Spoljnotrgovinsko poslovanje

Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne
zemlje sa inostranstvom. Međutim u striktnom smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba
i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu trgovina predstavlja
organizovanu razmenu dobara izmenu pojedinih članova svetske privrede po načelima
celishodnosti i ekonomičnosti. Spoljna trgovina se najčešće definiše kao organizovani i
razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je stvar konvencije, s
obzirom da su funkcije trgovine gotovo iste.
Spoljnotrgovinska razmena je i u prošlosti i sada podsticana težnjom čoveka i svim
društvenim formacijama da poboljša svoje uslove rada, svoj način života i životni standard
uopšte. Spoljnotrgovinska robna razmena se odvija u uslovima nepoštene konkurentske
borbe radi obezbeđenja što većeg učešća u ukupnoj sumi viška vrednosti stvorenog u
proizvodnji robe, koja je predmet međunarodne razmene.
Promet robe i usluga jedne zemlje sa inostranstvom predstavlja spoljnu trgovinu.
Ovde ne spadaju jednosmerni transferi (pokloni, pomoći i sl.) već kretanje zlata i investicije
u inostranstvu. Spoljna trgovina predstavlja deo prometa u kome se razmena obavlja na taj
način što predmet kupoprodaje prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca
izvoz ili ulazi na teritoriju zemlje kupca uvoz. Ova razmena obuhvata, pored razmene
internih dobara, još i obavijanje najrazličitijih proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu
i za račun inostranih državljana ( transport, špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam,
privredne informacije i propaganda, izdavačka i druge uslužne delatnosti).
Za određivanje pojma spoljnotrgovinskog prometa od domaćih izvora prava najveći
značaj ima Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se strani izvori prava spoljne
trgovine određuju u zavisnosti od toga o kojoj se stranoj zemlji u konkretnom slučaju radi. U
zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju se spoljna trgovina definiše kao prekogranični
promet roba i usluga. U spoljnotrgovinskom poslovanju je od posebnog značaja zaštita
domaće proizvodnje, kako za nerazvijene tako i za razvijene zemlje. Postoji veliki rizik u
poslovanju, usled čega proizilazi potreba poznavanja i najudaljenijih tržišta u svetu, njihovih
spoljnotrgovinskih deviznih, carinskih, kreditnih i valutnih sistema. Sistemi carina i carinske
politike, primena ili ne klauzule najpovlašćenije nacije i dr. spada u vrlo složen i razgranat
mehanizam ostvarivanja spoljne trgovine.

2. Pojam spoljnotrgovinskog poslovanja

Spoljnotrgovinski promet-poslovanje predstavlja promet robe i usluga između
trgovinsko-pravnih subjekata čija se sedišta nalaze na teritorijama različitih država. Ovo
poslovanje se obavlja u skladu sa osnovnim načelima društveno-ekonomskog uređenja
države.
Za svaku zemlju je jako bitan odnos sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske
aktivnosti svake zemlje. U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne
potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, posebno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju.
Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su
međusobne uslovljenosti i zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši
sve prepreke, pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvojene političkim ili
nekom drugim činiocima.
Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i
spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj. Možemo reći da u osnovi
međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju
u njima:
· Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta
· Opadajući troškovi proizvodnje
· Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba.
Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi
prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa
kojima održava ekonomske odnose. Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih
povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda,
viši stepen primene tehnike i tehnologije. Ovo omogućava viši nivo produktivnosti rada i
doprinosi rastu dohotka. Danas nema države koja ima privredu koja bi zadovoljila njene
potrebe. Ni jedna državna zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo
svojom proizvodnjom, deo tih potreba podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih
zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu.
Poznato je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna
bogatstva, prirodni i klimatski uslovi kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u
svetu. Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim količinama i u
odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima. Postoje zemlje koje imaju velike izvore nafte,
ali ne i dovoljno pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije,
postoje zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i
poljoprivrednih proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju mogućnosti i strukturu
poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje. Ako bi svaka zemlja pojedinačno
zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim uslovima i izvorima, onda bi
struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna, ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja
mnogih proizvoda nemoguća.
Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu
prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje. Zemlje koje nemaju svoje
izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom, isto to čine zemlje koje
nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim sirovinama i dr.
Zahvaljujući spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda
gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih
razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim
zemljama pojedinčno.
Međunarodni ekonomski odnosi, posebno spoljna trgovina dovode do ubrzanja naučnog i
tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i u svakoj zemlji posebno. Inovacije u
nauci, tehnici i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u
tehničko-tehnološkom napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i
potrošnje u svetu. Taj proces ima značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju
nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje. Spoljna trgovina i
uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja
su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim
zadovoljavanju različitih potreba.
Bez spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno
organizovati proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom masovnom i
velikoserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki kapital. Spoljnom
trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče se na regulisanje odnosa
ponude i tražnje na domaćem tržištu. Uvozom se povećava obim ponude roba na tom tržištu,
odnosno menja struktura te ponude i usklađuje se sa zahtevima tražnje. Na drugoj strani,
izvozom roba i usluga smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu. Izvozom se
omogućuje rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta. Putem
spoljnotrgovinske razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih
nema dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja potreba
društva, ali i stabilnosti tekućih ekonomskih kretanja. Odsustvo inostrane robe sa domaćeg
tržišta dovodi do monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih
neracionalnosti kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji.
Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne
podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta. Suština te podele
rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju onih proizvoda za koje ima
najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno
tržište. U toj proizvodnji ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost
rada, niske troškove proizvodnje i brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda.

3. Instrumenti spoljnotrgovinske politike

Današnja praksa spoljnotrgovinske politike u svetu stvorila je čitav niz različitih
instrumenata pa politike koji se danas, manje više, primenjuju u svim zemljama sveta.
Instrumenti za regulisanje izvoza primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske politike sa
osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga, odnosno na taj način
poveća svoj novčani priliv i aktivno deluje na rešavanje svojih platnobilansnih problema.
Instrumenti za regulisanje izvoza:
1. Izvozne premije i subvencija , imaju široku primenu u podsticanju izvoza roba i usluga i
koristi ih većina zemlja za sve ili samo pojedine proizvode sa kojima izlazi na međunarodno
tržište. Njih daje država iz svog budžeta izvoznicima proizvoda i usluga i na taj način, ona
stimuliše izvoznike. Izvozne premije se obično utvrđuju u nekom procentu od ostvarenog
izvoza.
2. Kreditiranje izvoza , ima zadatak da omogući izvoznicima da dođu do povoljnih kredita
kojima će povećati proizvodnju namenjenu izvozu ili olakšati plasman te proizvodnje na
inostranom tržištu. Njih odobrava država iz specijalnih fondova.
3 . Retenciona kvota , predstavlja procentualni deo sredstava ostvarenih izvozom koji ostaje
izvozniku na slobodno raspolaganje. U svojim novčanim sistemima, pojedine zemlje
propisuju obavezu da izvoznici ostvareni priliv sredstava, po osnovu izvoza roba i usluga u
celini ili delimično, prodaju državi po određenom kursu. Država može u celini ili delimično
da oslobodi pojedine izvoznike takve obaveze, odnosno da im tu obavezu poveća ili smanji.
4 . Vezivanje uvoznih prava za izvoz , predstavlja specifičan instrument spoljnotrgovinske
politike koji se primenjuje u zemljama sa državnim sistemom raspolaganja sredstvima.
U zavisnosti od ostvarenog izvoza, izvoznicima se odobrava pravo na uvoz određenih
proizvoda.
5 . Regulisanjem kursa domaće valute , vrši se poboljšanje ili pogoršanje položaja izvoznika,
ali i uvoznika, u primarnoj raspodeli u zemlji. Promenom kursa domaće, utiče se na
ekonomski položaj izvoznika i uvoznika. Mera stimulacije izvoza primenjuje se devalvacija
domaće valute. Ona omogućuje izvoznicima prisvajanje većeg dela novostvorene vrednosti
društva do koga dolazi promenom odnosa između vrednosti domaće i inostranih valuta.
6 . Damping , označava prodaju robe i usluga na inostranom tržištu po cenama koje su niže od
njihovih cena na domaćem tržištu, često i niže od njihovih troškova proizvodnje. Ciljevi
primene dampinga mogu se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta,
osvajanje novih tržišta, izvoz po svaku cenu radi povećanja novčanog priliva zemlje i slično.
Instrumenti za regulisanje uvoza primenom različitih instrumenata i mera u osnovi
može imati sledeće ciljeve: zaštitu domaće privrede od inostrane konkurencije, uticaj na
uspostavljanje željenih odnosa između ponude i tražnje na domaćem tržištu, obezbeđenje
sredstava za državni budžet, uticaj na privrednu strukturu zemlje, strukturiranje uvoza i
izvoza. Ova grupa instrumenata spoljnotrgovinske politike je vrlo brojna. Njihova
pojedinačna ili grupna primena uslovljena je ciljevima koje treba ostvariti u politici uvoza ali
i drugim oblastima spoljnotrgovinske politike.
Carine, čine najčešće upotrebljavani instrument spoljnotrgovinske politike za
regulisanje uvoza.Možemo ih definisati kao posebnu vrstu poreza koji se naplaćuje na robu
koja prolazi državnu ili carinsku granicu. To praktično znači da svaka zemlja ima svoj
carinski režim, ili se taj režim proteže na zemlje članice carinske unije ako takav oblik
zajedništva između zemalja postoji. Unutar zemlje moguće je da postoje slobodne carinske
zone u kojima roba ne podleže carinjenju.
Carine se koriste pre svega, za regulisanje uvoza robe ali mogu biti primenjene i za
regulisanje njenog izvoza pa i tranzita preko državne teritorije. One su klasičan instrument
ograničenja spoljne trgovine koji se već vekovima primenjuje u međunarodnoj trgovini.
1.Prema ekonomskoj funkciji carine mogu biti zaštitne i fiskalne.Smisao uvođenja zaštitnih
carina jeste zaštita domaćih proizvođača na domaćem tržištu od konkurencije inostranih
proizvođača. Roba tih proizvođača, primenom zaštitnih carina, postaje skuplja na domaćem
tržištu od iznosa carina, pa se na ovaj način podstiče domaća proizvodnja u smislu njenog
povećanja i razvoja.
2.Prema smeru kretanja robe, carine mogu biti:uvozne, izvozne i tranzitne. Uvozne carine su
najčešće u primeni i plaćaju se na robu koja se uvozi iz inostranstva u cilju plasmana na
domaćem tržištu. Izvozne i tranzitne carine retko se primenjuju. Tranzitne carine se plaćaju
na robu u tranzitu-robu koja prelazi državnu teritoriju, odnosno teritoriju carinskog područja.
3.Prema načinu određivanja carine mogu biti autonomne ili konvencionalne. Autonomne
svaka država određuje samostalno, nezavisno od drugih država. Dok konvencionalne, isto
određuje svaka država posebno, ali poštujući pri tom ugovorne obaveze koje ona ima sa
drugim zemljama ili međunarodnim institucijama i asocijacijama.
4.Prema načinu carinjenja robe, razlikujemo jedinstvene i diferencijalne carine. Prve se
primenjuju jedinstveno na svu robu koja prelazi granicu u uvozu, i pri tom se ne pravi
nikakva razlika između roba. Diferencijalnim carinama pravi se razlika prema vrsti robe,
područja odakle roba dolazi pa i transportnim sredstvima koja se koriste za njen prevoz.
5.Prema načinu obračuna i naplate, carine mogu biti ad valorem-prema vrednosti,
specifične i mešovite. Ad valorem carine obračunavaju se i naplaćuju procentualno od
nabavne vrednosti robe. Specifične carine se određuju za svaku vrstu robe, dok se u praksi
najčešće koriste mešovite carine, kao kombinacija obe vrste carina.
6.Grupu ostalih carina čine:preferencijalne, antidampinške, kompezatorske, borbene. Svaka
zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja predstavlja sistemski pregled roba, robnih grupa
i carinskih stopa.
Uvozne takse su poseban instrument regulisanja uvoza koji se primenjuje zajedno sa
carinama sa kojima se najčešće i zajedno naplaćuju. Smisao njihovog uvođenja jeste
izbegavanje međunarodnih konvencija i bilateralnih sporazuma kojima se ograničava visina
carinskog opterećenja robe i usluga u međunarodnom prometu. Uvoznim taksama se one na
indirektan način povećavaju, s obzirom na to da se takse obračunavaju i plaćaju na isti način
kao i carine.
Kvantitativna ograničenja uvoza kao i kod izvoza, vrše se posebnim instrumentima među
kojima su najčešće u primeni: zabrana uvoza, kontigentiranje i uvozne dozvole. Radi se o
administrativnim instrumentima čija je primena vrlo raširena u praksi. Oni su u funkciji
ostvarivanja ciljeva spoljnotrgovinske politike ali i drugih ciljeva kao što su sprečavanje
širenja zaraznih bolesti, očuvanje životne sredine, očuvanje sigurnosti i bezbednosti, zaštita
zdravlja građana i dr.
Sa ekonomskog stanovišta zabrani uvoza nekih proizvoda i usluga, država pribegava onda
kada se potrebe za tim proizvodima i uslugama mogu zadovoljiti domaćom proizvodnjom pa
bi njihov uvoz predstavljao nepotrebno trošenje deviznih sredstava. Kontigentiranje uvoza je
instrument čijom primenom se uvoz ograničava na određenu količinu proizvoda ili na
određenu sumu sredstava koja se može utrošiti za uvoz pojedinih proizvoda. Razlozi za
ovakvu vrstu ograničenja uvoza mogu, takođe, biti platno-bilansne prirode. Sistem uvoznih
dozvola podrazumeva da uvoznik, za uvoz određenih proizvoda, prethodno obavezno
pribavlja uvoznu dozvolu od nadležnog državnog organa. Treba podvući i ovde, da nadležni
državni organ autonomno procenjuje da li će dati dozvolu za uvoz i kada će je dati.
Porez na promet kao instrument regulisanja uvoza, koristi se za dodatno opterećenje uvezene
robe pored uvoznih carina i taksi. Njegova suština je u tome da se uvozni proizvodi
namenjeni domaćem tržištu, dodatno oporezuju primenom većih stopa poreza na promet u
odnosu na visinu tih stopa koje se primenjuju na proizvode domaćeg porekla. Pri tom se
polazi od toga da se radi o luksuznim proizvodima kao što su, luksuzni automobili, strana
alkoholna pića, posebne vrste kozmetike i dr.,na koje se uvodi posebno poresko opterećenje
koje se sastoji u visokom porezu na promet.

4. Uticaj spoljne trgovine na Državu

Razvoj robne proizvodnje usko je vezan sa potrebom širenja nacionalnog-domaćeg
tržišta na kome proizvođači pretvaraju svoju robu u novac, ako uslov za nastanak novog
ciklusa proizvodnje. Rastuća proizvodnja, kao rezultat međunarodne podele rada, prevazilazi
potrebe i okvire nacionalnog tržišta. Nacionalno tržište postaje nedovoljno za plasman
domaće proizvodnje tako da je domaći proizvođač prinuđen da jedan deo proizvoda plasira
na tržišta izvan granica svoje zemlje. Što je razvoj robne proizvodnje brži i nacionalno tržište
manje, to je neophodnost izlaska na svetko tržište veća. Važnost spoljne trgovine u
nacionalnoj privredi meri se relativnim učešćem vrednosti izvoza i uvoza u nacionalnom
dohotku. Najvažniji pokazatelj stepena zavisnosti zemlje od spoljne trgovine je
spoljnotrgovinski koeficijent, dobija se kao odnos vrednosti spoljne trgovine-izvoz+uvoz i
nacionalnog dohotka.
Ako je vrednost spoljnotrgovinskog koeficijenta do 5% onda se govori o maloj ili niskoj
zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. Ako je ovaj koeficijent između 5 i 20%, onda je
zemlja srednje ili umereno zavisna od spoljne trgovine. I najzad, ukoliko je
spoljnotrgovinski koeficijent iznad 25%, onda je zemlja visoko ili izraženo zavisna od
spoljne trgovine. Stavljanjem u odnos samo vrednosti izvoza jedne zemlje prema
nacionalnom dohotku u istoj godini dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza, kao
takođe jedan od pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. Koeficijent zavisnosti
zemlje od izvoza ustvari izražava sklonost uvozu. Ako se pri tome ovaj pokazatelj posmatra
u dužem vremenskom periodu za niz uzastopnih, obično 10 godina, onda se dobija prosečna
sklonost izvozu, kao trajnije obeležje dotične privrede. Stavljanjem u odnos vrednosti uvoza
prema nacionalnom dohotku dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od uvoza ili kako se još
naziva, sklonost uvozu. Prosečna sklonost uvozu podrazumeva količnik u vidu odnosa
vrednosti uvoza i nacionalnog dohotka u više uzastopnih godina i predstavlja trajniju
karakteristiku neke privrede.
Odvojeno posmatranje koeficijenta zavisnosti zemlje od uvoza i izvoza i spoljnotrgovinskog
koeficijenta pruža realniju sliku zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. To se
pokazalo opravdanim, jer spoljnotrgovinski koeficijent može da prikrije slučajeve nekih
zemalja koje su više zavisne od uvoza u odnosu na izvoz ili obrnuto, usled čega se ne može
sagledati prava slika o uzrocima kretanja u spoljnotrgovinskom bilansu. Ako na primer, neka
zemlja izvozi samo naftu, to će predstavljati 100% njenog nacionalnog izvoza, i na primer
15% svetskog izvoza nafte, njen koeficijent važnosti izvoza biće visok 6,6. Sa ovim
koeficijentom, položaj zemlje u međunarodnoj trgovini biće nepovoljan, s obzirom da će ona
biti visoko zavisna od tedencija na svetskom tržištu, obrnuto, dakle povoljan položaj će imati
zemlja sa niskim učešćem, na primer pšenice, u ukupnom nacionalnom izvozu 5% a visokim
učešćem pšenice ove zemlje u svetskom izvozu pšenice 50%, iz čega proizilazi nizak
koeficijent važnosti izvoza 0,1.Slični primeri na strani uvoza mogu takođe ilustrovati značaj
koeficijenta važnosti uvoza, kao indikatora zavisnosti zemlje od spoljne trgovine. U analizi
zavisnosti zemlje od spoljne trgovine, koristi se još jedan od pojedinačnih pokazatelja pod
nazivom koeficijent važnosti međusobne razmene dve zemlje. Ovaj koeficijent izračunava se
tako što se stavlja u odnos procentualno učešće strane zemlje u domaćem izvozu sa
procentualnim učešćem domaće zemlje u uvozu strane zemlje. Dobijeni rezultat pokazuje
koliko je puta strana zemlja za domaći izvoz važnija od domaće zemlje za uvoz strane
zemlje.

5. Zakon o spoljnotrgovinskom prometu

Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje koje obuhvata
spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu.
Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu da obavljaju preduzeća
i druga pravna lica, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Bankarske i druge
finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju banke u skladu sa ovim zakonom i
saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje banaka, a poslove osiguranja i
reosiguranja u inostranstvu - osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije, u skladu sa ovim
zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje tih organizacija.
Spoljnotrgovinski promet može za potrebe svoje delatnosti obavljati domaće fizičko
lice koje obavlja privrednu delatnost, ako je upisano u registar kod nadležnih organa u
skladu sa ovim zakonom. Preduzeće i drugo pravno lice stiče pravo da obavlja
spoljnotrgovinsko poslovanje danom upisa tog poslovanja u odgovarajući registar, ako ovim
zakonom nije drugačije propisano. Državni organ, politička stranka i druga organizacija
mogu izvršiti pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe, a preduzeće i
drugo pravno lice koje nije upisano u registar za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa
može da izvrši pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe, odnosno da
obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa u vezi sa njegovom delatnošću na osnovu
odobrenja saveznog organa nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Roba se može uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za
stavljanje u promet, odnosno za upotrebu na domaćem tržištu, a usluge u skladu sa domaćim
propisima i međunarodnim ugovorima. Roba za koju je obavezna zdravstvena, veterinarska,
ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta može se uvoziti ili privremeno
uvoziti ako ispunjava propisane uslove. Roba se ne može uvoziti ili privremeno uvoziti ako
je njen promet zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u zemlji u kojoj je proizvedena.
Preduzeće i drugo pravno lice ne može uvoziti opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju ako
nije u zemlji obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u
rokovima predviđenim propisima o stavljanju robe u promet na domaćem tržištu. Izvoz,
odnosno uvoz izvršen je kad je roba ocarinjena i kad je prešla carinsku liniju, odnosno kad je
usluga pružena. Kao dan izvoza, odnosno uvoza robe smatra se dan kad je izvršeno
carinjenje robe.

Preduzeće i drugo pravno lice, u okviru svoje proizvodne delatnosti, može sa stranim
licem - proizvođačem zaključiti ugovor o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji na osnovu
odobrenja nadležnog saveznog organa. Odobrenje se može dati ako je ugovor zaključen u
pismenom obliku sa rokom trajanja od najmanje tri godine, ako je vrednost izvoza po tom
ugovoru najmanje jednaka vrednosti uvoza i ako se razmenjuju reprodukcioni materijal,
poluproizvodi, delovi sklopova, sklopovi i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji, a radi
specijalizacije te proizvodnje.

5.2. Usluge u spoljnotrgovinskom prometu

Usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzeća i druga pravna
lica upisana u registar za obavljanje tih usluga, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Uslugama u spoljnotrgovinskom prometu smatraju se naročito: izvođenje investicionih
radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu u zemlji, usluge
međunarodnog transporta robe i putnika, pomorsko-tehničke usluge na moru i druge usluge
koje su u vezi sa međunarodnim transportom (međunarodna špedicija, skladištenje i
aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i sl.), ugostiteljske i turističke usluge,
posredovanje i zastupanje u prometu robe i usluga, poštansko- telefonsko-telegrafske i druge
telekomunikacione usluge, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta u izvozu i uvozu robe,
naučnoistraživacke, istraživacko-razvojne i usluge pružanja i korišćenja informacija i znanja
u privredi i nauci, usluge atestiranja i druge usluge u skladu sa prihvaćenom klasifikacijom.
Izvođenje investicionih radova, odnosno izvođenje pojedinih radova na investicionom
objektu u Srbiji može se ustupiti stranom izvođaču na osnovu prethodno održanog javnog
nadmetanja ili izvršenog prikupljanja ponuda određenog najmanjeg broja ponuđača, u skladu
sa propisima kojima se uređuje javno nadmetanje i prikupljanje ponuda.
Ugovor o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, odnosno ugovor o izvođenju
investicionih radova u Srbiji zaključuje se u pismenom obliku i upisuje se u poseban registar
koji vodi nadležni savezni organ.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove međunarodne špedicije
može organizovati otpremanje i dopremanje robe u međunarodnom saobraćaju u svoje ime i
po nalogu i za račun komitenta i zaključivati ugovore o prevozu, utovaru, istovaru,
pretovaru, sortiranju, pakovanju, uskladištenju i osiguranju robe, organizovati prevoz
različitim prevoznim sredstvima, zastupati i vršiti poslove u vezi sa carinjenjem robe,
osiguranjem povlastica, ispostavljati i pribavljati transportna i druga dokumenta i vršiti
druge poslove u vezi sa špediterskim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodni transport robe i
putnika može prevoziti robu i putnike u međunarodnom železničkom, drumskom,
pomorskom, vazdušnom, rečnom i jezerskom saobracaju, utovarati i servisirati i popravljati
transportna sredstva i delove.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za obavljanje pomorsko-tehničkih i
istraživačkih usluga na moru može ugovarati i vršiti vađenje potonulih stvari i njihovo
dopremanje na obalno odredište, istraživanje nafte i mineralnih dobara sa dna mora,
ugovarati i organizovati postavljanje platformi za eksploataciju nafte i mineralnih dobara,
kao i ugovarati i vršiti snabdevanje tih platformi rezervnim delovima, hranom za posadu i
drugim potrebama.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za međunarodne saobraćajnoagencijske
poslove može zastupati i posredovati u prevozu robe i putnika u međunarodnom
saobraćaju i vršiti druge poslove u vezi sa tim prevozom.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za vršenje turističkih poslova sa
inostranstvom može pružati usluge stranim licima, a naročito: ugostiteljske, turističkoagencijske
usluge, organizovati turistička putovanja u Srbiji i u inostranstvu, organizovati
posete kulturnim, privrednim, sportskim ili drugim priredbama, organizovati sportski lov i
ribolov, iznajmljivati motorna vozila i plovila, prihvatati, čuvati i održavati strana plovila,
pružati usluge igara na sreću, kao i usluge turističkih putovanja inostranstvo domaćim
licima.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za pružanje aerodromskih usluga,
može naročito prihvatiti i otpremati stranu robu i putnike u vazdušnom saobraćaju, pružati
usluge pri sletanju i preletanju stranih vazduhoplova, prihvatati, snabdevati i otpremati te
vazduhoplove.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za organizovanje međunarodnih
sajmova može priređivati sajmove, izložbe i druge oblike prikazivanja privrednih i drugih
delatnosti u Srbiji i inostranstvu i pružati druge usluge u oblasti organizovanja
međunarodnih sajmova.
-Preduzeće i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove kontrole kvaliteta i
kvantiteta robe u međunarodnom prometu vrši tu kontrolu prvenstveno radi utvrđivanja da
kvalitet, kvantitet i druga svojstva robe ispunjavaju uslove iz ugovora zaključenog između
kupca i prodavca robe, a može vršiti i propisane ili uobičajene delatnosti u vezi s tom
kontrolom, kao što su: kontrola pakovanja i otpremanja robe, kontrola utovara, istovara,
pretovara, transporta i slaganja robe u transportno sredstvo, kontrola skladišnog prostora,
kontrola transportnih sredstava, vršenje ekspertiza i dr.

6. Privremeni uvoz i izvoz

Radi pružanja usluga stranim licima i korišcenja usluga stranih lica i u drugim
slučajevima kad se roba izvozi, odnosno uvozi sa obavezom vraćanja u određenom roku, u
istom ili promenjenom stanju, roba se može privremeno izvoziti, odnosno privremeno
uvoziti. Preduzeće i drugo pravno lice može privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zakup
opremu radi korišcenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. Ugovor o zakupu obavezno
sadrži rok trajanja zakupa, a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno
zadrži privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu - lizing. Carinarnica, u skladu sa
propisanim oblikom izvoza, odnosno uvoza i pod uslovima propisanim saveznim zakonom i
propisima donetim na osnovu njega, odobrava privremeni izvoz, odnosno privremeni uvoz
opreme u zakup, odnosno lizing.
Preduzeće obavlja poslove oplemenjivanja robe (preradu, doradu i obradu) stranog lica ili
preduzeća koje obavlja poslove reeksporta, odnosno može dati na oplemenjivanje robu
stranom licu. Preduzeće i drugo pravno lice može, na osnovu odobrenja nadležnog saveznog
organa, uslugu oplemenjivanja platiti, odnosno naplatiti u robi koja je data na
oplemenjivanje, odnosno koja je oplemenjena. Na izvoz i uvoz robe kojom se plaća, odnosno
naplaćuje usluga oplemenjivanja primenjuju se propisi kojima se uređuje izvoz i uvoz te
robe. Savezna vlada određuje vrstu i namenu privremenog izvoza i uvoza, rokove
privremenog izvoza i uvoza po namenama, a može odrediti koja se roba ne može privremeno
izvoziti i uvoziti.

Ostale odredbe o izvozu i uvozu

Preduzeće i drugo pravno lice može uvoziti robu na osnovu prethodno održanog
javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe. Javno nadmetanje i
prikupljanje ponuda obavlja se javno, a u njemu mogu da učestvuju strana i domaća lica. Pod
uvozom na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja podrazumeva se i kupovina robe
na robnim berzama. U zaključenom ugovoru o izvozu i uvozu preduzeće može izvoziti i
uvoziti robu radi zamene ranije isporučene robe za koju je komisijski utvrđeno da je
neispravna ili da ne odgovara ugovorenim uslovima do roka predviđenog ugovorom za
otklanjanje nedostataka i izvoziti i uvoziti robu kao naknadu za dugoročnu poslovnu
saradnju kada je to predviđeno ugovorom.

7. Pribavljanje i ustupanje prava industrijske svojine i znanja i
iskustva (KNOW-HOW)

Preduzeće i drugo pravno lice može pribavljati od stranog lica, odnosno ustupiti
stranom licu pravo industrijske svojine i znanje i iskustvo.
Ugovor o pribavljanju patenta i znanja i iskustva mora da sadrži:
1) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da će se primenom patenta, odnosno znanja i
iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, kao i obavezu da se za vreme važenja ugovora
primaocu stavljaju na raspolaganje poboljšanja na patentu i znanju i iskustvu
2) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da njihovo korišćenje ne utiče štetno na život
i zdravlje ljudi, odnosno stvari i životnu sredinu
3) klauzulu da se stavljanjem u promet proizvoda proizvedenih po pribavljenom patentu i
znanju i iskustvu ne povređuju prava trećih lica ili obavezu davaoca da će preduzeću,
drugom pravnom licu i trećem licu nadoknaditi štetu nastalu u slučaju povređivanja prava
trećeg lica.
Ugovorom o pribavljanju patenta i znanja i iskustva ne može se predvideti zabrana
da:
1) preduzeće i drugo pravno lice primenjuje, unapređuje, dopunjuje i dalje razvija pribavljeni
patent i znanje i iskustvo i da u svoje ime zaštićuje inovacije do kojih je došlo sopstvenim
istraživanjem
2) preduzeće i drugo pravno lice samostalno odlučuje o nabavci ili korišćenju sirovina,
reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme
3) preduzeće i drugo pravno lice izvozi proizvode i usluge u određene zemlje, osim u zemlje
u kojima davalac patenta i znanja i iskustva ima ili je dao isključivo pravo proizvodnje,
odnosno vršenja usluga za iste proizvode i usluge
4) patent, znanje i iskustvo, čiji je rok važnosti istekao za vreme važenja ugovora, koristi i
posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeća i drugog pravnog lica da plaća
naknadu za korišcenje patenta i znanja i iskustva posle prestanka ugovora.
8. Privremene mere
Ako nastanu poremećaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu, vlada
preduzima mere za otklanjanje tih poremećaja. Ako se usled nepredviđenih okolnosti u
kratkom vremenskom periodu znatno poveća uvoz određene robe ili se uvoz te robe vrši pod
uslovima koji dovode do poremećaja na domaćem tržištu i nanose, ili prete da nanesu znatnu
štetu domaćoj proizvodnji, vlada privremeno preduzima mere za otklanjanje nastalih
poremećaja i šteta. Te mere se primenjuju za vreme neophodno za sprečavanje ili otklanjanje
štete.
Radi sprečavanja poremećaja u snabdevanju prehrambenim proizvodima i drugim strateškim
proizvodima, kao i radi zaštite iscrpljivih prirodnih izvora, vlada može preduzeti mere
privremenog ograničavanja ili zabrane izvoza tih proizvoda. Ako se u posebno sprovedenom
postupku utvrdi da uvoz prouzrokuje štetu ili postoji opasnost od nastanka štete za domaću
proizvodnju (damping) nadležni savezni organ propisuje antidampinšku dažbinu. Smatra se
da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je niža od njene normalne vrednosti
pri čemu izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu postojećoj domaćoj proizvodnji ili ako bi
takav uvoz znatno usporio osvajanje određene domaće proizvodnje.
9. Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu
Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu, u smislu ovog zakona,
podrazumeva se obavljanje proizvodnih, trgovinskih, uslužnih, naučnoistraživackih i
istraživacko-razvojnih delatnosti, bankarskih i drugih finansijskih poslova i poslova
osiguranja i reosiguranja, u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti obavljaju.
Preduzeća i druga pravna lica, osiguravajuće i reosiguravajuće organizacije koji obavljaju
privredne delatnosti u inostranstvu upisuju se u registar koji vodi nadležni savezni organ. O
zahtevu za upis u registar nadležni savezni organ dužan je da donese rešenje u roku od 30
dana od dana podnošenja zahteva.
Preduzeće ili drugo pravno lice, banka i druga organizacija može u inostranstvu
osnovati preduzeće i drugi oblik organizovanja za obavljanje privrednih delatnosti u
inostranstvu koji za svoje obaveze odgovaraju do visine uloženih sredstava. Osnivač može
odlučiti da preduzeće koje je osnovao u inostranstvu osnuje drugo preduzeće u inostranstvu,
da pristupi kao osnivač preduzeću koje je osnovalo drugo preduzeće, da otkupi osnivački
ulog stranog lica, odnosno domaćeg lica u preduzeću u inostranstvu i da poveća svoj
osnivački ulog u preduzeću u inostranstvu, o čemu je dužan da, u roku od 30 dana od dana
izvršene promene, obavesti Savezno ministarstvo radi upisa u registar.
Osnivač može osnovati preduzeće u inostranstvu za holding poslovanje ako ispunjava uslove
iz ovog zakona i ako u tom preduzeću raspolaže sa više od 50% udela u osnivačkom ulogu.
Pod holding poslovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se osnivanje i finansiranje
drugih preduzeća i upravljanje drugim preduzećima u inostranstvu. Osnivač holding
preduzeća može odlučiti da to preduzeće osnuje u istoj ili drugoj zemlji.
Ako preduzeće u inostranstvu iskaže gubitak po godišnjem obračunu, po propisima zemlje u
kojoj je osnovano, taj gubitak pokriva saglasno propisima te zemlje. Preduzeće u
inostranstvu može prestati sa radom po odluci osnivača, u slučajevima predviđenim ovim
zakonom i po propisima zemlje u kojoj je osnovano.
Čuvanje ugleda u spoljnotrgovinskom poslovanju
Preduzeće i drugo pravno lice i zaposleni u tom preduzeću, odnosno u drugom
pravnom licu dužni su da u spoljnotrgovinskom poslovanju čuvaju ugled preduzeća, drugog
pravnog lica i zemlje u inostranstvu. Povredom ugleda smatra se postupanje protivno dobrim
poslovnim običajima, poslovnom moralu, kao i nanošenje štete drugim preduzećima i
drugim pravnim licima nelojalnom utakmicom.

10.Kaznene odredbe

Novčanom kaznom kazniće se za privredni prestup preduzeće ili drugo pravno lice:
1) ako bez upisa u odgovarajući registar obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje, osim ako
ovim zakonom nije drugačije propisano
2) ako obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa za čije izvršenje nije dobilo
odobrenje od nadležnog saveznog organa
3) ako zaključi ugovor o uvozu ili privremenom uvozu robe koja ne ispunjava uslove za
stavljanje u promet, odnosno za upotrebu te robe na domaćem tržištu, odnosno ako
zaključi ugovor o uvozu usluga koji nije u skladu sa domaćim propisima i
međunarodnim konvencijama, ili robe čiji je plasman zabranjen u zemlji porekla,
odnosno ako uvozi opremu i trajna dobra za ličnu potrošnju, a u zemlji nije
obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u
propisanom roku
4) ako se ne pridržava propisanog oblika izvoza ili uvoza za robu koju izvozi ili uvozi
kojim je roba razvrstana na pojedine oblike izvoza i uvoza ili ako uveze opasne
otpadne materije
5) ako bez odobrenja nadležnog organa sa stranim licem zaključi ugovor o dugoročnoj
proizvodnoj kooperaciji
6) ako bez odobrenja odnosno suprotno odobrenju nadležnog saveznog organa vrši
kompenzacione poslove ili kupuje robu u inostranstvu radi prodaje u inostranstvu,
odnosno kupljenu i uvezenu ili privremeno uvezenu robu ponovo.

11. Prelazne i zvanične odredbe

U slučaju prestanka prava za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja preduzeće
može započete poslove spoljnotrgovinskog poslovanja završiti ili ih ustupiti preduzeću i
drugom pravnom licu koje je registrovano za spoljnotrgovinsko poslovanje.
Osnivači kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato odobrenje,
odnosno kojima je registrovano obavljanje određenog oblika privrednih delatnosti u
inostranstvu, mogu nastaviti obavljanje tih delatnosti u skladu sa izdatim odobrenjem,
odnosno registracijom, s tim što su dužni o svim statusnim promenama u organizovanju da
obaveste nadležni organ. Propisi i drugi opšti akti koji su doneseni na osnovu ovlašćenja iz
Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od
30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

12. Zaključak

U savremenim uslovima koje karakteriše rastući značaj spoljne trgovine između
zemalja, odnosi jedne zemlje sa međunarodnim okruženjem igraju sve važniju ulogu za njen
razvoj i privredni rast. Tokom poslednjih decenija proces ekonomske integracije, kroz
uklanjanje barijera slobodnom kretanju robe, usluga, novca i ljudi, oplemenjen je otvaranjem
novih radnih mesta i rastom privredne aktivnosti.
Poznavanje carinskih propisa u međunarodnom poslovanju je od velikog značaja.
Carinski zakon i Zakon o Carinskoj tarifi, predstavljaju osnov poslovanja za uvozno –
izvozno orijentisane firme. Ovde se možemo upoznati sa prednostima koje donose
sporazumi o slobodnoj trgovini domaćim proizvođačima i uvoznicima, da pravilno primene
preferencijalne stope carine za robu koju uvoze iz EU za potrebe sopstvene proizvodnje ili
plasman na domaćem tržištu. Zadatak spoljne trgovine je da u narednom periodu izveze,
proda u inostranstvo raspoložive fondove dobara i usluga saglasno dinamici njihovog
ostvarivanja, koji su namenjeni izvozu po najpovoljnijim uslovima, u najpovoljnijem
trenutku i na najpovoljnijem mestu. Sredstva plaćanja ostvarena izvozom se centralizovano
evidentiraju, u tzv. centralni devizni fond. Po utvrđenom postupku i tokovima iz ovog fonda
se finansira uvoz po ustanovljenim proporcijama materijalnog bilansa i vidovima potrošnje.
Spoljnoekonomski faktor može da odigra kako pozitivnu tako i negativnu ulogu u
razvoju i funkcionisanju nacionalne privrede, što zavisi od uslova pod kojima se odvija
ekonomska saradnja sa inostranstvom. Od ekonomske saradnje sa inostranstvom treba
očekivati pozitivne efekte na nacionalnu privredu ako se spoljno ekonomski faktor koristi u
skladu sa planovima i programima privrednog razvoja nacionalne privrede. Pri tome je
važno da postoje i društvene snage koje mogu relativno samostalno da odlučuju o svim
elementima unutrašnjeg razvoja i saradnje sa inostranstvom.

13. Literatura

1. Varga S.: Pravo spoljne trgovine, Novi Sad, 2006
2. Lopandić D.: Međunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002
3. Kovačević R.: Međunarodne finansijske institucije, Beograd, 1999
4. Popovčić-Avrić, S.: Novi svetski trgovinski sistem i SR Jugoslavija, Jugoslovenski
pregled, Beograd, 2000
5. Savin D.: Monetarna politika i devizni kurs, Berza, Beograd, 1995
6. Zelenika R.: Međunarodna špedicija,Ekonomski fakultet, Zagreb, 1996
7.www.ekapija.com
8.www.spedicija.net
9.www.scribd.com
10. www.ekonomist.co.yu
11. www.portal.komora.net
12. www.webrzs.statserb.sr.gov.yu
13. www.ebrd.com

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »     

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD