OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ FIZIKE:
|
|
|
|
ГРАВИТАЦИЈА
Ставови хелиоцентричног система су:
- Планете се крећу равномерно по кружним путањама око Сунца. Та кретања
су непрекидна и временски неограничена.
- Полупречник Земље је незнатан у односу на полупречник њене путање
око Сунца.
- Привидно кретање небеских тела, па и Сунца, последица је обртања Земље
око сопствене осе и истовременог кретања око Сунца.
- Годишње привидно померање Сунца у односу на звезде последица је кретања
Земље око Сунца, са периодом од једне године. Смењивање дана и ноћи
условљено је обртањем Земље.
![Heliocentricni sistem](pictures/Gravitacija/clip_image002.jpg)
Слика 1. Хелиоцентрични систем
Кеплерови закони говоре о кретању небеских тела.
Планете се крећу по елиптичним путањама; у заједничкој жижи тих елипси налази се Сунце.
Слика 2. Путања планете око Сунца
![Putanje planete oko Sunca](pictures/Gravitacija/clip_image004.jpg)
перихел Сунце афел
Свака планета се креће тако да дуж која спаја планету са Сунцем за исто време пребрише једнаке површине. То значи да су осенчене површине:
S1=S2=S3=… = const.
- Секторска брзина планете је константна:
![](pictures/Gravitacija/clip_image006.gif)
![Graficki prikaz II Keplerovog zakona](pictures/Gravitacija/clip_image008.jpg)
Слика 3. Графички приказ II Кеплеровог закона
Квадрати времена обилажења ма које две планете око Сунца сразмерни су кубовима великих полуоса њихових елиптичних орбита:
Формула:
Њутнов закон гравитације
- Њутн је формулисао општи закон гравитације, који важи за сва небеска тела, и за сва тела уопште.
Интензитет силе узајамног привлачења две материјалне тачке,
или два хомогена тела сферног облика, сразмеран је производу њихових маса и обрнуто сразмеран квадрату растојања међу тим материјалним тачкама.
![Gravitaciona sila izmedju dva tackasta tela](pictures/Gravitacija/clip_image014.jpg)
Слика 4. Гравитациона сила између два тачкаста тела
и између два сферна хомогена тела
- Правац гравитационе силе пролази кроз материјалне тачке (центре сфера).
Смер силе која делује на оба тела је усмерен ка центру другог тела.
![](pictures/Gravitacija/clip_image016.gif)
- Гравитациона константа је бројно једнака сили између тела једнаких
маса на јединичном растојању.
Гравитациона сила у близини Земљине површине
- На тело које се налази над Земљином површином, земља делује силом интезитета:
m – маса тела
M – маса Земље
R – полупречник Земље
h – висина на којој се тело налази
Слика 5.
- Правац силе је правац Земљиног полупречника на месту где се тело у датом тренутку налази, а смер је ка центру Земље.
- Ако се тело налази на релативно малој висини изнад Земљине површине, гравитациона сила нема интензитет:
![](pictures/Gravitacija/clip_image024.gif)
Земљина тежа
- Слободан пад подразумева да тело пуштено са неке висине без почетне брзине убрзано се креће према Земљиној површини.
- Сила која узрокује слободан пад назива се Земљина тежа.
; m – маса тела , g – убрзање слободног пада
![Zemljina teza](pictures/Gravitacija/clip_image030.jpg)
Слика 6.
- Земљина тежа је резултанта гравитационе и центрифугалне силе које делују на тело:
![](pictures/Gravitacija/clip_image032.gif)
Убрзање
слободног пада
- Убрзање тела при слободном паду је:
односно:
- Убрзање слободног пада не зависи од масе тела.
Тежина тела
- Сила којом тело делује на хоризонталну подлогу, истеже металну опругу,
затеже конац, нит и слично услед деловања Земљине теже у инерцијалном
систему референције, назива се тежина тела.
- Разлика тежине тела и Земљине теже:
- Земљина тежа
и тежина тела
имају
- једнак интензитет (Fg=Q).
- правац и смер ка површини Земље
- немају исту нападну тачку
- Нападна тачка:
- Земљине теже – тело (тежиште)
- тежине тела – тачка ослонца или тачка вишења
![Sila teze i tezine tela](pictures/Gravitacija/clip_image042.jpg)
Слика 7. Сила теже и тежина тела
на површини Земље
- Ако се прекине конац о коме виси тело, Земљина тежа делује (слободан
пад), али тежина тела је једнака нули (Q=0)
- Када слободно пада, подлога на којој се налази тело, тело не притиска
подлогу и тежина тела је такође једнака нули, али Земљина тежа и даље
делује на подлогу и на тело.
- Мерна јединица је [N]
- Суштинска разлика између појмова Земљине теже и тежине тела:
земљина тежа – одржава узајамно деловање тела и Земље
тежина тела – резултат узајамног деловања тела и подлоге
тежина тела – зависи од убрзања подлоге на којој се тело налази
земљина тежа – остаје непромењена у тим условима
тежина тела – на половима и на екватору није иста
Маса
и тежина
- Тежина тела је сила, а маса је својство тела (честице).
- Маса тела остаје стална, неизмењена, независно од тога где се тело
налази; тежина тела се мења у зависности од убрзања референтног система
у ком се мери њена вредност или места у коме се оне одрађују.
- Тежина тела карактерише гравитациону силу која на њега делује, а маса
његово својство инертности.
- На површини Месеца и Земље тежине тела нису исте.
- У далеком космичком простору, тежина тела може да се занемари, а маса
истог тела у свим случајевима остаје стална (непромењена).
- Простор око сваког тела, независно од масе, не можемо опажати чулима. Региструјемо га на основу његовог деловања на друга тела.
- Гравитационо поље је преносилац гравитационе интеракције тела.
- Посебно физичко стање простора око тела, физичка својства се описују уз помоћ две физичке величине:
- јачина гравитационог поља
- потенцијал гравитационог поља
- Ознака:
![](pictures/Gravitacija/clip_image046.gif)
- Формула:
,
– гравитациона сила ;
- маса пробног тела
- Мерна јединица:
![](pictures/Gravitacija/clip_image054.gif)
- Јачина гравитационог поља је физичка величина која је бројно једнака
гравитационој сили која у датој тачки поља делује на пробно тело јединичне
масе.
- Она је векторска физичка величина и истог је правца и смера као и
гравитациона сила у тој тачки.
![Jacina gravitacionog tela](pictures/Gravitacija/clip_image056.jpg)
Слика 9.
Слика 10.
![Jacina gravitacionog polja materijalne tacke](pictures/Gravitacija/clip_image058.jpg)
М – тачка која је на растојању r од тела масе m
M – поставља се пробно тело масе ![](pictures/Gravitacija/clip_image052_0000.gif)
Суштина: Одредити јачину гравитационог поља у тачки М
- Њутнов закон гравитације:
![](pictures/Gravitacija/clip_image061.gif)
- Интензитет јачине гравитационог поља зависи од:
- масе тела
- растојања до посматране тачке m
Наведена формула важи за тачке у гравитационом пољу и за јачину поља хомогеног сферног тела масе mна растојању r његовог центра.
![](pictures/Gravitacija/clip_image067.jpg)
Слика 11.
- Кретање тела баченог са неке висине са почетном брзином
усмереном наниже .
- Тело се креће равномерно праволинијски убрзано, убрзањем
.
![](pictures/Gravitacija/clip_image075.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image077.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image079.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image081.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image083.gif)
![Vertikalni hitac nanize](pictures/Gravitacija/clip_image085.jpg)
Слика 12.
- Тело испуштено са одређене висине без почетне брзине изводи слободан пад
.
![](pictures/Gravitacija/clip_image089.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image091.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image093.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image095.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image097.gif)
![Slobodni pad](pictures/Gravitacija/clip_image099.jpg)
Слика 13.
- Кретање тела баченог почетном брзином вертикално навише.
- Вертикални хитац навише представља равномерно успорено кретање.
-
![](pictures/Gravitacija/clip_image101.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image103.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image105.gif)
![](pictures/Gravitacija/clip_image107.gif)
- Време за које тело достигне максималну брзину:
![](pictures/Gravitacija/clip_image109.gif)
- Максимална висина при вертикалном хитцу навише је:
![](pictures/Gravitacija/clip_image111.gif)
![Vertikalni hitac navise](pictures/Gravitacija/clip_image113.jpg)
Слика 14.
Литература:
-www.wikipedia.org
-www.tesla.pmf.ni.ac.rs
-www.viva-fizika.org
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|