SEMINARSKI RAD IZ FIZIKE
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
FIZIKAOpšte o fiziciFizika
je jedna od fundamentalnih prirodnih nauka koja
se bavi proučavanjem građe i opštih svojstava materije. Ona izučava
opšte oblike kretanja materije i njihove uzajamne transformacije.
U materijalnom svetu nema mirovanja, sve je u stalnom kretanju, a kretanje
je način postojanja materije. Apsolutne su samo promene kojima podleže
ceo materijalni svet. Otuda su na izgled jednostavni problemi, kojima
se fizika bavi, dosta komplikovani. Navedimo samo da svako telo ima mnogo
osobina, a svaka osobina je okarakterisana sa više parametara, što ukazuje
na veliku složenost najjednostavnijih problema vezanih za proučavanje
svojstava materije. Fizičke pojave se opisuju fizičkim zakonima. Neki
od ovih zakona su praktično neograničeni, tj. univerzalnog su karaktera.
Ovakvi zakoni – principi u fizici se nazivaju osnovnim i oni važe za ceo
materijalni svet. Tako se zakonu gravitacije
pokoravaju sva zemaljska i vanzemaljska tela, a zakonu održanja energije
podčinjavaju se svi do sada poznati procesi. 1. FIZIČKE VELIČINE I JEDINICE. SI SISTEM JEDINICA1.1 Fizičke veličineSvaki sistem opisuje se određenim brojem adekvatno odabranih i višestrano
precizno definisanih fizičkih veličina. Svakoj veličini pridružuje se
određeni simbol i ime. Pod tim simbolom i imenom se tada podrazumeva skup
definisanih operacija na sistemu koje konačno dovode do pridruživanja
određene brojne vrednosti toj veličini, odnosno simbolu. Ova precedura
pridruživanja brojnih vrednosti veličinama naziva se merenjem. Veze među
veličinama sada mogu da se izraze matematički, simboli mogu da ulaze u
matematičke izraze i dalje da se sa njima postupa po pravilima matematičke
logike.
Veličine u određenom smislu su:
Uticajne veličine su veličine koje nisu predmet merenja ali utiču na vrednost merenja veličina ili na prikazivanje mernog instrumenta. 1.2 Vrednost veličineVrednost veličine npr. A određena je prozvodom njene brojne vrednosti
{A} i njene merne jedinice [A], tj. - Trenutna vrednost veličine -Trenutna vrednost veličine je vrednost neke veličine izmerene u datom
trenutku, a lokalna vrednost veličine je vrednost neke veličine vezana
za određeni lokalitet. Npr. ubrzanje slobodnog padanja u Beogradu izonsi
9,806 m/s2, a u Zagrebu 9,807 m/s2. 1.3 Sisitem veličinaSistem veličina je skup koji čini data grupa osnovnih veličina i odgovarajućih
izvedenih veličina i koji obuhvata sve oblasti nauke. 1.4 Dimenziona analizaDimenzija veličine je izraz koji definiše određenu veličinu nekog sistema kao proizvod osnovnih veličina tog sistema, uz naznaku odgovarajućih izložitelja. 1.5 SI sistem jedinicaMerna jedinica (jedinica mere) je vrednost neke veličine za koju je dogovorom usvojeno da ima brojnu vrednost 1. Oznaka merne jedinice je dogovorena oznaka koja označava mernu jedinicu posmatrane veličine. Osnovna merna jedinica je merna jedinica jedne od osnovnih fizičkih veličina. Izvedena merna jedinica je merna jedinica izvedene veličine. - Međunarodni sistem jedinica (SI) - Sada je u upotrebi mahom Međunarodni sistem jedinica (SI), zasnovan na sledećih sedam osnovnih jedinica. Metar (m) jedinica za dužinu - Dopunske jedinice -Radijan jedinica za ugao u ravni 2. MERENJE I REZULTATI MERENJA2.1 Pojam merenjaMerenje je skup eksperimentalnih operacija čije je cilj određivanje vrednosti
neke veličine. Da bi se merenje izvelo mora postojati jedinica mere za
svaku fizičku veličinu + proceduru za upoređivanje vrednosti fizičke veličine
sa tom jedinicom mere. Zbog prvog zahteva postoji čitav niz sistema jedinica,
a zbog drugog veliki broj instrumenata i metoda za merenje svake veličine,
kao i način za realizaciju samih jedinica mere. 2.2 Vrste grešaka prema njihovim izvorimaPrema svome izvoru greške se mogu podeliti na:
Omaške su zaista greške u negativnom smislu te reči. Nastaju usled nepažnje eksperimentatora. Kod početnika su veoma česte. Najprostiji primer omaške je kada se zapiše vrednost različit od pročitanog, na primer, umesto izmerene dužine 13,7cm zapiše se 15,7cm. Omaške mogu nastati i kada se matimatičke operacije izvrše pogrešno, tj. pogrešno se pomnože, saberu ili dr. Sistematske greške predstavljaju odstupanje uvek u istom smislu. Veličina i znak sistematske greške su iste kod svakog merenja istim priborom. Ako se meri pomoću instrumenta čija je skala pomerena, pročitana vrednost će se uvek razlikovati od „stvarne“ za istu vrednost. Na primer, ako dužinu merimo lenjirom čiji je početak odsečen, pa skala umesto „0“ počinje sa 2cm, pri merenju ćemu uvek dobiti za 2cm dužinu veću od stvarne. Slučajne greške (statističke, neizbežne greške), iz naziva bi se moglo zaključiti da su to greške bez uzroka. One imaju svoje uzroke ali su oni često nepoznati, a što je važnije ove greške se mogu tretirati statističnim metodama (ponekad se nazivaju metodama slučajnih događaja). Apsolutna greška je odstupanje merne od stvarne
vrednosti. Δ – apsolutna greška pa rešavanjem dobijamo da je x = χ ± Δx Za karakteristiku tačnosti izmerenih veličina uvodi se nova veličina, tj. relativna greška, jednačinom: 3. OBRADA REZULTATA MERENJA3.1 Rezultati merenja i zaokruživanjeFormalno gledano, svaki rezultat merenja se predstavlja u obliku zagrade
u kome piše rezultat merenja ± gornja granica apsolutnog odstupanja, a
izvan zagrade se pišu i njegove jedinice. Niz merenja iste veličine, ne mora dati uvek isti rezultat, što je posledica
postojanja slučajnih grešaka. Neka su merenjem mase izvesnog tela dobijeni
sledeći rezultati: U svim ovim rezultatima prve dve cifre se stalno ponavljaju, dok se treća cifra menja od merenja do merenja. One cifre koje se u rezultatima ne menjaju, nazivaju se sigurne (tačne) cifre, a one promenjljive zovu se nesigurne (sumnjive) cifre. Rezultat merenja izražava se pomoću svih sigurnih cifara i najviše jedne (naravno prve) nesigurne cifre. Pri obradi rezultata merenja često treba zaokružiti brojeve, pa ćemo zbog toga navesti poznata pravila zaokruživanja:
12,156 ≈ 12,2
1,346 ≈ 1,3
1,350 ≈ 1,4 Iz svega iznesenog znači da, tačnost rezultata ne zavisi od broja značajnih nego od broja sigurnih cifara. 3.2 Direktno merenje koje se ne ponavljaAko je tačnost instrumenta manja od statističkih grešaka, onda nema smisla ponavljati merenje. Tj. ako vidimo da se uzastopnim merenjem ne menja rezultat, treba prekinuti sa daljim merenjima. Nominalne tačnosti nekih instrumenata
3.3 Indirektno merenjeJe gornja granica apsolutnog odstupanja veličine koja se dobije sabiranjem
direktno mernih veličina. Na primer kada se meri dužina predmeta lenjirom
kraćim od samog predmeta. r = (a i b merne veličine) 4. PRIKAZIVANJE REZULTATA MERENJAMerenje se sastoji iz niza direktnih merenja, a ovaj niz možemo prikazati:
4.1 Tabelarno prikazivanje rezultataTabela je šema koja služi za pregledno i sistemsko upisivanje većeg broja podataka. Rubrike u tabeli se popunjavaju brojnim vrednostima izmerenih podataka i tekstom. 4.2. Grafičko prikazivanje rezultataGrafičko prikazivanje rezultata ima tu prednost da se priroda zavisnosti može direktno vizuelno uočiti. Osim toga na grafiku se mogu uporediti i više krivih. 4.3. Linearizacija grafikaLinearizaciju grafika je moguće izvršiti u slučajevima kada je poznat oblik fizičkog zakona koji povezuje dve veličine (na primer iz teorije) ,bez čega je problem linearizacije često nerešiv. 5. ODREĐIVANJE UBRZANJA SLOBODNOG PADANJANa osnovu zakona gravitacije, Zemlja privlači sva tela u njenoj blizini konstantnom silom usmerenom ka njenom centru. Kada je sila konstantna, konstantno je i ubrzanje, pa odavde proizilazi da sva tela padaju na zemlju sa istim ubrzanjem. Ustvari, ubrzanje koje telo mase (m) dobija se: a = gde je F sila kojom Zemlja privlači. Imajući u vidu Njutnov zakon gravitacije dobijamo: a = M – masa Zemlje g = Ako se telo nalazi na polu Zemlje nema utecaja zemljine rotacije oko sopstvene ose. Znači, sila kojom Zemlja privlači tela naziva se sila zemljine teže i označava se sa: = m ·g 1.1 Gravitacino poljeProstor u kome se osjeća dejstvo gravitacione sile predstavlja gravitaciono polje. Gravitaciono polje se može prikazati pomoću gravitacionih linija sila i može se okarekterisati jačinom gravitacionog polja i potencijala. 1.2 Gravitaciono ubrzanjeGravitaciono ubrzanje nema istu vrednost na različitim mjestima u Zemlji, na i iznad Zemlje. Ova razlika dolazi usled nejednakosti zemljinih poluprečnika (na polu i Ekvatoru razlika u poluprečniku je oko 40km). Na ekvatoru (E) usled rotacije Zemlje gravitaciono ubrzanje se smanjuje za veličinu koja potiče usled rotacije Zemlje oko svoje ose odnosno usled centrifugalne sile:
Imajući u vidu, za izraz gravitacionog ubrzanja na površini Zemlje na bilo kojoj geografskoj širini dobijemo: LITERATURA
preuzmi seminarski rad u wordu » » »
|