Reciklaža guma
Pod
reciklažom se podrazumeva ponovni tretman otpada radi korišćenja kao sirovine
u proizvodnji istog ili različitog proizvoda. Ona uključuje sakupljanje,
izdvajanje, preradu, pri čemu je vrlo važno najpre izdvojiti otpad prema
vrstama.
Reciklaža nije samo sredstvo očuvanja životne sredine, već i značajna
grana i delatnost koja može bitno generisati trajne ekonomske koristi,
jer čak 70% otpada ima upotrebnu vrednost, što znači da se može reciklirati.
Razvijene zemlje recilažom ostvaruju promet od čak 160 miliona dolara
godišnje, i pri tome zapošljavaju 1,5 miliona ljudu širom planete. Pored
ovih, važno je pomenuti i sledeće pozitivne osobine reciklaže:
Dovodi do manjeg korišćenja sirovina, čime se štite neobnovljivi ili teško
obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje. Smanjuje uticaj
otpada na zagađenje. Čini životnu sredinu lepšom i čistijom. Štedi prostor
u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada. Štedi novac. Smanjuje
količinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda.
Kako su danas reciklirani proizvodi sve više prisutni, a isto tako i materijali
koji su pogodni za reciklažu, javila se potreba za identifikacijom, odnosno
obeležavanjem takvih proizvoda.
Potrošači i dobavljači, posebno u industrijskim zemljama, sada donose
odluke o kupovini proizvoda zasnovane ne samo na ključnim faktorima kvaliteta,
cene i raspoloživosti, već i na ekološkim aspektima. To uključuje ekološke
uticaje koji se mogu dogoditi pre, za vreme i nakon proizvodnje nekog
proizvoda tj. tokom celokupnog životnog veka proizvoda. Ekološki sertifikat
ili „eko-označavanje", kako se uglavnom naziva, je pronalaženje
načina za smanjenje uništavanja okoline koje nastaje na svim područjima
ljudske aktivnosti. Te aktivnosti uključuju proizvodnju, marketing, potrošnju,
korišćenje i odlaganje proizvoda. Smanjiti, ponovo upotrebiti, reciklirati
je rešenje koje se zasniva na kompletnom upravljanju otpadom. Sibol precrtane
kante za otpatke na električnim i elektronskim uređajima znači da se ovaj
proizvod na kraju svog životnog veka mora odneti na posebno mesto za prikupljanje
ovakve vrste otpada.
2. RECIKLAŽA GUMA
Metode recikliranja pneumatika se primenjuju u velikom broju zemalja.
Procenjuje se da u zemljama clanicama EU svake godine nastaje oko 250
000 000 otpadnih pneumatika. Otpadni pneumatici su specificna vrsta otpada
koju stvaraju sva vozila. Istroseni pneumatici se cesto odlazu na velikim
gomilama u zivotnoj sredini, te je zbog toga zivotna sredina izlozena
dugorocnom uticaju na njen izgled i potencijalnom riziku od nekontrolisanog
pozara.
Reciklazom auto guma, kamionskih ili guma od poljoprivrednih masina dobija
se gumeni granulat ili aktivni prah (ActiMeWa) sa specificnom velicinom
zrna i cistoćom materijala. Materijal dobijen reciklazom pneumatika se
sve cesce upotrebljava kao vredna sirovina i njegovom upotrebom doprinosi
se postizanju odrzivog razvoja. Nedavna istrazivanja su doprinela pronalazenjem
mnostva novih proizvoda i aplikacija koji se dobijaju reciklazom pneumatika.
Prikupljanje i transport radi reciklaže ili ponovne upotrebe su skupe
opcije. U nekim zemljama prikupljanje i transport su direktno subvencionisani.
U drugim zemljama princip odgovornosti proizvodača je primenjen tako što
je proizvođačima i uvoznicima guma naloženo da dostignu zacrtane ciljeve
prerade. U ovim slučajevima, reciklaža starih guma je finansirana od strane
industrije. Takve procedure i instrumenti ne postoje u Srbiji. Ukoliko
želite da reciklirate svoje stare gume, raspitajte se koje preduzeće vrši
preuzimanje i reciklažu starih guma u vašem mestu.Glavni izvori starih
guma su radionice za popravku guma (vulkanizerske radnje), autoradionice,
kompanije za transport, vojska, poljoprivredne kompanije, građevinske
kompanije koje koriste terensku opremu i pojedinačna domaćinstva. Prilikom
zamene starih guma, najbolje je da stare gume ostavite kod vulkanizera.
Oni bi ih morali pravilno zbrinuti kao svoj tehnološki otpad.
2. EKOLOSKI I ENERGETSKI ZNAČAJ RECIKLAZE GUMA
Odlaganje upotrebljenih auto – guma na deponije opasno ugrozava bezbednost
i zdravlje stanovnistva, zbog cega takvo resenje nije prihvatljivo. U
centrima za reciklazu istrosene auto – gume moguce je reciklirati na ekolosko
prihvatljiv nacin, tako da one mogu postati komercijalno upotrebljivi
i energetski znacajni proizvodi.
Cena ekspolatacije fosilnih goriva se povecava zbog smanjivanja pritiska
u naftnim poljima te je i zbog toga neophodno iskorisiti mogucnost reciklaze
cvrstih ugljovodonika i poboljsati energetski bilans zemlje.
Za razliku od procesa secenja auto – guma, kojim se samo smanjuje povrsina,
odnosno zapremnina, prekrivena otpadnom gumom, na nasem postrojenju za
reciklovanje otpadne gume na izlazu se dobijaju visokokomercijalni proizvodi.
Prema Direktivi Evropske unije odlaganje celih automobilskih guma u prirodu
od 2003.godine više nije dozvoljeno, a od 2006. godine nije dopušteno
ni odlaganje izrezanih auto guma. Godine 1992. u 12 država EU 65% upotrebljenih
guma odlagalo se na deponije, a samo 35% zbrinjavalo se na drugi način.
Deset godina kasnije, u 2002.godini situacija se potpuno izmenila. U tadašnjih
15 država EU 65% upotrebljenih guma se zbrinjavalo protektiranjem (obnovom
guma), reciklažom, upotrebom za energetske svrhe ili izvozom za ponovnu
upotrebu, a manje od 35% je završavalo na deponijima.
Reciklaža guma spada u delatnosti održivog razvoja jer od upotrebljenih
proizvoda stvara proizvode s novom vrednošću. Proizvodi dobijeni reciklažom
korišćenih guma mogu se koristiti u proizvodnji velikog broja novih proizvoda.
Važno je napomenuti da se korišćene gume mogu u potpunosti reciklirati,
a njihove hemijske i fizičke osobine čine ih vrednim sirovinama. Mnoge
prednosti koje gume imaju tokom upotrebe ostaju važeće i kod primene korišćenih
guma u sekundarnoj fazi njihove obrade kada se guma koristi kao materijal
za izradu drugih vrsta proizvoda. U svakom obliku guma zadržava svoje
inherentne karakteristike uključujući usporen razvoj bakterija, otpornost
na pritisak, toplotu i vlagu, sunčanu svetlost i UV zračenje, kao i na
razne vrste mineralnih ulja, većinu razređivača, kiselina ili drugih hemikalija.
Fizičke osobine korišćenih guma imaju veliku vrednost jer nisu toksične,
nisu bio-razgradive, njihov oblik, težina i elastičnost čine ih u potpunosti
upotrebljivim za veliki broj raznih proizvoda, u obliku celih guma, komada,
granulata ili u obliku prašine. Postupkom mehaničke reciklaže gume se
seku na komade te postupnim usitnjavanjem prolaze proces separacije u
kojem se zasebno odvajaju gumeni delovi, čelik i tekstil, što su osnovne
komponente sastava svake gume. U postupku takve reciklaže ne stvara se
nikakva dalja otpadna supstanca, sve je ''upotrebljivo'', a izuzetno je
važno da nema nikakvih propratnih ''emisija u okolinu'' - u vazduh, vodu
ili zemljište! Istraživanja su pokazala da je mehanički postupak reciklaže
otpadnih guma daleko povoljniji za okolinu i prirodu od spaljivanja u
energetske svrhe. Upravo reciklažom kroz gumeni granulat koji ulazi u
ponovni ciklus upotrebe, čuvaju se prirodni resursi.
3.PRIRODNA I VESTACKA GUMA
3.1.Prirodna guma
Ona se pravi o mlecne emulacije, lateksa koji curi kada se zareze kora
drveta kaucikovca. Taj sok, slican mleku stvrdne se na vazduhu i tako
nastaje kaucuk. Kada se kaucuku
doda malo sumpora i neko vreme zagreva, on postaje vrlo elastican i tako
nastaje sirova guma. Sirovoj gumi se dodaju razni sastojcu kao sto su
smola, cadj, rdja, sumpor i jos neke materije i tako se dobija guma. Ona
je elastican material koji se koristi kao sirovina za dalju industrijsku
obradu. Zagrejana guma se presuje u razne kalupe i tako dobijamo oblike
koje zelimo.
3.2 Vestacka guma
Osim prirodne postoji i vestacka guma koja se dobija preradom nafte.
Sinteticka guma je bilo koji tip vestackog elastomera. Elastomer je material
sa takvim mehanickim osobinama da moze da podnese vece elasticne deformacije
od vecine drugih materijala id a se vrati u pocetno stanje bez permanentne
deformacije. Sinteticka guma sluzi kao zamena prirodne gume u mnogim slucajevima,
posebno kad su poboljsane osobine materijala neophodne. Od gume se prave
razni predmeti koji mogu koristiti u svakodnevnom zivotu. Od ukupne kolicine
proizvedene gume na svetu, polovina se potrosi za proizvodnju automobilskih
guma i creva.
ZAKLJUČAK
Zbog sve većih količina i štetnosti po zdravlje, otpad se smatra jednim
od najznačajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Čovek je, svojim
aktivnostima, odlučujući činilac u menjanju okoline. Zagađenjem životne
sredine i trošenjem prirodnih resursa čovek narušava prirodnu ravnotežu
i ne shvata da time šteti sam sebi. Otpad je bumerang - kada je bačen
vraća se kroz zagađenu vodu, vazduh i zemljište, a time se narušava i
zdravlje ljudi. Zbog toga je bitno shvatiti problem otpada i načine njegovog
tretiranja, tj.smanjenja, počev od samih proizvođača pa do krajnjih korisnika.
Upravo je smanjenje svih vrsta otpada zadatak povratne logistike. Povratna
logistika se bavi problemom otpada kroz koncept integralnog upravljanja
otpadom. Pojam integralnog upravljanja otpadom uključuje, između ostalog,
integraciju svih tehnologija upravljanja otpadom u svrhu dostizanja optimalnog
rešenja. Integralno upravljanje otpadom podrazumeva komplementarnu upotrebu
različitih postupaka u cilju bezbednog i efektivnog rukovanja otpadom,
od momenta sakupljanja, transporta, izdvajanja korisnih komponenti, reciklaže
do konačnog odlaganja.
LITERATURA:
sr.wikipedia.org/sr
www.gumiimpex.hr
www.heliks.org.rs
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD |