POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FIZIKE
 

ГРАВИТАЦИЈА

Хелиоцентрични систем

Ставови хелиоцентричног система су:

  • Планете се крећу равномерно по кружним путањама око Сунца. Та кретања су непрекидна и временски неограничена.
  • Полупречник Земље је незнатан у односу на полупречник њене путање око Сунца.
  • Привидно кретање небеских тела, па и Сунца, последица је обртања Земље око сопствене осе и истовременог кретања око Сунца.
  • Годишње привидно померање Сунца у односу на звезде последица је кретања Земље око Сунца, са периодом од једне године. Смењивање дана и ноћи условљено је обртањем Земље.

Heliocentricni sistem
Слика 1. Хелиоцентрични систем

Кеплерови закони

Кеплерови закони говоре о кретању небеских тела.

  • I Кеплеров закон:

Планете се крећу по елиптичним путањама; у заједничкој жижи тих елипси налази се Сунце.

Слика 2. Путања планете око Сунца
Putanje planete oko Sunca
перихел Сунце афел

  • II Кеплеров закон:

Свака планета се креће тако да дуж која спаја планету са Сунцем за исто време пребрише једнаке површине. То значи да су осенчене површине:
S1=S2=S3=… = const.

  • Секторска брзина планете је константна:   

 
Graficki prikaz II Keplerovog zakona
Слика 3. Графички приказ II Кеплеровог закона

  • III Кеплеров закон:

Квадрати времена обилажења ма које две планете око Сунца сразмерни су кубовима великих полуоса њихових елиптичних орбита:

Формула:  

Њутнов закон гравитације

  • Њутн је формулисао општи закон гравитације, који важи за сва небеска тела, и за сва тела уопште.

                     
Интензитет силе узајамног привлачења две материјалне тачке,
или два хомогена тела сферног облика, сразмеран је производу њихових маса и обрнуто сразмеран квадрату растојања међу тим материјалним тачкама.

 

Gravitaciona sila izmedju dva tackasta tela
Слика 4. Гравитациона сила између два тачкаста тела
и између два сферна хомогена тела

 

  • Правац гравитационе силе пролази кроз материјалне тачке (центре сфера). Смер силе која делује на оба тела је усмерен ка центру другог тела.


  • Гравитациона константа је бројно једнака сили између тела једнаких маса на јединичном растојању.

 

Гравитациона сила у близини Земљине површине

  • На тело које се налази над Земљином површином, земља делује силом интезитета:

  

m – маса тела
M – маса Земље
R – полупречник Земље
h – висина на којој се тело налази

Gravitaciona sila
Слика 5.

  • Правац силе је правац Земљиног полупречника на месту где се тело у датом тренутку налази, а смер је ка центру Земље.
  • Ако се тело налази на релативно малој висини изнад Земљине површине, гравитациона сила нема интензитет:

 

Земљина тежа

  • Слободан пад подразумева да тело пуштено са неке висине без почетне брзине убрзано се креће према Земљиној површини.
  • Сила која узрокује слободан пад назива се Земљина тежа.

  ; m – маса тела , g – убрзање слободног пада

Zemljina teza
Слика 6.

  • Земљина тежа је резултанта гравитационе и центрифугалне силе које делују на тело: 

 Убрзање слободног пада

  • Убрзање тела при слободном паду је:

 

                односно: 

  • Убрзање слободног пада не зависи од масе тела.

Тежина тела

  • Сила којом тело делује на хоризонталну подлогу, истеже металну опругу, затеже конац, нит и слично услед деловања Земљине теже у инерцијалном систему референције, назива се тежина тела.
  • Разлика тежине тела и Земљине теже:
  • Земљина тежа   и тежина тела   имају
  • једнак интензитет (Fg=Q).
  • правац и смер ка површини Земље
  • немају исту нападну тачку
  • Нападна тачка:
  • Земљине теже – тело (тежиште)
  • тежине тела – тачка ослонца или тачка вишења

Sila teze i tezine tela
Слика 7. Сила теже и тежина тела
на површини Земље

  • Ако се прекине конац о коме виси тело, Земљина тежа делује (слободан пад), али тежина тела је једнака нули (Q=0)
  • Када слободно пада, подлога на којој се налази тело, тело не притиска подлогу и тежина тела је такође једнака нули, али Земљина тежа и даље делује на подлогу и на тело.
  • Мерна јединица је [N]
  • Суштинска разлика између појмова Земљине теже и тежине тела:

земљина тежа – одржава узајамно деловање тела и Земље
тежина тела – резултат узајамног деловања тела и подлоге
тежина тела – зависи од убрзања подлоге на којој се тело налази
земљина тежа – остаје непромењена у тим условима
тежина тела – на половима и на екватору није иста

 Маса и тежина

  • Тежина тела је сила, а маса је својство тела (честице).
  • Маса тела остаје стална, неизмењена, независно од тога где се тело налази; тежина тела се мења у зависности од убрзања референтног система у ком се мери њена вредност или места у коме се оне одрађују.
  • Тежина тела карактерише гравитациону силу која на њега делује, а маса његово својство инертности.
  • На површини Месеца и Земље тежине тела нису исте.
  • У далеком космичком простору, тежина тела може да се занемари, а маса истог тела у свим случајевима остаје стална (непромењена).

Гравитационо поље

  • Простор око сваког тела, независно од масе, не можемо опажати чулима. Региструјемо га на основу његовог деловања на друга тела.
  • Гравитационо поље је преносилац гравитационе интеракције тела.
  • Посебно физичко стање простора око тела, физичка својства се описују уз помоћ две физичке величине:
  • јачина гравитационог поља
  • потенцијал гравитационог поља

Јачина гравитационог поља

  • Ознака:
  • Формула:   ,   – гравитациона сила ;   - маса пробног тела
  • Мерна јединица: 
  • Јачина гравитационог поља је физичка величина која је бројно једнака гравитационој сили која у датој тачки поља делује на пробно тело јединичне масе.
  • Она је векторска физичка величина и истог је правца и смера као и гравитациона сила у тој тачки.

Jacina gravitacionog tela
Слика 9.

Јачина гравитационог поља материјалне тачке

Слика 10.
Jacina gravitacionog polja materijalne tacke

М – тачка која је на растојању r од тела масе m
M – поставља се пробно тело масе
Суштина: Одредити јачину гравитационог поља у тачки М

  • Њутнов закон гравитације:

 


     

  • Интензитет јачине гравитационог поља зависи од:
  • масе тела
  • растојања до посматране тачке m

Наведена формула важи за тачке у гравитационом пољу и за јачину поља хомогеног сферног тела масе mна растојању r његовог центра.


Слика 11.

Вертикални хитац наниже

  • Кретање тела баченог са неке висине са почетном брзином  усмереном наниже .
  • Тело се креће равномерно праволинијски убрзано, убрзањем .

    
         
         
         

  • Закон положаја тела:

    

Vertikalni hitac nanize
Слика 12.

Слободан пад

  • Тело испуштено са одређене висине без почетне брзине изводи слободан пад  .

         
         
         

  • Закон положаја тела:

   

Slobodni pad
Слика 13.

Вертикални хитац навише

  • Кретање тела баченог почетном брзином вертикално навише.
  • Вертикални хитац навише представља равномерно успорено кретање.
  •  

         
         
         

  • Време за које тело достигне максималну брзину:

    

  • Максимална висина при вертикалном хитцу навише је:

    

Vertikalni hitac navise
Слика 14.

Литература:

-www.wikipedia.org
-www.tesla.pmf.ni.ac.rs
-www.viva-fizika.org

 

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi