez pomoći staleških skupština.Prema staleškoj monarhiji apsolutna monarhija predstavlja s jedne strane napredak a s druge ”nazadak“ – napredak u utoliko što je ostvareno jedinstvo državne vlasti, a ”nazadak“ utoliko što je vladalačku vlast od ograničene,kakva je bila u staleškoj monarhiji,načinila neograničenom.Tek u ustavnoj monarhiji,kakva se u Engleskoj utvrdila u XVII veku našlo načina da se vladalačka vlast ograniči a jedinstvo državne vlasti ne uništi.Vladar,koji je u apsolutnoj monarhiji bio jedini zakonodavac i s toga se nije mogao ograničiti zakonom,u ustavnoj monarhiji ne sme izdavati zakone bez parlamenta.Zakon kao izraz zajedničke volje vladaoca i parlamenta predstavlja višu volju od lične vladareve volje.Ali,iako je u ustavnoj monarhiji zakonodavna vlast podeljena izmedju vladaoca i parlamenta,to ne kvari jedinstvo državne vlasti,jer se vladalac i parlament smatraju kao organi jedne iste državne ličnosti

REPUBLIKA

Za razliku od monarhije,republika je takav oblik vladavine u kome sef drzave nema nikakve licne privilegije,vec samo odredjeni (uzi ili siri) obim vlasti.Sef drzave u republici pravno I politicki je odgovoran.
Predsednik republike moze imati odredjene pogodnosti u odnosu na pravnu odgovornost obicnih gradjana,alit u podloznost sankcijama pravnih normi ne moze izbeci.Jedna od tih pogodnosti je da predsedniku republike ne sudi redovan sud vec najvise predstavnicko telo ili posebna vrsta suda ( najvisi redovni sud ili posebna vrsta suda ustavni sud ).Sem toga,predsednik republike odgovara,po pravilu,za teze oblike krivicnih dela odnosno za ocigledne povrede ustava.
Najzad,predsednik moze biti privremeno oslobodjen odgovornosti za protivpravna dela pocinjena pre izbora na duznost predsednika republike ( u tom pogledu postoji razlika izmedju americkog I frncuskog prava.Bivsi predsednik SAD Bil Klinton bio je pozvan na odgovornost za delo pocinjeno pre izbora za predsednika SDA,dok je u Francuskoj na odgovornost zbog povrede prava pocinjene u pariskoj opstini bio pozvan njen drugi covek,Alan Zipe,ali ne I nekadasnji gradonacelnik Zak Sirak,zbog toga sto je u tom momentu bio na duznosti predsednika Republike Francuse ).
Sef drzave u republici je uvek izborni organ. U modernoj republici ima vise nacina izbora predsednika republike; neposredni izbori,izbori od prosirenog predstavnickog tela I izbori od predsavnickog tela u redovnom sastavu na neposrednim izborima, predsednika republike bira celokupan narod. Ovaj oblik neposrednih izbora predsednika republike nazivan je americkim, jer se u vreme nastanka ovog naziva jasno razlikovao americki od evropskog nacina izbora predsednika republike u parlamentu .
Danas nije vise moguce ciniti ovo razgranicenje I neposredni izbor predsednika republike nazivati americkim a izbor u parlamentu evropskim.
Razlog za to nije samo u cinjenici sto americki izbor predsednika republike nije u potpunosti neposredan (na poslednjim izborima za predsednika SAD pobedio je Dzordz Bus junior,dobivsi vecinu izbornika,iako je osvojio 200.000 glasova manje od svog protiv kandidata Alberta Gora ),vec I u tome sto je u evropi,pored izbora predsednika republike u parlamentu,siroko prihvacen u poslednjim decenijama XX veka I neposredan izbor predsednika republike od naroda.
Pri tom, I francuski I ruski ibor predsednika republike predpostavljaju,za razliku od americkog,da kandidat za predsednika republike osvoji u prvom krugu vise od polovine glasova od ukupnog broja glasaca koji su izasli na izbore,pod uslovom da je na izbor izaslo vise od polovine biraca upisanih u biracke spiskove.
Ako to ne bude slucaj,odrzava se drugi izborni krug( u kome ucestvuju dva kandidata koja su osvojila najvise glasova u prvom I drugom krugu ) I pobednik u tom drugom krugu biva izabran za predsednika republike.
S obzirom na ovim ovlascenje sefa drzave u predsednickim republikama,ta legitimnost je veoma znacajna.
Pored neposrednih izbora sefa drzave I njegovog izbora u parlamentu,postoji I sistem u kome predsednika republike bira poseban organ.U Saveznoj Republici Nemackoj to ttelo nosi naziv savezna skupstina.Ovaj specifican nacin izbora predsednika CPH,predvidjen u clanu 54.CG iz 1949.godine,nastao je iz pokusaja jasnog razgranicenja polozaja predsednika CPH u odnosu na polozaj predsednika republike prema odredbama Vajmarskog ustava iz 1919.godine.
Najime dok je predsednika Vajmarske Nemacke birao neposredan narod ( Vajmarski ustav mu priznao znacajna ovlascenja,cime je,kako je ukazao Konrad Hese,samo demokracki izmenio organizacionu semu konstitucionalne monarhije ),predsednika CPH,prema clanu 54.bonskog CG,bira savezna skupstina sastavljena od poslanika Bundestaga I jednakog broja clanova izabranih od narodnih skupstina zemalja prema utvrdjenim izbornim pravilima.U skladu sa ovakvim nacinom izbora,utvrdjene su I nadleznosti predsednika republike ( koje su veoma male u odnosu na saveznog kancelara ).
Mandat predsednika republike obicno traje ograniceno vreme (4,5 ili 7 godine ),s tim da se cesto postavljaju ogranicenja u pogledu mogucnosti da isto lice bude dva ili vise puta birano.
U savremenom razdoblju,predsednik republike moze imati daleko veca ovlascenja od monarha.U tom snislu,neuporedivo je visa I znacajnija vlast koju poseduje predsednik SAD u odnosu na kraljevsku vlast u evropskim monarhijama ( drugacije stanje je Saudiskoj Arabiji I nekim drugim vanevropskim monarhijama ).
Socioloski posmatrano,to moze znaciti da je odgovornost takvog predsednika manja od monarhove odgovornosti.Ali,pravno to nije tako,jer je predsednik republike podlozan pravu kao svaki gradjanin.On je politicki odgovoran za politiku koju void (moze biti kaznjen neizborom na prvim sledecim izborima ),a pravno za odredjene delikte koje pocini.
Obrnuo,monarh je suverena licnost I kao takva,u izvesnom smislu,iznad prava.
Postoje dve osnovne vrste republika:neogranicene I ogranicene.
Neogranicenim republikama se mogu oznaciti odredjene diktature uspostavljene kako u proslosti tako I u savremenom dobu ( tiranije,diktature,totilatarne drzave ).
U ovom obliku vladavine,sef drzave dolazi na vlast nasilno I protivpravno ili protiv pravno prisvaja vise vlasti od one koja mu po pravu pripada.Dok uspeva da se odrzi na vlasti,dictator je fakticki,pravno I politicki,neodgovoran.Savremene republike su ogranicene republike.Dele se na predsednicke ( u kojima je sef drzave ujedno I sef vlade ),Parlamentarne ( u kojima pored sefa drzave postoji I poseban predsednik vlade odgovoran parlamentu ) I mesovite republike ( u kojima vlada odgovara I parlamentu I sefu drzave ).

Zakljucak

Iz prilozenog teksta mozemo zakljuciti da su monarhija I republika usko povezane tj.da se medjusobno prozimaju.Republika kao naslednica monarhije predstavlja moderno drzavno uredjenje u savremenim drzavama.


Literatura

1.Uvod u pravo,Radomir D.lukic,Budimir P.Kosutic Beograd 2007

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi


SEMINARSKI RAD