Albert Ajnštajn je rođen 14.03. l879.godine u Ulmu,Vitimberg-Nemačka.
Negov otac Herman Ajnštajn, po zanimanju bio je trgovac, najstari sin porodice Ajnštajn, koja je bila jevrejskog porekla. Po Albertovom rođenju majka Paulina bila je zabrinuta i preplašena jer je mislila da njeno dete ima veću glavu od normalne. Zabrinuti roditelji su se pitali da li je beba kojom ih je Bog blagoslovio, normalna.Videvši da je Albert napunio tri godine a da nije progovorio, njegovi roditelji su pomislili da je zaostao u razvoju i sahranili roditeljske nade. Bili su iznenađeni kada je mališan jednog dana otvorio usta i počeo da govori tačno, rečnikom odraslih.

1.2 Ekscentrični dečak

Albert je bio dete za koje je bilo teško predvideti da će jednog dana postati genije. Držao se podalje od ostale dece, zbog čega su ga školski drugari ignorisali, nije bio sjajan učenik, ali su mu pažnju odvlačile knjige koje su se bavile naukom.
Imao je običaj da detaljno i sa svih aspekata i analizira svaku ideju.
Mogao je da vidi i opazi stvari koje njegovi vrsnjaci nisu mogli čak ni da zamisle, i ako će ga ta osobina učiniti slavnim.
Ajnštajn je u školi počeo da primenjuje svoje metode učenja. Samo se pretvarao da ga interesuju neki dosadni predmeti, što nije bio slučaj sa fizikom i filozofijom, predmetima kojima je bio u potpunosti predan.
Kadaj e Albert bio dete otac mu je pokazao kompas. Dečak je bio strašno iznenenadjen kada je opazio da se igla na kompasu ne pomera, bez obzira u kom se polozaju nalazi kompas. Postao je svestan postojanja neke nevidljive sile, nezavisne slike, koju nije bio u stanju čulima da opazi.
Fenomen koji se naziva magnetizam nije dozvoljavao igli da se pomera. Elektromagnetizam je otkrven u l9 veku i igrao je važnu ulogu u postojanju značajnog tehnološkog napretka. Ajnštajn je još kao dete ustanovio da svetom kojim vidimo vladaju nevidljivi principi i zakoni.

Elektromagnetizam Diploma Alberta Ajnštajna

Slika l.2 Elektromagnetizam Slika 1.3 Diploma Alberta Ajnštajna

1.3 Odlazak iz Nemačke

U svojoj 11-oj godini Ajnštajn je počeo da pohađa nastavu u jednoj srednjoj školi u Minhenu, koja je pružala elitističko obrazovanje.
Skola je funkcionisala po nemačkom vojnom modelu, profesori se se loše ophodili prema učenicima, zahtevajući postovanje i apsolutnu poslušnost.
Albert je mrzio disciplinu i grupne aktivnosti i osećao je gnušenje prema profesorima koji su nosili šibe i postrojavali učenike, pa nije mogao da se prilagodi zahtevima škole.
Kada je napunio 15 god, poslovanje njegovog oca u Nemačkoj je donosilo sve lošije rezultate, tako da je odlučio da na drugom mestu okuša sreću. Preselio je svoju radionicu u gradić blizu Milana.
Albertova porodica se zaputila u Italiju, a dečak je ostao sam u Minhenu da nastavio svoje obrazovanje u školi koju je mrzeo.
Osim rigoroznih pravila koje su učenici morali da trpe, Albert je imao još jedan mnogo vazniji razlog koji ga je sprečavao da ostane u svojoj zemlji.
Služenje vojnog roka bilo je obavezno po navršenju u 16-te godine života, a Albert je bio spreman na sve kako bi izbegao tu obavezu.
Smislio je plan kako da pobegne iz surove škole i izbegne služenje vojske.

Tako je Albert napustio Nemačku, zemlju u kojoj je proveo dane svog detinjstva i otišao u Italiju.

1.4 Mladi vizionar

Švajcarska, zemlja slobode
Albertovi roditelji su bili razočarani zbog toga što im je sin bio izbačen iz škole i što je napustio zemlju, ali su ga ipak podržali. Sa 16 godina polaže prijemni na politehničkom fakultetu u Cirihu u Svajcarskoj. Ispit nije položio, ali su profesori zapazili njegov talenat za prirodnd nauke i matematiku, takođe su mu obećali da će sledeće godine poloziti ispit na osnovu ocena sa maturskog ispita.
Tako se Albert upisao srednju školu u Aaruu. Tokom ovog perioda Ajnštajn je živeo u kući svog professor istorije Josta Vinteler-a i po prvi put se zaljubljuje u njegovu ćerku Mari.
I ako je njegova ličnost bila inrovertna, zatvoren život u Svajcarskoj ga je učinio komunikativnijem.U međuvremenu Albert je počeo da sanjari i da se gubi u svojim teorijama.Ta rasejanost iskazana u njegovom prvom teoriskom pitanju, koje glasi:'' Šta bi se dogodilo kada bismo mogli da kontrolišemo svetlost i koristimo je za putovanje?"
Ovo radikalno pitanje koje se odnosilo na poimanje prostora i vremena kasnije će biti osnov njegov revolucionarne teorije relativiteta.
1896 upisuje na Polithnički fakultet i stiče zvanje profesora fizike. Međutim Albert je bio razočaran zastarelim nastavnim metodama koje su profesori koristili i u izlaganju na principima fizike.Tako da nije pazljivo pratio predavanja.Takođe je često provodio vreme u kafiterijama u kojima je vodio rasprave sa svojim kolegama, među njima je bila Mileva Marić studentkinja srpskog porkla.
Sve od tada susret sa ovom emancipovanom ženom biće od velikog značaja za Alberta.

Mileva i Ajnštajn u doba studiranja

Slika1.5 Mileva i Ajnštajn u doba studiranja

1.5 Nesrećan par

Mileva je bila pametna devojka, koja je zbog bolesti iz detinjstva hramljala na jednoj nozi, ali to nije sprečilo da dobije stipendiju i pohađa Politehnički fakultet u Cirihu koji su pohađali isključivo muškarci.
Kada bi Albert razgovarao sa njom o fizici imao je utisak da razgovara sa nekim nalik sebi, tako da ga je ona zanimala i intelektualno privlačila.
Albert je nameravao da se oženi njome, medjutim njegovi roditelji su ga sprečavali u tome ali njegova ljubav prema Milevi bila je jača. Njihova budućnost neće biti tako svetla.
Mileva nije položila diplomski ispit, a Albert je izgubio svaku nadu da će postati asistent na fakultetu zbog otvorenog neprijateljstva jednog od profesora. Iste godine otac mu je bakrotirao pa je Albert morao da radi da bi zaradio za život.
Tako je predavao u gimnziji i davao časove kod kuće i istovremeno objavljivao svoj teorije u naučnim časopisima, koji su, nažalost, prošli nezapaženo.
Godinu dana nakon što je diplomirao, prezentovao je profesorima svoju doktorsku tezu kojom oni uopšte nisu bili oduševljeni, pa mu nisu dodelili zvanje doktora nauka.
Mileva se vratila u Srbiji, zemlju u kojoj je bila rođena i taj period za njega bio je veoma tuzan. All sreća se ponova osmehnula Albertu.
Uz pomoć društvenih veza Marsela Grosmana, njegovog bivšeg kolege,dobio je posao u Saveznom savezu za patente u Bernu. Tamo je proveo dve godine nakon diplomiranja.

2. Razvoj Alberta Ajnštajna kao naučnika

Albert se zaposlio u Saveznom zavodu za patente u Bernu kao ispitivač treće klase. Ovaj posao mu je omogućio da stekne izvestan socijalni status i tako je u januaru 1903, nakon smrti svoga oca, konačno mogao da se oženi Milevom.
Tokom perioda rada u Saveznom institutu za patente Alert je unapređen u ispitivača druge klase.
Ubrzo su dobili svog sina Hansa Alberta, ovaj period je bio najlepši u njihovom životu.
Njegovo zaduženje u Saveznom zavodu svodilo se na ocenjivanje podnetih zahteva patenata, što je zahtevalo najviše desetak minuta pa je Ajnštajn imao vremena za sopstveni istraživački rad.
Tokom godina koje je proveo u Aruupo prvi put je isprobao metod koji je nazvao teoriski eksperiment.
Kada bi ga neko pitao:''Gde je vaša laboratorija"? Ajnštajn bi otvorio fioku i izvadio list papira i penkalo.
Kao što je bila i za svet fizike 1905 godina bila je i za Ajnštajna godina čuda.Te godine Ajnštajn je formulisao teoriju relativiteta.

"Teorija Relativiteta" koja glasi:
Ako pretpostavimo da je prostor oko sunca i drugih nebeskih tela sličan masi zakrivljene tada će svetlost koja prolazi kroz ovaj zakrivljeni prostor skrenuti sa svoje pravoliniske putanje.

Osim teorije relativiteta Ajnštajn je fizici dao mnoge druge i vrlo vazne priloge. Tako je 1905.uveo hipotezu o kvantima svetlosti-fotonima, njegov čuveni fotoefekat.
Fotoelektrični efekat ili kraće fotoefekat je pojava da svetlost kada pada na površinu metala izbacuje provodne elektrone sa površine u okolni prostor.
Za ovu naučnu teoriju dodio je Nobelovu nagradu 1921 godine.Godine 1917. izveo je prve kvantne zakone za materiju.Veoma važan rad na polju inducionog zračenja, o što je postalo teoriskom osnovom za razvoj lasera.Takođe, Ajnštain je autor važnih studija Braunovog kretanja (što je dalo direktan dokaz za postojanje atoma prije eksperimentalne tvrdnje), kvantne statistike za benzone, ili čestice celobrojnog snopa, i zakona po kojem se računa toplinski kapacitet kristala. Razvio je teoriju fizičkog polja tražeći veu gravitacionog elektromagnetnog polja.

2.1 Nobelova nagrada

Ajnštajnova" teorija relativiteta" nije bila dovoljno jasna, ali kao što je i sam govorio ako neko pristupi univerzumu srcem deteta, čak i najteža teorija postaje jednostavna .Uprkos činjenici daje "teorija relativiteta" bila veoma teška za proučavanje, upravo su obični ljudi njegovog doba imali prestavu o njenom značaju.
Tokom kratkog perioda mira nakon prvog svetskog rata ljudi su počeli intezivno da proučavaju teoriju relativiteta. Međutim dok je sa jedne strane stekao priznanje u nauci, sa druge je došlo do promene u njegovom privatnom životu. U februaru 1919 god. sudski se razveo od Mileve Marić.
Kao mladi ljubavnici jedno drugom su obećali da neće biti par samo na ličnom već i na profesionalnom planu.Uprkos ranim sanjarijama, nakon stupanja u brak i rađanje njihovih dvoje dece Milevina uloga se ograničila na ulogu majke i domaćice.
Starajući se o deci Mileva je ostajala u kući i posmatrala Ajnštajnov uspeh .
Njihov brak je počeo da se raspada 1911. godine kada je Ajnštajn prihvatio da predaje na Karlovom unirvezitetu u Pragu. Od kada je dokazano da je "teorija relativiteta" tačna, Ajnštajn je postao jedan od najpoznatih ljudi na planeti.
Dobijao je pozive za učešće na konferencijama univerziteta širom sveta. Tako je putovao po Evropi, Americi, Japanu, Južnoj Americi ...
Naročito je voleo da putuje brodom, kada bi za to ima vremena ,z bog mira i opuštenosti.
Svoja putovanja po Japanu opisuje kao predivan doživljaj i kaže Japanci i Japan su ga oduševili i očarali. Nakon tri godine razvoda i po povratku iz Japana brodom, rekli su mu da je dobio Nobelovu nagradu za Fiziku.

2.2 Igra sudbine

7 maja 1945, cela Amerika je bila ispunjena radošću. Sreća je konačno napustila Hitlera, a Nemačka se predala.
Međutim rad na atomskoj bombi nastavio se punom parom kao što je i planirano, a Ajnštajn znajući za to bio je zabrinut.
Teoriska predaja Nemačke je trebalo da znači da bomba više nije potrebna, ali se Japan jedan od tri zemlje koje su činile sile osovine još uvek nije predao.
Leo Silard je bio jednako uznemiren pa je dva meseca nakon poraza nacista još jednom posetio Ajnštajna sa pismom koje je imali za cilj da se izbegne bacanje ove bombe na Japan.
Ajnštajn se uopšte nije premišljao u vezi sa ovim pismom i odmah ga je potpisao.
Nazalost presednik SAD nikada nije ni pročitao. Ruzvelt je iznenada preminuo pred kraj Drugog svetskog rata. 6-og avgusta 1945 Ajnštajn je u svojoj kući u Prinstonu čuo na radiju vest da je Amerika bacila bombu na Hirošimu. Priča se daje Ajnštajn čuvši ove tragične vesti u očaju pao na pod i zaplakao:"užas,užas!"
Dvadeset godina ranije posetio je zemllju izlazećeg Sumca i njene vedre ljude, koji su ostavili dubog utisak na njegovoj duši,da je kasnije izjavio:"Kada bi svi ljudi zračili osmehom kao Japanci nikada ne bi došlo do rata".
Doprinos stvaranja jednog od najrazvijenijih oružija u ljudskoj istoriji koje je upotrebljeno protiv ovog naroda, bila je velika tragedija u životu ovog naučnika.

3. Prinston poslednje godine života

San o svetskom poretku
Od decembra 1932 kada je otišao iz Nemačke i tokom sledećih dvadeset godina pa sve do kraja života Ajnštajn je živeo u univerzitetskom gradu Prinstonu, Nju Dzersiju, gde je predavao u laboratorijama u institutu za napredne studije.Svakog jutra je šetao do instituta, a popodne se vraćao svojoj kući koja se nalazila u ulici Merser.

Ajnštajnova kuca u Prinstonu

Slika 3. 1 Ajnštajnova kuća u Prinstonu-Nju Dzersi

U to vreme bavio se u istoj meri naukom i politikom. Bacanje Atomske bombe na Hirošimu ostavio je dubok trag na njegovoj duši i učinio ga žestokim pobornikom razoružanja i emancipacije naroda.
Verovao je da je to bilo jedino moguće u uslovima postojanja jedinstvene svetske vlade. Nazalost, preminuo je ne dočekavši da mu se taj san ostvari.

3.1 Jedinstvena teorija polja

Još jedan neostvareni san bila je jedinstvena teorija polja.
Kvantna fizika objašnjava ponašanje mikroskopskih celina - atom i electron, dok je Ajnštajn postavio teoriju relativiteta koja opisuje ponašanje velikih celina, kao što su galaksija.Ove dve teorije funkconišu nezavisno. Međusobno nisu podudarne. Kvantna fizika nema obijašnjenje za velike objekte ,dok je relativnost ne funkcionalna u mikro kosmosu.
Ajnštajn je proveo poslednje godine života pokušavajući da razvije teoriju koja bi obuhvatila oba sveta, ali nije uspeo da je završi. Nakon smrti njegova druga žena Eliza, Ajnštajnova sestra Maja, koja je živela u Italiji, pridružili su mu se u Prinstonu, preminuvši nekoliko godina pre njega.

3.2 Putovanje u svetlost

U proleće 1955.god, Ajštajn je teško oboleo od srca i smešten je u bolnicu.Osećajući da mu se bliži kraj, zatražio je olovku i papir , rekavši: "TREBA JOŠ NEŠTO DA IZRAČUNAM."

Nekoliko dana kasnije,18. aprila, pod velom noći, ovaj naučnik brilijatnog uma, nemac poznat širom sveta, preminuo je u bolničkom krevetu u Prinstonu u Americi.
Njegovo pitanje iz detinjstva, koje se odnosi na prirodu svetlosti utrlo je put njegovim revolucijama narodnim pristupima, pre svega pojmu vremena i prostora i dovelo ga do otkrića o stvaranju univerzuma i zakonima koji u njima vladaju, podarivši ljudskom rodu odgovore na pitanje koja su do tog trenutka upućivali samo Bogu.
U navršenoj 76-oj godini, bio je svedok dva svetska rata, a život mu je protekao u preplitavanju slave, priznanja, tuge i razočaranja.

4. Razumevanje zakona koji vladaju u prostoru i vremenu.

Zašto je teorija relativiteta tako važna? Glavni razlog zbog koga je Ajštajn postao poznat na svetskom nivou i ono zbog čega su ga smatrali genijem bez obzira na to da li su ga uvažavali drugi naučnici ili ne, bila je "teorija Relativiteta".U vreme kada je Ajnštajn izložio tu teoriju, ona je bila tako avagardna toliko revolucionarna,da je imala uticaj na Njutnovu fiziku, menjaju u skladu sa spoljašnjim faktorom I uslovima. Ajnštajn je za ovo predložio izraz relativnost. Naravno, malo je ljudi osim Ajštajna mogao da razume ovu teoriju. Kada je prvi put objavio teoriju o specijalnoj relativnosti,1905. u jednom poznatom naučnom časopisu, Ajnštajn je verovao u nju, svim srcem I jedva je čekao reakciju naučnih krugova. Ali ovu teoriju nisu razumevali, zar je toliko bilo teško razumeti relativnost? Jedna od glavnih razloga je bila činjenica da ova teorija nije opipljiva u stvarnom životu.U ovom je njena suština ali i različitosti od Njutnove teorije, koje je obijašnjenje bilo mnogo pristupačnje. Jabuka je pala ispod njega. Zašto je jabuka pala na zemlju? Prirodni fenomen koji je Njutn istražio je bila mnogo opipljivija, pa su stoga oni bili lakši za opažanje I razumevanje.

4.1 Teoriski eksperimenti

Metod teoriski eksperiment je bio karakterističan za ovog genijalnog naučnika.Koristići isključivo penkalo I papir, uspevao je u svom umu da stvori sliku univerzuma na kojoj je primenjivao svoju ideju I zaključke. Datu teorijuje počeo da razvija kao šesnaestogodišnjak.Govori se o tome da bi ga laboratorija sprečila da dovrši metod teoriskih eksperimenata I možda bi smo bili uskraćeni za njegovu revolucionarnu teoriju.On je proizveo nekoliko silogizama.Osnovni silogizmi su izraženi u specijalnoj teoriji relativiteta I opštoj teoriji relativiteta.

4.2 Nuklearna energija

Godine 1898 fizicarka Marija Kiri je otkrila činjenicu da jedan gram radijuma zrači toplotom od četiri Kcal-a na sat u neograničenom vremenskom period.
Pošto je radioaktivan, radijum propada i pretvara se u radon. Ova reakcija stvara energiju. Kiri je razumela faze ovog fenomena, ali nije uspela da razume razlog .

Upravo je Ajnštajn izneo razlog uz pomoć svoje čuvene jednačine E=mc²

Ovde nejasnoću stvara činjenica da je ova jednačina dodata kao dopunski pojam specijalne teorije relativiteta, četiri meseca nakon njenog objavljivanja.

Po Ajnštajnu, E je energija m je masa,a c brzina svetlosti.
Energija zadržana u bilo kom telu jednaka je njegovoj masi pomnoženoj brzini svetlosti na kvadrat.

Ova jednačina, sa jedne strane predstavlja osnovu za izradu atomske bombe koja je upotrebljena tokom Drugog svetskog rata, a sa druge strane je poslužila kao inspiracija za teoriju velikog praska.

4.3 Prilog

Ajnštajn je bio predmet žestokih napada, kako zbog toga što je bio aktivista, tako zbog toga što je bio jevrejin.
U Berlinu je osnovana komisija protiv Ajnštajna sa ciljem odbacivanja njegovh teorija.Sto svetskih priznatih naučnika se udružilo u pokušaju da ospore njegove teorije, u kjizi: "Sto Autora protiv Ajnštajna".
Njegov komentar na ovoje bio: "Da su moje teorije zaista pogrešne,bio bi dovoljan jedan naučnik". Nacisti su ga jako mrzeli, I uništili svu dokumentaciju koja je ostala iza ovog genijalnog naučnika, kada je po drugi put napustio Nemačku u svojoj 54-oj godini života jer su izvršili pokušaj ubistva.

Zaključak

Albert Ajnštajn je ne sumljivo veliki fizičar, jedan od najznačajnih u 20-om stoleću koji je dao veliki doprinost današnjoj nauci.
Njegove teorije se danas koriste u mnogim oblastima nuka, fizici, astronomiji, mehanici. Možda će se u nekom trenutku pojaviti neki novi genije koji će zauzeti Ajnštajnove teorije.

Literatura

1.www.vikepedija-albert ajnštajn.com

2.Enciklopedija "Ljudi koji su obeležili svet"

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi