UZGOJ BOROVNICE
Smatra
se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica, dok je u našoj zemlji
zastupljena divlja borovnica (Vaccinium myrtillus), koja raste
na skoro svim našim visokim planinama. Međutim, kako u inostranstvu, tako
i kod nas, počelo se sa uzgojem onih sorti. One su uglavnom američkog
porekla i oplemenjene su od tzv. "visoko žbunastih" borovnica
(koje na vršnom delu izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produžavaju
u visinu). Ove vrste borovnica ne šire se rizomima kako to čini naša divlja
vrsta Vaccinium myrtillus. Ove sorte su nastale oplemenjivanjem
borovnice Vaccinium corimbosum. Ove oplemenjene sorte odlikuju
se samooplodnjom pa stručnjaci predlažu podizanje zasada sa najmanje dve
sorte radi povešanja prinosa (naizmenična sadnja po dva reda od svake
sorte).
Borovnice cvetaju dosta rano, te nekih godina mogu stradati od mraza.
RAZMNOŽAVANJE BOROVNICE
Veoma jednostavno, ali veoma pažljivo borovnicu možemo razmnožavati zrelim
i zelenim reznicama.
Zrele reznice. Uzimaju se u periodu mirovanja vegetacije.
Izrađuju se u dužini od 10-15 cm. Pri spremanju reznica treba odstraniti
vršni deo (sa cvetnim pupoljcima) koji se teže ožiljava. Ožiljavanje se
vrši u lejama sa vlažnim supstratom (mešavinom treseta i peska), dubine
17-20 cm. Reznice se pobadaju u razmaku 2-3 cm u redu, odnosno 5 cm među
redovima. Ožiljavanje traje veoma sporo. Pobadanje reznica vrši se u proleće,
a ožiljene reznice možemo očekivati u junu. Ožiljene reznice ostavićemo
u lejama do sledešeg proleća.
Zelene reznice. Ove reznice se uzimaju u toku sekundarnog
rasta. Dužine su oko 10 cm sa odstranjenim lišćem (osim 2 vršna). Ostavljenim
listovima redukuje se lisna masa (radi smanjenja transpiracije). Ožiljavanje
se vrši kao i u prethodnom slučaju, ali u plasteniku.
Obe vrste ožiljenica ostavljaju se u rasadniku još jednu vegetaciju radi
razvoja u kvalitetnu sadnicu i zatim stavljaju u prodaju ili se od njih
podiže zasad. Dvogodišnje sadnice najbolje su za podizanje zasada. Svaka
od sorti razmnožava se na jedan ili drugi način o čemu moramo voditi računa.
USLOVI ZA GAJENJE BOROVNICE
Zemljišni uslovi
Neselekcionisane (divlje) visoke borovnice, ako i iz njih izvedene sorte,
najbolje uspevaju u zemljištu kiselosti između 4.3 i 4.8. Odnosno, u uslovima
kada je pH=4 treba dodati zemljištu magnezijum karbonat, tj. ukoliko je
pH=5.5 treba dodati amonijum sulfat čime se kiselost povećava.
Često na samom terenu za podizanje zasada imamo i biljne edifikatore (npr.
brusnice) prema kojima se možemo ravnati u izboru najpovoljnijeg staništa.
Tačnije, nikada ne smemo pristupiti podizanju zasada borovnice ne poznajušći
pri tome kiselost zemljišta.
Za uzgoj borovnice potreban je i visok sadržaj organskih materija, pa
u protivnom, ako zemljištu nedostaju iste, treba izvršiti prethodno đubrenje
stajnjakom, a u kasnijim fazama razvoja zasada, treba ga redovno đubriti
i veštačkim đubrivom (oko samih grmova).
Klimatski uslovi
Sorte borovnica zahtevaju, kao i njihovi divlji srodnici, hladnije uslove,
ali ne i suviše niske temperature. Vešina selektovanih sorti može izdržati
i temperature niže od -30 0C. Svejedno, borovnice ne treba saditi u mrazištima
i depresijama u kojima ima oticanja hladnih vazdušnih masa.
Borovnice ne podnose ni suviše visoke temperature, naročito ako je dug
period suše (što je više u vezi sa vlagom u zemljištu).
PRIPREMA ZEMLJŠTA
Pre podizanja zasada zemljište treba duboko izorati, a prethodno osloboditi
od korova. Naravno, kao što smo i ranije pomenuli, bilo bi dobro da se
zemljište snabde i hranjivim materijama unošenjem stajnjaka (posebno u
prvim godinama gajenja). Svakako treba izbegavati da parcela ima depresije
u kojima se voda nagomilava. Stoga, zemljište prethodno treba drenirati.
SADNJA BOROVNICE
Za sadnju treba koristiti sadnice stare 2-3 godine čija je visina oko
50-60 cm sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Ukoliko je moguće treba
koristiti kontejnerske sadnice kod kojih zaštićeni koren omogućava njihov
nesmetan razvoj i brže stupanje rodu.
Međuredno rastojanje treba da iznosi 2.5 m, da bi se uspešno primenjivala
mehanizacija. Rastojanje u redu treba da je takvo da se nakon nekoliko
godina žbunovi međusobno ne dodiruju. Stoga je najbolje rastojanje 2.5
x 1.8 m, ili čak 2.5 x 2.5 m, jer omogućava i unakrsnu obradu.
Međuredna obrada
S obzirom da borovnice imaju veoma plitak korenov sistem i međuredna
obrada treba da bude plitka sa ciljem eliminacije korova. Najbolje rezultate
daje ručno okopavanje sa primenom malča, kao i primena herbicida. Obzirom
na povoljno dejstvo stajnjaka treba ga koristiti u količini od 50 t/ha.
Veštačko đubrenje takođe je pokazalo rezultate u količni 400-600 kg/ha
(NPK=5:10:5) u vreme bubrenja pupoljaka (s tim da naredno unošenje treba
obaviti nakon 6-7 nedelja).
Drenaža i navodnjavanje
Iako borovnica uspeva na vlažnim zemljištima, ona treba i da su dobro
drenirana. Nivo podzemne vode treba da se nalazi na 35-55 cm. Isto tako,
visokožbunaste borovnice ne podnose ni dugotrajne suše, stoga treba obezbediti
nesmetano i trajno navodnjavanje. Posebnu pažnju treba posvetiti kada
se borovnica nalazi u periodu dozrevanja plodova i obezbediti, ako je
potrebno, 2-3 korekciona navodnjavanja.
Malčiranje
Malčiranje, ili zastiranje, grmova borovnice treba svakako provoditi.
U ovu svrhu se koristi slama, seno, lišće, kompost ili neki drugi materijal
koji pomaže u suzbijanju korova, održavanju vlažnosti zemljišta, zaštiti
zemljišta od erozije i održavanju povoljne strukture zemljišta.
REZIDBA
Borovnice
donose plod na granama iz prethodne vegetacije. Krupnoća plodova je u
zavisnosti od bujnosti biljke. Rodnost žbuna je sortna osobina i zavisi
od genetičkih svojstava i uslova sredine u kojoj se borovnice gaje. Mnoge
sorte pokazuju znake da prerode, a ako se deo cvetnih pupoljaka ne odstrani
bobice će biti sitne, a prirast i bujnost letorasta za novi rod naredne
vegetacije slabi.
Sorte koje imaju uspravan žbun (Erliblu, Kolins, Pembelton,
Xersi i dr) zahtevaju proređivanje rodnih grana u središtu žbuna.
Sorte koje imaju položene grane (npr. Marfi) koje padaju ka zemlji
zahtevaju uklanjanje tih niskih grana.
Umerena rezidba, kojom se odstranjuju manje grančice (a i grane u žbunu)
redukuju rod, ali u narednim godinama plodovi će biti krupniji, ranije
će sazreti, a i drvo je bujnije.
Jačom rezidbom dobijamo krupne plodove, postižemo ranije sazrevanje, ali
i manji ukupan urod u tekućoj godini. U nekim slučajevima se događa da
kada je urod obilan, a rezidba nije izvršena određen broj plodova i ne
sazri.
Jačom rezidbom se, takođe, smanjuje ukupan rod, povešava veličina ploda
i povešava procenat plodova koji se u prvoj berbi mogu, kao zreli, ubrati.
Posle ovakve rezidbe i do 90% plodova se može obrati u prvom kolu. U slučajevima
umerene rezidbe taj procenat je oko 60%.
Intenzitet rezidbe je u zavisnosti od bujnosti žbunova. Vrlo bujne žbunove
treba slabije orezati, što je u vezi i sa primenjenom agrotehnikom. U
američkoj praksi važi pravilo da se na biljkama ne sprovodi rezidba do
kraja treće godine gajenja, već da se počne na početku četvrte godine.
Po tom iskustvu, polegle grane blizu zemlje treba odstraniti a ostaviti
samo uspravnije izdanke. Ako je sredina žbuna gusta treba je rezidbom
prorediti uklanjanjem slabih i starih grana. Uopšte govoreći, rezidbu
treba sprovoditi u vremenu posle opadanja lišća do kretanja pupoljaka
naredne godine.
ZAŠTITA
Zaštita od bolesti
U vlažnoj klimi i u humidnim uslovima u kojima se gaji borovnica javljaju
se sledeće specifične bolesti:
1. Mumificiranje plodova. To je gljivično oboljenje
koje izaziva jedna vrsta Moniliae. Znaci oboljenja su u vidu uvenuša i
sušenja vrha letorasta i cvasti. Zaražene bobice dostižu normalnu veličinu
ali su krem boje (za razliku od zdravih zelene boje), ostaju tvrde-mumificiraju
se; Primenjuje se dinitrofenol, dinitrokrezol pre kretanja pupoljaka;
2. Rak kore. Izazivaju ga gljivice Rusicoccum putrefaciens
(konidijska forma Gordonia cassandra). Meru borbe predstavlja korišćenje
zdravog sadnog materijala i uzimanje polaznog materijala-reznica sa zdravih
žbunova.
3. Stunt-kržljavost. Simptomi su vrlo vidljivi kao kržljavost
žbunova, malo žuto lišće koje postaje sredinom leta brilijantno crveno.
Bobice su sitne, neprijatnog ukusa i takve grmove treba ukloniti.
4. Botrytis cinerea. Izaziva oboljenje rodnih grana i
cvetova.
Zaštita od insekata
U evropskim uslovima sredine insekti ne oštećuju jače borovnice. Ovde
treba spomenuti Rhagoletis pomenella (u larvenom stadijumu oštećuje
plodove), larve leptira Mineola vaccini i crv trešnje Grapholitha
packardi.
Od ostalih štetočina treba spomenuti, svakako, ptice (najčešće
čvorci u kom slučaju treba zasade prekriti plastičnim mrežama), zečevi
(jede letoraste).
SORTE BOROVNICA
U ovom delu pomenucemo samo sorte koje su u gajenju kod nas.
Sorte krupnih plodova
- Earlyblue. Žbun srednje bujnosti, umereno razgranat
i uspravnog rasta. Grozdovi rastresiti, a bobice vrlo krupne i neujednačene
veličine. Prijatnog ukusa sa izraženom aromom. Bobice skoro okrugle, vrlo
malo spljoštene. Plodovi sazrevaju veš krajem juna. Slabije rodnosti.
Za gajenje se preporučuje tamo gde se može dobiti visoka cena plodova.
- Berkley. Jak, visok žbun, razgranat ali dosta iznad
zemlje. Iz zemlje daje malo izdanaka. Bobice krupne prosečne težine 1.5-1.9
gr., spljoštenog oblika, prijatnog ukusa, blago nakisele, sa slabije izraženom
aromom. Plodovi čvrsti u uslovima viših temperatura u vreme zrenja. Period
zrenja je dosta neujednačen i traje od poč. jula do kraja avgusta.
- Bluecrop. Žbun srednje bujnosti, uspravnog položaja
grana i dosta rodan. Bobice su krupne, okruglastog oblika, čvrste su zru
dosta rano (nekoliko dana iza sorte Barkley). Srednje kisele, više slatke,
sa malo izraženom aromom. Po hemijskom sastavu su ocenjene kvalitetnim,
a dobro podnose i transport;
- Bluray. Bujnog žbuna, uspravnog rasta, ali se rodne
grane dosta povijaju. Grozdovi su srednje veličine i kompaktni. Period
zrenja je nekoliko dana posle sorte Bluecrop. Krupne bobice, težine od
1.5-1.8 gr, malo spljoštene. Prijatnog ukusa, slatko nakisele sa izraženom
aromom. Plodovi čvrsti, dobro podnose transport i po hem. sastavu kvalitetni.
Prosečna rodnost po žbunu je 2.2 kg.
- Coville. Vrlo bujnog žbuna i dosta razgranatog. Srednje
pozna sorta. Grozdovi rastresiti, bobice vrlo krupne, ovalnog oblika,
slatko-kiselog ukusa sa specifičnom aromom. Vrlo rodna sorta koja po žbunu
daje oko 2.6 kg.
- Daronj. Novija sorta izvrskog kvaliteta. Bujan žbun
uspravnog rasta. Grozd rastresit, a bobice čvrste, kiselkastog ukusa.
Zri nešto kasnije od prethodne sorte. Dosta otporna na sušu.
- Herbert. Vrlo bujnog i rastresitog žbuna na plodnim
zemljištima. Osetljiva je na prisustvo kalcijuma (zahteva vrlo kiselu
sredinu). Grozdovi srednje dužine, bobice vrlo krupne plave boje. Slabije
podnosi transport. Plodovi sazrevaju tek krajem jula. Rodnost od 1.5-2.2
kg po žbunu.
- Ivanhoe. Vrlo bujnog i razgranatog žbuna uspravnog
porasta. Grozd je srednje rastresit, a bobice vrlo krupne (težine oko
1.7 gr), okrugle, plave boje i prijatnog ukusa. Sazreva dosta rano-početkom
jula.
Sorte sitnijih plodova
- Burlington. Vrlo bujnog, razgranatog i uspravnog žbuna.
Sitnog lišša. Grozd srednje rastresit, bobice okruglaste plave boje. Plodovi
pogodni za preradu. Prosečna rodnost po žbunu 2.6 kg.
- Goldtraube. Bujnog žbuna i velike rodnosti (u Crnoj
Gori). Grozd dosta rastresit. Bobice srednje krupne, čvrste i vrlo prijatnog
ukusa. Zri srednje rano. Ova sorta pokazuje znatno vešu moš prilagođavanja
raznim tipovima zemljišta.
- Rnacocas. Žbun bujan, uspravan i razgranat. List je
mali i nazubljen. Grozd zbijen i dosta kratak. Bobice sitne i malo spljoštene,
prijatnog ukusa sa dosta arome. Rodnost po žbunu iznosi i do 3.0 kg, a
bobice su u proseku teške oko 1.2 gr.
- Rubel. Jedna od najstarijih sorti. Bujnog rasta i uspravnog
žbuna. Rastresitog grozda, sitnih bobica. Obilno rađa (oko 2.9 kg po žbunu).
Plodovi dobre tehnološke vrednosti.
Rodnost plodova borovnice zavisi od gajene sorte i nege koju im pružamo.
Sa jednog hektara se može dobiti od 6,000-10,000 kg. S obzirom da je cena
ploda veoma visoka, možemo očekivati i visoku dobit.
BERBA PLODOVA
Berbu zrelih plodova treba vršiti u više navrata (4-7) u intervalima
od po 5-7 dana. Svaki reon gajenja treba da ima svoj sortment. Odnosno,
reonizacija se preporučuje kako zbog rodnosti, tako i zbog organizacije
rada u hladnjačama i fabrikama za preradu plodova.
Jedan berač može za dan da obere 35-60 kg plodova ili 60-100 malih korpica
zapremine oko 1/2 litre. u koje se borovnice obično beru.
Po pravilu, cena plodova varira u zavisnosti ok krupnoše. Krupniji plodovi
su skuplji, kao i plodovi ranih i sasvim kasnih sorti. Sitni plodovi su
po pravilu jevtiniji.
Plodovi borovnice su veoma pogodni za čuvanje u smrznutom stanju, za spravljanje
raznih proizvoda-slatkog, kompota, želea, sokova, vina i marmelada. U
skoro svakom od ovih proizvoda borovnica ide veoma dobro zajedno sa ribizlom,
kupinom, malinom, ali i jabukama.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|