|
Društvene mreže
Drustvena mreza je drustvena stuktura sastavljena iz vise cvorova koju
cine pojedinci i organizacije povezani jednom ili vecem broju medjuzavisnosti-finansijski
interesi, sporstka interesovanja, konflikt, slicnost, razlicitost, prenos
bolesti. Cvorovi su akteri unutar mreze a relacije su veze izmedju cvorova
i tako drustvena mreza funkcionise.Istrazivanje je pokazalo da mreze funkcionisu
na vise nivoa-od nivoa pojedinca pa do nivoa nacije, resava mnoge probleme,
utice na to kako ce se akteri ponasati u mnogim situacijama. Drustvena
mreza se prikazuje u vidu dijagrama, gde su linije veze, a cvorovi velike
krupne tacke.
Ona sluzi kao merilo za individualni drustveni capital. Analiza drustvenih
mreza postala je jako bitna u informatickim naukama, sociologiji, geografiji,
biologiji, ekonomiji.
Pre nekoliko godina, tacnije 2002. i 2004. godine nastale su trenutno
najpoznatije mreze-sajtivi MySpace i Facebook.
Redovni korisnici glabalne mreze ,iznenadjujuce brzo su prihvatili nacin
funkcionisanja ovih sajtova i drustvenih mreza uopste.
Virtuelni timovi u okviru drustvenih mreza su povezani pojedinci putem
racunarske mreze koji zajedno ostvaruju svoje ciljeve a koji se samo par
puta mogu naci licem u lice. Postoje mnogi virtuelni timovi u okviru drustvenih
mreza koji i dan danas funkcionisu. Postoje mrezni timovi, upravljacki
timovi, timovi za izradu proizvoda i radni timovi, servis timovi. Mogu
se okupljati i na krace vreme. Tu imamo i virtuelne organizacije. To su
geografski razmestene skupine koje saradjuju putem telekomunikacionih
i informacionih tehnologija. Primeri virtuelnih organizacija su: Satellite
office, Mobile centre, Telecentre.Virtuelne kancelarije: Hot
desk, Touchdown office, Hotelling. Virtuelne organizacije omogucavaju
angazovanje najboljih strucnjaka bez obzira na geografsku udaljenost,
lakse odgovaraju promenama trzista, omogucavaju konkuretnost izmedju razlicitih
privrednih jedinica, povecava produktivnost i fleksibilnost, radni dan
u ovakvoj organizaciji moze trajati i 24 sata. Novi oblici digitalnih
ljudskih zajednica bujaju i u Srbiji. Uposebljena komunikacija u virtuelnom
okruzenju neophodna je za razumevanje digitalne kulture.
Prema i domaćim i stranim autoritetima, neposrednu budućnost interneta
obeležiće eksplozivni i strukturni razvoj društvenih mreža. Kao da mreža
svih mreža, približavajući se punoletstvu, prebire po svojim postulatima
i ispunjava ih svojim postojanjem. To je ravnomeran, dijalektični proces,
u kojem se iz foruma, čet-soba,
blogova i onlajn servisa pomaljaju digitalne zajednice, a granice ovih
digitalnih svetova (objekata) toliko su zamagljene da ih samo uspeh ili
neuspeh definiše.
Kako sve funkcionise? Prednosti i mane
Svaki registrovani clan dobija svoju stanicu, popularnije nazvano profil.
Mogucnosti za podesavanja i ulepsavanja profila se svakim danom povecavaju,
kao npr.ukljucivanja servisa sa drugih sajtova, chat sa onim prijateljima
koji su online.
Verovatno jedan od ljucnih razloga zbog kojeg se masovno koriste My Space
i Facebook jeste jednostavnost koriscenja.
Sledeci dobru navigaciju sajta lako mozete promeniti izgled pozadine,
dodati nove slike, omiljenu muziku...
Vi mozete da odlucite ko ce biti na vasoj listi prijatelja .Imate mogucnost
pozivanja drugih clanova preko njihovih profila kao i prihvatanje ili
odbijanja necijeg poziva da mu budete prijatelj.Veliko interesovanje i
motivaciju pobudjuju komentari. Svako registrovani korisnik moze vam komentarisati
sliku ili profil.
Korisnici drustvenih mreza kao jednu od glavnih prednosti navode upravo
mogucnost da stalno budu u kontaktu sa prijateljima, a narocito onima
koje dugo nisu videli od osnovne, srednje skole, sa onima cije telefone
neznaju, ali zele da znaju sta im se u zivotu desava.
Jedan pogled na neciji profil govori vam puno o njegovom zivotu.
Problem moze da nastane kada se pretera sa provedenim vremenom na ovim
sajtovoma.
Vrlo lako se adolescenti ”navuku” na drustvene mreze, pa postanu zavisni
od pregledavanja svojih i tudjih profila i komentara.
Jedno zanimljivo istazivanje sa Nortwestern Univerziteta pokazuje da se
korisnici interneta odlucuju za razlicite drustvene mreze, u zavisnosti
od svoje rase, etnickog porekla i obrazovanja roditelja. Pokazalo se da
vecina studenata bele rase komunicira preko Facebook-a, dok azijski i
Azijsko Americki studenti uglavom koriste drustvene mreze Xanga
i Frendter. Studenti hipsano porekla uglavom koriste My Space.
Razvoj društveih mreža u Srbiji
Kad govorimo o drustvenim mrezama u Srbiji, one postaju sve popularnije,
neke od razvijenijih su Furka (www.furka.com) i karike (www.karike.com).
Tesko je definisati kada su se pojavile ovakve mreze kod nas,posto se
neki sajtovi koji postoje duzi niz godina sada deklarisu kao drustvene
mreze.
Nebojsa Radovic zaduzen za nastanak jedne od najvecih drustvenih mreza
u Srbiji, www.furka.com kaze das u pionirske poduhvate na ovom polju izvrsili
ELLECTA sa projektom www.bleya.com i Infostud sa sajtom zujanje.com, on
dodaje da se kod nas pod drustvenim mrezama podrazumevaju DATING portali
kojima je primarna funkcija upoznavanje a ne odrzavanje kontakta sa prijateljima.
Drustvene mreze u Srbiji prilagodjavaju se ogranicenjima koje imaju sami
korisnici u pitanju je pre svega spora internet veza, jer veliki broj
korisnika koraiste dial-up konekciju.
Nebojsa Radovic smatra da konceptualno, domaci sajtovi ne zaostaju mnogo
za stranima i da se trude da mladima koriscenje interneta onakvog kakav
je u Srbiji ucine zabavnim i uz to omoguce da upoznaju ljude slicnih interesovanja,
izraze svoju kreativnost i da imaju svoju on-line galeriju.
Top 10 najpopularnijih mreža u Srbiji
Najkoriscenije drustvene mreze u Srbiji su sledece:
- FACEBOOK
- MYSPACE
- FLICKR
- HI5
- TAGGED
- KARIKE
- NEOGEN
- POZNANICI
- FURKA
- DODIRNI ME
Najpopularnija lokalna drustvena mreza je KARIKE.COM sa 100.000 posetilaca
mesecno.Ova popularna mreza je deo evropskih drustvenih mreza a vlasnik
sajta je kompanija RATE SOLUTIONS iz Estonije.Sledeca najpopularnije drustvena
mreza je NEOGEN.RS.Nju poseti preko 69.000 jedinstvenih posetilaca mesecno.Ova
drustvena mreza koje je u vlasnistvu je rumunske kompanije NEOGEN je naslednik
drustvene mreze URBAE.COM koje je bila vrlo popularna u ranijem periodu.POZNANICI.COM
je treca najkoriscenija mreza u Srbiji sa 53.000 posetilaca mesecno.Vecinski
vlasnik ove drustvene mreze je korporacija DAILY MAIL i GENERAL TRUST
koje je krajem 2008 kupila udeo od 51% u ovoj mrezi.
Facebook
Facebook
je web site socijalnog umrezavanja. Od septembra 2006, svako ko ima preko
13 godina i ima validnu e-mail adresu moze da postane facebook korisnik.
Facebook ljudi koriste za komunikaciju sa svojim najblizima, sa svojim
drustvom, razmunjuju slike i klipove i mnoge zivotne situacije. Tu je
prisutna velika vrednost Facebook-a povezuje milione ljudi sirom sveta.
Facebook je osnovao Mark Zuckerberg
sa svojim koledz cimerima Saverinom, Hjuzom
i Moskovitz. U pocetku su ga koristili samo studenti
Harvarda, da bi se kasnije prosirio na Bostonski univerzitet a danas i
na ceo svet. Trenutno Facebook ima 400 miliona korisnika sirom sveta.
Ime za svoj koncept Zuckerberg je uzeo od casopisa Ekster Akademije koji
decenijama objavljuju taj casopis za studente. Facebook je bio zabranjen
jedno vreme u nekim zemljama-Sirija, iran, Kina, Vijetnam. Takodje problem
Facebook-a je i u narusavanju privatnosti, sajt je bio ukljucen u narusavanje
privatnosti oko prodaje drugova i navijaca. Takodje pedofilija i ostale
stvari predstavljaju opake boljke Facebook-a, posto u danasnjem svetu
ima mnogo ljudi sklonih nasilju i bolestima. Veliki nedostatak Facebook-a
je i sto ljudi dosta provode vremena na njemu, pa su tako mnogi zaposleni
koji rade u firmama dobile zabranu pristupa ovoj drustvenoj mrezi.
Vlada predlaze da Facebook ide na inicijalnu, javnu ponudu u potrazi za
dodatnim kapitalom, medjutim vlasnik Zuckerberg kaze da jos par godina
za tim nece biti potrebe. Facebook je u januaru privukao milion ljudi
da komentarisu americku debatu koja je na njemu postavljena-samo za taj
dogadjaj. U aprilu je privukao 132,1 miliona evra mesecnih posetilaca.
U 2008 Vrhovni sud Australije je odlucio da su pozivi suda svedocima vazeci
po novom zakonu. U 2009 Vrhovni sud je dozvolio jednoj kompaniji da se
prikazuju njeni pravni radovi. Na Facebook-u ljudi prave profile. Maximum
slika po albumu je nekad bio 60 a sad je 200.
Osnivacu i vlasniku Facebook-a Marku Zuckerbergu je ponudjeno u martu
2006 godine 750 miliona $ za prodaju svog sajta, sto je on odbio, kasnije
se cena popela na 2 milijarde $ od nepoznatog ponudjaca. Microsoft je
kupio 1,6 deonica deonica Facebook-a za 240 miliona $.Ove silne ponude
za kupovinu Facebook-a govore samo o tome kolika je njegova nenormalna
popularnost. Mnoge kompanije se reklamiraju na njemu i placaju zbog toga
velike sume. Jos jedna od prednosti je sto je besplatan za svoje korisnike.
Danas i preko mobilnog se moze ici na Facebook sto je takodje velika prednost
ove drustvene mreze-takozvani smart telefoni, prvi u nizu je bio Motorola
Baya. Facebook je u ranijem periodu imao problema sa zastojima, pa su
se tako mnogi ljudi zalili prilikom ubacivanja slika pogotovu 2008 godine.2009
god. je doslo do problema na mrezi tako da su korisnici jedni drugima
mogli da citaju postu. Ali administratori Facebook-a su resili sve te
probleme.
Uticaj društvenih mreža na poslovno okruženje
Društvene mreže koriste se najčešće za druženje, ali u poslednje vreme
nalaze svoju upotrebu i u poslovnom, ali i obrazovnom okruženju. Ako su
društvene mreže okruženje koje dobrovoljno i rado bira značajan broj pojedinaca,
onda će i biznis i obrazovanje naći način i sredstvo da im se učine dostupnim
u tom, uslovno govoreći, novom prostoru. Naime, ako višemilionska grupa
najčešće obrazovanijih pojedinaca bira da značajan deo svog slobodnog
vremena provede u virtuelnom okruženju svakako će makar dobiti priliku
da tokom tog vremena pohađa neki početni kurs stranog jezika ili unapredi
svoje znanje iz oblasti menadžmenta ljudskih
resursa. Istovremeno ako je isti broj pojedinca u virtuelnom okruženju,
kompanije će im upravo tu nuditi svoje proizvode i preseliće veći deo
marketinških kampanja sa ulica i autoputeva na internet. Zahvaljujući
internetu, marketinška
kompanija će precizno targetirati grupu i meni će se, na primer, prikazivati
samo reklame za proizvode koje
bih kupila, ne na primer i slušne aparate ili pelene. Moć ovog naizgled
predviđanja plaćena je privatnošću mojih ličnih podataka, ali bar ne slušam
o ponudi letovanja koje mogu platiti čekom od penzije. O ugroženoj privatnosti
ću, baš kao i vi i baš kao i Skarlet O’Hara, misliti sutra. Čak i ako
je to sutra, doslovno sutra.
Virtuelna okruženja postala su, a čini se, tek će postati poligon za
elektronsko učenje koje će omogućiti gotovo besplatno obrazovanje za ljude
širom sveta. Tako je, primera radi, postalo moguće da se neki kurs održava
na Fejsbuku, dakle potpuno besplatnom veb okruženju trenutno najveće društvene
mreže na svetu. Prilika za besplatno dodatno obrazovanje, u eri imperativa
celoživotnog učenja, predstavlja priliku koju bi retko ko propustio.
Raniji sistemi saradnje poput mejling lista i grupa za diskusiju imali
su u svojoj suštini upravo ideju na čijim je temeljima nastao kompletan
koncept društvenih softvera, a kasnije i društvenih mreža kakve danas
poznajemo. Ideja koja je poslužila kao temelj je zaprava obrnuti pristup
internetu u odnosu na onaj koji je bio izvorni i shvatao intenet kao elitnu
jedinicu u okviru koje se snalazi svega nekolicina korisnika, dok ostali,
bilo da je reč o desetinama ili milionima mogu samo da posmatraju već
unete izmene. Razvojem tehnologije i upošljavanjem drugačijih principa,
stvoreni su uslovi da internet postane društven, da postane, iznad svega,
komunikativan. Promena koja se dogodila najviše je nalik Kopernikanskom
obrtu, s tim što je u osnovi tog obrta je, čovek.
Fejsbuk u trenutku kada nastaje ovaj tekst ima 400 miliona korisnika,
od kojih ga polovina njih posećuje svakodnevno. U igri velikih brojeva
je lako ostati zbunjen, pa će se ovde s pravom citirati i statistički
podaci o prosečnom korisniku Fejsbuka. On ima 130 prijatelja, što znači
da toliko ljudi vidi njegove aktivnosti, ideje koje je spreman da deli,
lične podatke i planove. Na Fejsbuku provodi skoro sat vremena dnevno,
a tokom mesec dana on 25 puta komentariše razne njemu dostupne sadržaje.
Kada se ova statistika uposli u svrhu realizacije ideje onlajn obrazovanja,
postaje jasno da će isti taj, prosečan korisnik lako postati član još
jedne grupe koja će osim njega okupiti i ostale polaznike jedne, pretpostavljenje,
obrazovne grupe na Fejsbuku. Takođe će lako sa svojih više od sto prijatelja
deliti informacije o znanjima koje stiče u okviru pretpostavljenog obrazovnog
programa.
Modeli za edukativnu upotrebu Fejsbuka, kome se, zbog njegove popularnosti,
ovde posvećuje posebna pažnja, mogu varirati od klasičnih informativnih,
do edukativnih u užem smislu. Obrazovne institucije mogu, a to u poslednje
vreme gotovo uobičajeno i rade, da naprave sopstvene fan stranice putem
kojih obaveštavaju svoje korisnike, najčešće studente o servisnim i obrazovnim
novostima. Tako je, primera radi, 26. februara ove godine Njojorški sekretarijat
za obrazovanje obavestio studente, učenike i njihove roditelje o odlaganju
nastave zbog nepovoljnih vremenskih prilika.
Drugi modus upotrebe Fejsbuka u obrazovne svrhe podrazumeva oformljavanje
grupe polaznika određenog obrazovnog programa.
Kroz tako nastalu Fejsbuk grupu komuniciraju ne samo predavači, jednosmerno,
već i sami studenti ili polaznici. Nivo privatnosti i zatvorenosti grupe
će zavisiti od cilja predavanja, a najčešći izbor kreatora je da grupa
bude zatvorenog tipa. Razlozi za ovakvu praksu su različiti, mada je svaki
razumljiv ako se ima u vidu da je broj polaznika nekog edukativnog programa
nužno ograničen čak i ako je reč o klasičnom modelu obrazovanja.
Model koji se u poslednje vreme najradije praktikuje je angažovanje samih
korisnika obrazovnih programa. Reč je o modelu koji podrazumeva da će
polaznik kursa ili realizuje neki oblik nastavnog zadatka baš u okviru
Fejsbuk platforme. Kroz ovaj model nastaju fan stranice ili profil strane
književnika koje, u okviru svojih studijskih obaveza, stvaraju studenti
književnosti širom sveta, a kasnije baštini celokupna populacija koja
komunicira putem ove društvene mreže. Sličan pilot projekat realizuje
se u Petoj beogradskoj gimnaziji gde učenici drugog razreda u okviru predmetnog
zadatka iz književnosti otvaraju profile naših književnika iz epohe romantizma.
Nikako ne treba zaboraviti da u stvaranju novih oblika digitalnih zajednica
(socijalne solidarnosti,rekli bi tehnooptimisti) punom merom, osim interneta,
učestvuju i drugi oblici digitalnih tehnologija(mobilna telefonija, televizija,
ostale elektronske spravice ili gadžeti...).
Literatura koriscena za seminarski:
Knjiga iz elektronskog poslovanja: Menadzment,tehnologije,aplikacije-Dr
Mirjana Vidas-Bubanja i razni clanci sa web-a
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|