|
UZGOJ LUBENICE
Direktna
širokoreda vrstačna setva lubenice praktikuje se u prozvodnji za kasniji
deo sezone i uglavnom se ograničava na sorte u tipu Creeemson sweet,
ređe na diploidne hibride. Rana setva semena u kućice gotovo da se više
ne praktikuje u komercijalnoj proizvodnji lubenice.
U slučajevima primene savremene tehnologije gajenja na malč foliji i sa
navodnjavanjem kapanjem, primenjuje se posebna metodologija setve uz korišćenje
često vrlo skupog semena.Seme se najpre meša sa odgovarajućom zapreminom
tresetne smeše (blago preovlađuje crni u odnosu na beli treset) i vermikulita
u odnosu 3:1 u mešalici sličnoj onoj za beton, zajedno sa startnim vodorastvorljivim
đubrivima i potrebnom količinom vode. Nakon što seme posle dan dva nabubri,
čitava smeša se koristi za setvu specijalnim sejalicama u prethodnu postavljenu
malč foliju, pri čemu se po otvoru/kućici ulaže 3-5 semena. Mašina u istom
prohodu buši ili progori otvore u malč foliji i potom obavi ulaganje semena,
zajedno sa pripadajućim delom pripremljenog supstrata.
Gajenje lubenice iz rasada
Za razliku od uobičajenog načina gajenja lubenice direktnom setvom semena
u posebno pripremljene kućice ili pak klasičnom širokoredom vrstačnom
setvom, robnu proizvodnju bostana danas karakteriše uglavnom gajenje iz
rasada. Za to ima mnogo opravdanja, a jedno od najvažnijih jeste skupo
seme hibrida lubenice koji preovlađuju u proizvodnji i potreba da se tako
uložen novac što bolje iskoristi. Zahvaljujući uslovima zaštićenog prostora
(tople leje, plastenici,
staklenici) skraćuje se vegetacioni ciklus, bolji su fitosanitarni
uslovi u osetljivim inicijalnim fazama porasta i razvića, te je ukupan
profit zahvaljujući većoj ranostasnosti, boljem kvalitetu i višim prinosima,
u značajnoj meri uvećan.
Gajenje lubenice iz rasada je međutim skuplje, zbog većih troškova rada
i većih varijabilnih troškova, a u slučaju pojave poznih prolećnih mrazeva
ili zbog nekog drugog razloga propadanja rasada, ukupni gubici su mnogo
veći. Četiri osnovna elementa uspešnog gajenja rasada su: dobar i sterilan
supstrat, adekvatni temperaturni i vodni režim, nepromenjena dnevna svetlost
visokog intenziteta i mogućnost uspešnog kaljenja rasada snižavanjem temperatura
vazduha i relativnim zasušivanjem rasada.
Dobro odgajen i zdrav rasad lubenice i dinje garant su visok prinosa,
dobrog kvaliteta i tržišnosti. Setva semena obavlja se na dubini 1,5-2
cm, a potom vrši redovno zalivanje, adekvatnim načinom da se postigne
visoka ujednačenost. Prevlaživanje dovodi do smanjenja ukupne klijavosti
i do češće pojave padanja rasada, dok se u slučaju zasušivanja korenov
sistem slabije razvija, a mlade biljčice imaju sukulentan izgled.
Temperature vazduha zavise od količine svetlosti i faze gajenja, ali se
obično kreću, dnevne od 18 do 23 °C, a noćne od 12 do 18 °C. U
kontejnerskom sistemu gajenja rasada, do momenta rasađivanja prođe samo
3-5 nedelja, dok je za dobar rasad besemene lubenice obično potrebno nedelju
dana više. U takvom sistemu dovoljno je svega tri četiri dana kaljenja
rasada na nižim temperaturama uz relativno zasušivanje i smanjenje prihranjivanja,
kako bi se nakon rasađivanja biljke lakše aklimatizovale na znatno nepovoljnije
uslove polja i kako bi proces ukorenjavanja brže tekao. Okaljene biljke
karakterišu se bržom i jačom regeneracijom korenovog sistema.
Gajenje lubenice na malč foliji
Korišćenje
malč folije je i u našim uslovima postalo obrazac u gajenju lubenice.
Omogućuje brže zagrevanje zemljišta, konzervaciju zemljišne vlage, manje
ispiranje hraniva iz orničnog sloja zemljišta u podzemne vode, brži i
snažniji porast vreža zahvaljujući kontrolisanoj emisiji ugljendioksida
iz zemljišta u zoni korena i efikasnu kontrolu korovske vegetacije. Neke
od folija reflektuju difuznu svetlost određenog spektralnog sastava, koja
pogoduje intenzivnijoj fotosintezi, a neke su fotoaktivne, delujući odbijajuće
na pojedine vrste insekata. Primena malč folije u značajnom stepenu poskupljuje
proizvodnju u zavisnosti od vrste, debljine i širine folije, gustine redova,
tehnike sadnje i visine investicije za nabavku potrebnih mašina i opreme
za njeno postavljanje i uklanjanje, ali sobzirom na ranije pristizanje,
veći prinos, bolji kvalitet i tržišnost i svakako veću prodajnu cenu,
ovakav sistem gajenja obezbeđuje znatno smanjenje rizika i daleko veći
profit.
Za nastiranje zemljišta kod nas najviše se koriste tanke transparentne
polietilenske folije visoke gustine, koje se delimično zadimljavaju u
procesu koekstruzije. Obično su debljine 12 do 20 mikrona i kao najveću
prednost imaju nisku cenu koštanja. Dobre malč folije iz uvoza izrađene
su od polietilena niske gustine, izuzetno prijanjaju za zemljište, te
se ono veoma brzo zagreva, jer nema vazdušnih džepova kao izolatora.
Stabilizirane su protiv UV zračenja i veoma su elastične, tako da ne pucaju
i ne oštećuju se do kraja vegetacije, pa je moguće njihovo lako i potpuno
uklanjanje sa parcele. Crne malč folija predstavlja standard u gajenju
povrća generalno posmatrano, ali se u najranijoj proizvodnji lubenice
najčešće koriste potpuno transparetne folije. Njihova prednost ogleda
se u vrlo visokoj konverziji toplote i najbržem zagrevanju zemljišta,
ali je suzbijanje korova inkorporacijom herbicida pre postavljanja malč
folije obavezno.
Specijalne termičke malč folije su nešto veće debljine i znatno skuplje.
Nose različite oznake inostranih proizvođača, ali se karakterišu daleko
višim stepenom konverzije fotosintetski aktivne radijacije u toplotu zemljišta,
posebno u delu infracrvenog zračenja, bliskom vidljivom delu spektra (65%
od NIR). Ogledima je potvrđeno da se največi prinosi, najbolji kvalitet
i tržišnost lubenice postižu na zelenoj i nekim nijansama ljubičaste boje,
zahvaljujući talasnoj dužini reflektovane difuzne svetlosti. Srebrna i
žuta boja lica folija (naličje braon - termički efekt) odbijaju jači napad
lisnih vaši, grinja i drugih štetnih insekata.
Primena fotodegradabilnih folija u uslovima umereno kontinentalne klime
nije opravdana iz više razloga. Najpre kavalitetna fotodegradabilna folija
je skup proizvod ukoliko očekujemo visok stepen njenog razlaganja nakon
3 do 4 meseca od postavljanja. Čak i u tom slučaju u zemljištu zaostaje
znatan deo folije koji je sve vreme van domašaja svetlosti. U mediteranskim
zemljama se nakon završetka berbe ovi ostaci kombinovanim oruđima za dopunsku
obradu zemljišta izvuku na površinu i pošto do kraja vegetacije ima puno
sunca u potpunosti bivaju razloženi, ali pritom izostaje setva drugog
useva. Kod nas je to pod velikim znakom pitanja, jer bi zagađivanje zemljišta
velikom količinom ostataka plastične folije posle izvesnog vremena onemogućilo
njegovo korišćenje u svrhe intenzivne poljorivredne proizvodnje.
Postavljanje mulč folija obavlja se specijalnim mašinama, koje u isto
vreme mogu služiti polaganju traka za navodnjavanje kapanjem, bilo da
se iste postavljaju površinski, neposredno pod malč folijom, ili se pak
uvode u zemljište na dubinu 5 do 10 cm. Neke od mašina osim ove dve operacije
mogu navlačiti i niske tunele, preko prethodno ručno postavljenih lukova.
Postavljanje niskih tunela
Niski tuneli omogućuju veoma ranu proizvodnju lubenice i značajno uvećanje
profita zahvaljujući visokoj ceni prvih plodova. Za razliku od dinje,
koja se komercijalno gaji u svim tipovima plastenika, kako po zemlji,
tako i sistemu vertikalnog oslonca, gajenje lubenice je ekonomski opravdano
samo u niskim tunelima, koji se koriste jednu vegetacionu sezonu. Lukovi
mogu biti izrađeni od različitih matrijala, najčešće su drveni (savitljivo
pruće), metalni (? 4-6 mm), ili plastične cevi, različitog dijametra,
saobrazno veličini tunela, odnosno širini folije. Niski tuneli postavljaju
se na manjim površinama ručno, zagrtanjem bočnih ivica folije motikama.
Najčešće se nakon rasađivanja u postavljenu malč foliju, ručno postave
lukovi nagnuti u pravcu iz kojeg dolazi mašina navlačeći foliju, najbolje
pod uglom od 50° , tako da se isti isprave nakon navlačenja folije.
Za gajenje lubenice na udignutoj leji koristi se malč folija širine 1,2
m, koja posle postavljanja u centralnom rasponu ima širinu 0,8 do 0,85
m. Lukovi treba da su dužine 1,6 m , tako da pri njihovom utiskivanju
u zemljište i navlačenju folije, visina tunela na centralnom delu iznad
leje iznosi 0,4m. Obično, se za ove svrhe koriste folije širine 1,8 do
2,0 m, debljine 20 do 30 mikrona, što je značajno manje nego kod jagode
i lubenice (50 do 70 mikrona), gde se tuneli svakodnevno otvaraju i zatvaraju
zbog provetravanja. Kod lubenice i dinje može se primenjivati sistem bočnog
odizanja folije uz dopunsko ušvršćivanje unakrsno isprepletanim polietilenskim
kanapom. Mnogo češće su proizvođači skloni da na tunelu buše otvore za
ventilaciju po određenom rasporedu, koje se intenzivira sa povećanjem
dnevnih temperatura.
Ne treba isticati koliki značaj može imati korišćenje kvalitetnih folija
sa osobinama blokiranja dugotalasnog toplotnog izračivanja tokom noći
i jutarnjih radijacionih mrazeva, kao i osobina visokog površinskog napona
zbog čega ne sme doći do kondenzacije kapi, a nakon toga i do oštećenja
biljaka lubenice. Ovakve folije su skupe, te je najracionalnije podizati
kraće tunele, kako bi smo tanju foliju mogli da korsitimo više sezona,
izbegavajući oštećivanje svakodnevnim bočnim otvaranjem ili pravljenjem
ventilacionih otvora na samoj foliji.
Rasađivanje
Rasađivanju se pristupa kada temperatura zemljišta dostigne najmanje
15 °C, ne rizikujući pritom pojavu poznih prolećnih mrazeva. Obavlja
se u prethodno pripremljene otvore u foliji i zemljištu oruđima nalik
zvonu, različite složenosti i radnih učinka. Sličan princip zvona-ašova
koristi se i za mehanizovano rasađivanje lubenice u postavljenu malč foliju.
Veličina vegetacionog prostora zavisi od velikog broja faktora. Osim od
edafskih i meteoroloških uslova, najveći uticaj ima sistem gajenja, zahtevi
određene sorte/hibrida, kao i planirana tržišna veličina plodova lubenice.
Najčešće međuredno rastojanje u našim uslovima gajenja iznosi 1,4 do 2,8
m , a unutar reda 1 do 2,5 m, zavisno da li koristimo običan ili kalemljeni
rasad i kakvu veličinu lubenice na određenom tehnološkom nivou želimo.
Rastojanje između biljaka unutar reda kreće se od 1 do 2,5 m, tako da
za rane lubenice, mase 7 do 9 kg obezbeđujemo 2 do 3 m2 po biljci, za
lubenice srednje veličine, mase 9 do 11 kg 3 do 4 m2 po biljci, a za izuzetno
krupne 4 do 5 m2 po biljci. Oblik vegetacionog prostora treba da je što
pravilniji, a poželjno je da se nakon određenog broja redova (saobrazno
širini radnog zahvata prskalice) ostavi put, radi nesmetanih prohoda prilikom
tretiranja useva, kao i radi lakše manipulacije prilikom berbe lubenice.
Gajenje triploidnih hibrida tzv. besemene lubenice zahteva izuzetnu pažnju,
dobru obučenost i kontrolisane uslove, kako u proizvodnji rasada, tako
i u proizvodnji lubenice na otvorenom polju. Klijanje i nicanje ovih lubenica
je veoma neregularno na temperaturama nižim od 26 °C, zbog tvrde semenjače
i pritiska na kotiledone, te se sobzirom na visoku cenu semena moraju
obezbediti vrlo dobri i pouzdani uslovi, odnosno temperature 30 do 32
°C. Hormoni rasta koji su sadržani u semenu lubenice doprinose u značajnoj
meri krupnoći ploda. Kod besemenih lubenica njihovo odsustvo uslovljava
malu veličinu plodova, te je korišćenje diploidnih hibrida ili sorti kao
polinatora obavezna mera. Na dva reda triploidnih hibrida dođe jedan red
polinatora, pri čemu se od ivice parcele kreće upravo sa polinatorom.
Veličinom međurednog rastojanja, ili izborom sorte/hibrida polinatora
specifičnog oblika ili boje ploda, može se postići lako razlikovanje besemenih
lubenica u berbi od plodova lubenice polinatora.
Polinacija
Diploidni i triploidni hibridi lubenice iz poslednjih ciklusa selekcije
često nameću potrebu dopunskog oprašivanja useva. Muški cvetovi javljaju
se na svakom, a ženski na svakom sedmom kolencu, pri čemu je cvet fertilan
samo jedan dan, pa je populacija insekata adekvatne bojnosti tokom čitavog
perioda cvetanja, veoma značajan faktor uspešne proizvodnje bostana. No
i pored aktivnosti pčela i drugih solitarnih insekata, ženski cvetovi
lubenice su veoma skloni abortivnosti, te se prosečno po vreži zametne
2-3 ploda. Da bi svaki plod bio pravilnog oblika, ženski cvet mora najmanje
sedam puta da posete pčele ili slični insekti. Hibridi koji se odlikuju
zametanjem velikog broja plodova, često i u standardnim uslovima imaju
kruškolike ili defformisane plodove.
Najefikasniji polinatori lubenice su divlje ose i pčele, ali uvećan broj
domaćih pčela, može takođe zadovoljiti potrebe efikasne oplodnje. Obično
se petnaestak dana pred početak cvetanja donose 2-3 jaka pčelinja društva
na hektar useva lubenice. Da među društvima nema kompeticije, košnice
se raspoređuju duž ivica parcele, sa južne strane. Kod triploidnih hibrida
lubenice neophodno je postavljanje najmanje 3 do 5 košnica/ha.
Pesticidi se primenjuju kasno predveče, kada aktivnost polinatora maksimalno
opadne. Kod tretiranja velikih površina vrši se obično zatvaranje košnica
dan pred tretiranje. Pošto se lisna površina osuši i naglo opadne toksičnost
primenjenih insekticida, vrši se njihovo ponovno otvaranje. Izbegavati
neke veoma efikasne preparate, kratke karence za lubenicu, ali vrlo otrovne
za pčelu, kao što je npr. Talstar.
Navodnjavanje i ishrana useva lubenice
Voda predstavlja kritičnu komponentu u proizvodnji lubenice, s obzirom
na zahteve ovog useva i činjenicu da zreli plodovi sadrže i preko 90 %.
Dakle adekvatno obezbeđivanje vegetacionog ciklusa lubenice optimalnom
količinom zemljišne vlage predstavlja suštinski uslov ostvarivanja visokih
i stabilnih prinosa i kvaliteta lubenice. Mada je korenov sistem lubenice
dobro razvijen, sa glavnim korenom koji doseže od 150 do 200 cm, a kod
kalemljenih biljaka i dublje, efektivna zona ukorenjavanja je mnogo manja
i varira u zavisnosti od brojnih faktora, prvenstveno od tipa zemljišta
i preduzetih agrotehničkih mera. Na lakšim tipovima zemljišta sa malim
poljskim vodnim kapacitetom, navodnjavanje predstavlja obaveznu meru.
U uslovima semiaridnog tipa klime i globalnih promena evidentnih poslednjih
par decenija, topla i sušna proleća nameću potrebu uvođenja navodnjavanja
u tehnologiju gajenja lubenice kao osnovnog preduslova profitabilne robne
proizvodnje. Vodni deficit u bilo kom delu vegetacionog ciklusa dovodi
do ozbiljnih poremećaja u porastu i razviću, smanjenju prinosa i opadanju
kvaliteta i tržišnosti lubenice. Ukoliko se deficit javi u ranim fazama
porasta vreža, onda će smanjena lisna površina uticati na slabiju fotosintetsku
aktivnost i značajno smanjenje prinosa. Najozbiljniji poremećaji nastaju
ukoliko do stresa usled nedostatka vode dođe tokom cvetanja i plodonošenja.
U navodnjavanju lubenice primenjuju se različiti načini i sistemi, a izbor
se isključivo zasniva na sledećim faktorima: pristupačnosti odgovarajuće
opreme, oblika i veličina parcele, količine i kvaliteta pristupačne vode
za navodnjavanje, raspoložive količine radne snage, troškova proizvodnje
I cena lubenica na tržištu.Još uvek najveći procenat površina pod lubenicom
navodnjava se različitim tipovima rasprskivača.
Mikronavadnjavanje, bilo da se radi o mikrokišenju, ili pak navodnjavanju
kap po kap nalazi se u stalnom usponu, ali još uvek ne predstavlja dominantni
način navodnjavanja. Kod sistema za navodnjavanje rasprskivačima neophodno
je svakih 3 do 5 dana obezbediti 25 do 30 mm tj. l/m2, pri čemu način
aplikacije ne sme izazvati pojavu erozije ili ispiranja. Neki od pomenutih
sistema visoke uniformonosti distribucije (lineari, pivoti, mini rasprskivači)
mogu biti adekvatno opremljeni za uspešnu primenu đubriva, što povećava
efikasnost, prvenstveno kroz veću pristupačnost unetih hraniva, kao i
kroz smanjene gubitke ispiranjem. Navodnjavanje rasprskivačima ne preporučuje
se kod gajenja lubenice na malč foliji, osim kada je širina postavljene
folije manja od 60 cm, posebno kod tipova zemljišta lakšeg mehaničkog
sastava zbog smanjenog bočnog kapilarnog kretanja vode.
Navodnjavanje kap po kap je sve popularnije u svetu i kod nas, i ne samo
u gajenju lubenice. Može se koristiti i kod proizvodnje lubenice na malč
foliji, kao i kod klasičnog načina gajenja. Glavna prednost ovakvog načina
navodnjavanja jeste efikasnost primene vode, jer se uštede u odnosu na
klasičan sistem sa rasprskivačima kreću i do 40 %, što posebno dolazi
do izražaja u uslovima slabije pristupačnosti vode za navodnjavanje. U
navodnjavanju lubenice sa podjednakom efikasnošću se mogu koristiti tvrdi
laterali sa integrisanim kapljačima i trake za navodnjavanje, sa različitim
tehničkim rešenjima emisije vode. Izbor zavisi uglavnom od načina i tehnologije
gajenja, specifičnosti i zahteva terena, kao i od raspoloživosti obrtnih
sredstava. Cevi/trake za navodnjavanje mogu se postavljati na površini
zemljišta, ispod malč folije, ili se mogu plitko inkorporirati u zemljište.
Poslednjih godina mnogi naši proizvođači opremili su vlastite mašine za
polaganje malč folije dopunskim mehanizmom za istovremeno postavljanje
trake za navodnjavanje kap po kap, bilo da se ista postavlja na površini
ili ispod površine zemljišta. Traka mora biti pomerena u stranu u odnosu
na centar, kako bi se otvaranje rupa i setva/rasađivanje obavilo bez eventualnih
oštećenja trake.
Treba naglasiti da proizvođači sa manje iskustva uglavnom počinju sa trakama
debljeg zida od 150 ili 200 mic., a potom s godinama prelaze na tanje
laterale. Suzbijanje zemljišnih štetočina je izuzetno značajno, naročito
ukoliko se koriste trake tanjeg zida, ili se primenjuje metod subirigacije
njihovim ulaganjem u zemljište na dubinu od 5 cm. Time se obezbeđuje pouzdana
prevencija oštećenja od žičnjaka, rovaca, popaca i drugih štetočina i
njihovih larvi. Važno je takođe napomenuti da posebno u slučajevima korišćenja
vode za navodnjavanje slabijeg kvaliteta treba birati jevtinije trake
za navodnjavanje sa manjom debljinom zida, koje obezbeđuju uniformnu emisiju
u trajanju do 4 meseca. U slučajevima značajnog prisustva gvožđa i bikarbonata
u vodi za navodnjavanje, kao i kad se koristi voda iz otvorenih vodozahvata
sa prisustvom algi i drugih organskih primesa, preporučljivo je koristiti
jednogodišnje trake za navodnjavanje.
U prevenciji oštećenja izuzetne rezultate dobili smo primenom Talstara
u količini 0,5-1,0 l/ha, odmah nakon rasađivanja, dok smo kasnije u suzbijanju
vaši, tripsa, cikada, sovica i drugih štetnih insekata izuzetne rezultate
dobijali primenom Aktare u količini 0,150 do 0,250 kg/ha. Posebno značajnim
se pokazala primena Befungina radi prevencije fuzarioznog uvenuća kod
nekih osetljivijih hibrida u ponovljenom gajenju lubenice na istoj površini.
Par dana od rasađivanja obično se prilikom primene startne formulacije
vodorastvorljivog đubriva Polyfeed 11:44:11 matičnom rastvoru đubriva
dodaje 1 do 1,5 kg/ha Benfungina, kako bi se postiglao pH rastvora oko
5,5 , na kome ova aktivna materija ima najveću efikasnost.
Dobar režim navodnjavanja podrazumeva tačno određivanje zalivnih normi
i vremenskih intervala između dva zalivanja. Količina vode koja se ispari
iz zemljišta i koju usev odaje putem transpiracije naziva se Evapotranspiracija
ET. Visina evapotranspiracije zavisi od fenofaze, opšteg stanja i gustine
useva, temperature i relativne vlažnosti vazduha, jačine svetlosti i dužine
insolacije, te brzine i učestalosti duvanja vetra. Za usev lubenice u
punom rodu dnevne vrednosti evaotranspiracije mogu biti i 7,5 - 8 l/m2.
Dakle to je efektivna količina vode koju navodnjavanjem moramo obezbediti
usevu lubenice.
Kod navodnjavanja sistemom kap po kap zalivanje treba praktikovati mnogo
češće, svaki, enentualno svaki drugi dan. Važno je ne preterivati, naročito
u slučaju gajenja lubenice na foliji gde često dolazi do prevlaživanja
i velikih problema u proizvodnji usled neodgovarajućeg praćenja zemljišne
vlažnosti.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|