Albert Ajnštajn
1.1 Biografija
Albert
Ajnštajn je rođen 14.03. l879.godine u Ulmu,Vitimberg-Nemačka.
Negov otac Herman Ajnštajn, po zanimanju bio je trgovac, najstari
sin porodice Ajnštajn, koja je bila jevrejskog porekla. Po Albertovom
rođenju majka Paulina bila je zabrinuta i preplašena jer je mislila
da njeno dete ima veću glavu od normalne. Zabrinuti roditelji su se pitali
da li je beba kojom ih je Bog blagoslovio, normalna.Videvši da je Albert
napunio tri godine a da nije progovorio, njegovi roditelji su pomislili
da je zaostao u
razvoju i sahranili roditeljske nade. Bili su iznenađeni kada je mališan
jednog dana otvorio usta i počeo da govori tačno, rečnikom odraslih.
1.2 Ekscentrični dečak
Albert je bio dete za koje je bilo teško predvideti da će jednog dana
postati genije. Držao se podalje od ostale dece, zbog čega su ga školski
drugari ignorisali, nije bio sjajan učenik, ali su mu pažnju odvlačile
knjige koje su se bavile naukom.
Imao je običaj da detaljno i sa svih aspekata i analizira svaku ideju.
Mogao je da vidi i opazi stvari koje njegovi vrsnjaci nisu mogli čak ni
da zamisle, i ako će ga ta osobina učiniti slavnim.
Ajnštajn je u školi počeo da primenjuje svoje metode učenja. Samo se pretvarao
da ga interesuju neki dosadni predmeti, što nije bio slučaj sa fizikom
i filozofijom, predmetima kojima je bio u potpunosti predan.
Kadaj e Albert bio dete otac mu je pokazao kompas. Dečak je bio strašno
iznenenadjen kada je opazio da se igla na kompasu ne pomera, bez obzira
u kom se polozaju nalazi kompas. Postao je svestan postojanja neke nevidljive
sile, nezavisne slike, koju nije bio u stanju čulima da opazi.
Fenomen koji se naziva magnetizam nije dozvoljavao igli da se pomera.
Elektromagnetizam je otkrven u l9 veku i igrao je važnu ulogu u postojanju
značajnog tehnološkog napretka. Ajnštajn je još kao dete ustanovio da
svetom kojim vidimo vladaju nevidljivi principi i zakoni.
Slika l.2 Elektromagnetizam Slika 1.3 Diploma
Alberta Ajnštajna
1.3 Odlazak iz Nemačke
U svojoj 11-oj godini Ajnštajn je počeo da pohađa nastavu
u jednoj srednjoj školi u Minhenu, koja je pružala elitističko obrazovanje.
Skola je funkcionisala po nemačkom vojnom modelu, profesori se se loše
ophodili prema učenicima, zahtevajući postovanje i apsolutnu poslušnost.
Albert je mrzio disciplinu i grupne aktivnosti i osećao je gnušenje prema
profesorima koji su nosili šibe i postrojavali učenike, pa nije mogao
da se prilagodi zahtevima škole.
Kada je napunio 15 god, poslovanje njegovog oca u Nemačkoj je donosilo
sve lošije rezultate, tako da je odlučio da na drugom mestu okuša sreću.
Preselio je svoju radionicu u gradić blizu Milana.
Albertova porodica se zaputila u Italiju, a dečak je ostao sam u Minhenu
da nastavio svoje obrazovanje u školi koju je mrzeo.
Osim rigoroznih pravila koje su učenici morali da trpe, Albert je imao
još jedan mnogo vazniji razlog koji ga je sprečavao da ostane u svojoj
zemlji.
Služenje vojnog roka bilo je obavezno po navršenju u 16-te godine života,
a Albert je bio spreman na sve kako bi izbegao tu obavezu.
Smislio je plan kako da pobegne iz surove škole i izbegne služenje vojske.
Tako je Albert napustio Nemačku, zemlju u kojoj je proveo dane svog detinjstva
i otišao u Italiju.
1.4 Mladi vizionar
Švajcarska, zemlja slobode
Albertovi roditelji su bili razočarani zbog toga što im je sin bio izbačen
iz škole i što je napustio zemlju, ali su ga ipak podržali. Sa 16 godina
polaže prijemni na politehničkom fakultetu u Cirihu u Svajcarskoj. Ispit
nije položio, ali su profesori zapazili njegov talenat za prirodnd nauke
i matematiku, takođe su mu obećali da će sledeće godine poloziti ispit
na osnovu ocena sa maturskog ispita.
Tako se Albert upisao srednju školu u Aaruu. Tokom ovog perioda Ajnštajn
je živeo u kući svog professor istorije Josta Vinteler-a i po
prvi put se zaljubljuje u njegovu ćerku Mari.
I ako je njegova ličnost bila inrovertna, zatvoren život u Svajcarskoj
ga je učinio komunikativnijem.U međuvremenu Albert je počeo da sanjari
i da se gubi u svojim teorijama.Ta rasejanost iskazana u njegovom prvom
teoriskom pitanju, koje glasi:'' Šta bi se dogodilo kada bismo mogli
da kontrolišemo svetlost i koristimo je za putovanje?"
Ovo radikalno pitanje koje se odnosilo na poimanje prostora i vremena
kasnije će biti osnov njegov revolucionarne teorije relativiteta.
1896 upisuje na Polithnički fakultet i stiče zvanje profesora fizike.
Međutim Albert je bio razočaran zastarelim nastavnim metodama koje su
profesori koristili i u izlaganju na principima fizike.Tako da nije pazljivo
pratio predavanja.Takođe je često provodio vreme u kafiterijama u kojima
je vodio rasprave sa svojim kolegama, među njima je bila Mileva Marić
studentkinja srpskog porkla.
Sve od tada susret sa ovom emancipovanom ženom biće od velikog značaja
za Alberta.
Slika1.5 Mileva i Ajnštajn u doba studiranja
1.5 Nesrećan par
Mileva je bila pametna devojka, koja je zbog bolesti iz detinjstva hramljala
na jednoj nozi, ali to nije sprečilo da dobije stipendiju i pohađa Politehnički
fakultet u Cirihu koji su pohađali isključivo muškarci.
Kada bi Albert razgovarao sa njom o fizici imao je utisak da razgovara
sa nekim nalik sebi, tako da ga je ona zanimala i intelektualno privlačila.
Albert je nameravao da se oženi njome, medjutim njegovi roditelji su ga
sprečavali u tome ali njegova ljubav prema Milevi bila je jača. Njihova
budućnost neće biti tako svetla.
Mileva nije položila diplomski ispit, a Albert je izgubio svaku nadu da
će postati asistent na fakultetu zbog otvorenog neprijateljstva jednog
od profesora. Iste godine otac mu je bakrotirao pa je Albert morao da
radi da bi zaradio za život.
Tako je predavao u gimnziji i davao časove kod kuće i istovremeno objavljivao
svoj teorije u naučnim časopisima, koji su, nažalost, prošli nezapaženo.
Godinu dana nakon što je diplomirao, prezentovao je profesorima svoju
doktorsku tezu kojom oni uopšte nisu bili oduševljeni, pa mu nisu dodelili
zvanje doktora nauka.
Mileva se vratila u Srbiji, zemlju u kojoj je bila rođena i taj period
za njega bio je veoma tuzan. All sreća se ponova osmehnula Albertu.
Uz pomoć društvenih veza Marsela Grosmana, njegovog bivšeg kolege,dobio
je posao u Saveznom savezu za patente u Bernu. Tamo je proveo dve godine
nakon diplomiranja.
2. Razvoj Alberta Ajnštajna kao naučnika
Albert se zaposlio u Saveznom zavodu za patente u Bernu kao ispitivač
treće klase. Ovaj posao mu je omogućio da stekne izvestan socijalni status
i tako je u januaru 1903, nakon smrti svoga oca, konačno mogao da se oženi
Milevom.
Tokom perioda rada u Saveznom institutu za patente Alert je unapređen
u ispitivača druge klase.
Ubrzo su dobili svog sina Hansa Alberta, ovaj period je bio najlepši
u njihovom životu.
Njegovo zaduženje u Saveznom zavodu svodilo se na ocenjivanje podnetih
zahteva patenata, što je zahtevalo najviše desetak minuta pa je Ajnštajn
imao vremena za sopstveni istraživački rad.
Tokom godina koje je proveo u Aruupo prvi put je isprobao metod koji je
nazvao teoriski eksperiment.
Kada bi ga neko pitao:''Gde je vaša laboratorija"? Ajnštajn bi otvorio
fioku i izvadio list papira i penkalo.
Kao što je bila i za svet fizike 1905 godina bila je i za Ajnštajna godina
čuda.Te godine Ajnštajn je formulisao teoriju relativiteta.
"Teorija Relativiteta" koja glasi:
Ako pretpostavimo da je prostor oko sunca i drugih nebeskih tela sličan
masi zakrivljene tada će svetlost koja prolazi kroz ovaj zakrivljeni prostor
skrenuti sa svoje pravoliniske putanje.
Osim teorije relativiteta Ajnštajn je fizici dao mnoge druge i vrlo vazne
priloge. Tako je 1905.uveo hipotezu o kvantima svetlosti-fotonima, njegov
čuveni fotoefekat.
Fotoelektrični efekat ili kraće fotoefekat
je pojava da svetlost kada pada na površinu metala izbacuje provodne elektrone
sa površine u okolni prostor.
Za ovu naučnu teoriju dodio je Nobelovu nagradu 1921 godine.Godine 1917.
izveo je prve kvantne zakone za materiju.Veoma
važan rad na polju inducionog zračenja, o što je postalo teoriskom osnovom
za razvoj lasera.Takođe, Ajnštain je autor važnih studija Braunovog kretanja
(što je dalo direktan dokaz za postojanje atoma prije eksperimentalne
tvrdnje), kvantne statistike za benzone, ili čestice celobrojnog snopa,
i zakona po kojem se računa toplinski kapacitet kristala. Razvio je teoriju
fizičkog polja tražeći veu gravitacionog elektromagnetnog polja.
2.1 Nobelova nagrada
Ajnštajnova" teorija relativiteta" nije bila dovoljno
jasna, ali kao što je i sam govorio ako neko pristupi univerzumu srcem
deteta, čak i najteža teorija postaje jednostavna .Uprkos činjenici daje
"teorija relativiteta" bila veoma teška za proučavanje, upravo
su obični ljudi njegovog doba imali prestavu o njenom značaju.
Tokom kratkog perioda mira nakon prvog svetskog rata ljudi su počeli intezivno
da proučavaju teoriju relativiteta. Međutim dok je sa jedne strane stekao
priznanje u nauci, sa druge je došlo do promene u njegovom privatnom životu.
U februaru 1919 god. sudski se razveo od Mileve Marić.
Kao mladi ljubavnici jedno drugom su obećali da neće biti par samo na
ličnom već i na profesionalnom planu.Uprkos ranim sanjarijama, nakon stupanja
u brak i rađanje njihovih dvoje dece Milevina uloga se ograničila na ulogu
majke i domaćice.
Starajući se o deci Mileva je ostajala u kući i posmatrala Ajnštajnov
uspeh .
Njihov brak je počeo da se raspada 1911. godine kada je Ajnštajn prihvatio
da predaje na Karlovom unirvezitetu u Pragu. Od kada je dokazano da je
"teorija relativiteta" tačna, Ajnštajn je postao jedan od najpoznatih
ljudi na planeti.
Dobijao je pozive za učešće na konferencijama univerziteta širom sveta.
Tako je putovao po Evropi, Americi, Japanu, Južnoj Americi ...
Naročito je voleo da putuje brodom, kada bi za to ima vremena ,z bog mira
i opuštenosti.
Svoja putovanja po Japanu opisuje kao predivan doživljaj i kaže Japanci
i Japan su ga oduševili i očarali. Nakon tri godine razvoda i po povratku
iz Japana brodom, rekli su mu da je dobio Nobelovu nagradu za Fiziku.
2.2 Igra sudbine
7 maja 1945, cela Amerika je bila ispunjena radošću. Sreća je konačno
napustila Hitlera, a Nemačka se predala.
Međutim rad na atomskoj bombi nastavio se punom parom kao što je i planirano,
a Ajnštajn znajući za to bio je zabrinut.
Teoriska predaja Nemačke je trebalo da znači da bomba više nije potrebna,
ali se Japan jedan od tri zemlje koje su činile sile osovine još uvek
nije predao.
Leo Silard je bio jednako uznemiren pa je dva meseca nakon poraza nacista
još jednom posetio Ajnštajna sa pismom koje je imali za cilj da se izbegne
bacanje ove bombe na Japan.
Ajnštajn se uopšte nije premišljao u vezi sa ovim pismom i odmah ga je
potpisao.
Nazalost presednik SAD nikada nije ni pročitao. Ruzvelt je iznenada preminuo
pred kraj Drugog svetskog rata. 6-og avgusta 1945 Ajnštajn je u svojoj
kući u Prinstonu čuo na radiju vest da je Amerika bacila bombu na Hirošimu.
Priča se daje Ajnštajn čuvši ove tragične vesti u očaju pao na pod i zaplakao:"užas,užas!"
Dvadeset godina ranije posetio je zemllju izlazećeg Sumca i njene vedre
ljude, koji su ostavili dubog utisak na njegovoj duši,da je kasnije izjavio:"Kada
bi svi ljudi zračili osmehom kao Japanci nikada ne bi došlo do rata".
Doprinos stvaranja jednog od najrazvijenijih oružija u ljudskoj istoriji
koje je upotrebljeno protiv ovog naroda, bila je velika tragedija u životu
ovog naučnika.
3. Prinston poslednje godine života
San o svetskom poretku
Od decembra 1932 kada je otišao iz Nemačke i tokom sledećih dvadeset godina
pa sve do kraja života Ajnštajn je živeo u univerzitetskom gradu Prinstonu,
Nju Dzersiju, gde je predavao u laboratorijama u institutu za napredne
studije.Svakog jutra je šetao do instituta, a popodne se vraćao svojoj
kući koja se nalazila u ulici Merser.
Slika 3. 1 Ajnštajnova kuća u Prinstonu-Nju Dzersi
U to vreme bavio se u istoj meri naukom i politikom. Bacanje
Atomske bombe na Hirošimu ostavio je dubok trag na njegovoj duši i učinio
ga žestokim pobornikom razoružanja i emancipacije naroda.
Verovao je da je to bilo jedino moguće u uslovima postojanja jedinstvene
svetske vlade. Nazalost, preminuo je ne dočekavši da mu se taj san ostvari.
3.1 Jedinstvena teorija polja
Još jedan neostvareni san bila je jedinstvena teorija polja.
Kvantna fizika objašnjava ponašanje
mikroskopskih celina - atom i electron, dok je Ajnštajn postavio teoriju
relativiteta koja opisuje ponašanje velikih celina, kao što su galaksija.Ove
dve teorije funkconišu nezavisno. Međusobno nisu podudarne. Kvantna fizika
nema obijašnjenje za velike objekte ,dok je relativnost ne funkcionalna
u mikro kosmosu.
Ajnštajn je proveo poslednje godine života pokušavajući da razvije teoriju
koja bi obuhvatila oba sveta, ali nije uspeo da je završi. Nakon smrti
njegova druga žena Eliza, Ajnštajnova sestra Maja, koja je živela u Italiji,
pridružili su mu se u Prinstonu, preminuvši nekoliko godina pre njega.
3.2 Putovanje u svetlost
U proleće 1955.god, Ajštajn je teško oboleo od srca i smešten je u bolnicu.Osećajući
da mu se bliži kraj, zatražio je olovku i papir , rekavši: "TREBA
JOŠ NEŠTO DA IZRAČUNAM."
Nekoliko dana kasnije,18. aprila, pod velom noći, ovaj naučnik brilijatnog
uma, nemac poznat širom sveta, preminuo je u bolničkom krevetu u Prinstonu
u Americi.
Njegovo pitanje iz detinjstva, koje se odnosi na prirodu svetlosti utrlo
je put njegovim revolucijama narodnim pristupima, pre svega pojmu vremena
i prostora i dovelo ga do otkrića o stvaranju
univerzuma i zakonima koji u njima vladaju, podarivši ljudskom rodu
odgovore na pitanje koja su do tog trenutka upućivali samo Bogu.
U navršenoj 76-oj godini, bio je svedok dva svetska rata, a život mu je
protekao u preplitavanju slave, priznanja, tuge i razočaranja.
4. Razumevanje zakona koji vladaju u prostoru i vremenu.
Zašto je teorija relativiteta tako važna? Glavni razlog
zbog koga je Ajštajn postao poznat na svetskom nivou i ono zbog čega su
ga smatrali genijem bez obzira na to da li su ga uvažavali drugi naučnici
ili ne, bila je "teorija Relativiteta".U vreme
kada je Ajnštajn izložio tu teoriju, ona je bila tako avagardna toliko
revolucionarna,da je imala uticaj na Njutnovu
fiziku, menjaju u skladu sa spoljašnjim faktorom I uslovima. Ajnštajn
je za ovo predložio izraz relativnost. Naravno, malo je ljudi osim Ajštajna
mogao da razume ovu teoriju. Kada je prvi put objavio teoriju o specijalnoj
relativnosti,1905. u jednom poznatom naučnom časopisu, Ajnštajn je verovao
u nju, svim srcem I jedva je čekao reakciju naučnih krugova. Ali ovu teoriju
nisu razumevali, zar je toliko bilo teško razumeti relativnost? Jedna
od glavnih razloga je bila činjenica da ova teorija nije opipljiva u stvarnom
životu.U ovom je njena suština ali i različitosti od Njutnove
teorije, koje je obijašnjenje bilo mnogo pristupačnje. Jabuka je pala
ispod njega. Zašto je jabuka pala na zemlju? Prirodni fenomen koji je
Njutn istražio je bila mnogo
opipljivija, pa su stoga oni bili lakši za opažanje I razumevanje.
4.1 Teoriski eksperimenti
Metod teoriski eksperiment je bio karakterističan za ovog genijalnog naučnika.Koristići
isključivo penkalo I papir, uspevao je u svom umu da stvori sliku univerzuma
na kojoj je primenjivao svoju ideju I zaključke. Datu teorijuje počeo
da razvija kao šesnaestogodišnjak.Govori se o tome da bi ga laboratorija
sprečila da dovrši metod teoriskih eksperimenata I možda bi smo bili uskraćeni
za njegovu revolucionarnu teoriju.On je proizveo nekoliko silogizama.Osnovni
silogizmi su izraženi u specijalnoj teoriji relativiteta I opštoj teoriji
relativiteta.
4.2 Nuklearna energija
Godine 1898 fizicarka Marija Kiri je otkrila činjenicu da jedan gram radijuma
zrači toplotom od četiri Kcal-a na sat u neograničenom vremenskom period.
Pošto je radioaktivan, radijum propada i pretvara se u radon. Ova reakcija
stvara energiju. Kiri je razumela faze ovog fenomena, ali nije uspela
da razume razlog .
Upravo je Ajnštajn izneo razlog uz pomoć svoje čuvene jednačine E=mc²
Ovde nejasnoću stvara činjenica da je ova jednačina dodata kao dopunski
pojam specijalne teorije relativiteta, četiri meseca nakon njenog objavljivanja.
Po Ajnštajnu, E je energija m
je masa,a c brzina svetlosti.
Energija zadržana u bilo kom telu jednaka
je njegovoj masi pomnoženoj brzini svetlosti na kvadrat.
Ova jednačina, sa jedne strane predstavlja osnovu za izradu atomske bombe
koja je upotrebljena tokom Drugog svetskog rata, a sa druge strane je
poslužila kao inspiracija za teoriju velikog praska.
4.3 Prilog
Ajnštajn je bio predmet žestokih napada, kako zbog toga što je bio aktivista,
tako zbog toga što je bio jevrejin.
U Berlinu je osnovana komisija protiv Ajnštajna sa ciljem odbacivanja
njegovh teorija.Sto svetskih priznatih naučnika se udružilo u pokušaju
da ospore njegove teorije, u kjizi: "Sto Autora protiv
Ajnštajna".
Njegov komentar na ovoje bio: "Da su moje teorije zaista pogrešne,bio
bi dovoljan jedan naučnik". Nacisti su ga jako mrzeli, I uništili
svu dokumentaciju koja je ostala iza ovog genijalnog naučnika, kada je
po drugi put napustio Nemačku u svojoj 54-oj godini života jer su izvršili
pokušaj ubistva.
Zaključak
Albert Ajnštajn je ne sumljivo veliki fizičar, jedan od najznačajnih
u 20-om stoleću koji je dao veliki doprinost današnjoj nauci.
Njegove teorije se danas koriste u mnogim oblastima nuka, fizici, astronomiji,
mehanici. Možda će se u nekom trenutku pojaviti neki novi genije koji
će zauzeti Ajnštajnove teorije.
Literatura
1.www.vikepedija-albert ajnštajn.com
2.Enciklopedija "Ljudi koji su obeležili svet"
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|