|
INTERNET ZAVISNOST
Internet
je uspeo više nego ijedno drugo savremeno tehnološko otkriće toliko da
lakša čovekov život, da mnogi bez obzira da li je u pitanju posao ili
zabava, počevši od novinara, preko studenata do poslovnih ljudi, ne mogu
ni da zamisle svakondnevni život bez istog.
Razvoj tehnike i tehnologije donosi i bezbroj novih mogućnosti, olakšanu
komunikaciju i veliki broj poslova, ali sa druge strane mora se voditi
računa da se granica korišćenja računara i interneta ne pređe.
Ukoliko nešto istražujemo ili nekoga želimo da obradujemo poklonom, a
da pritom ne morate da razmišljate o vremenskim prilikama na putu do biblioteke
ili prodavnice - ništa lakše, možemo da koristimo interent i njegove mogućnosti.
Ako želimo da reklamiramo svoje usluge ili pročitamo novu knjigu, novine,
slušate omiljenu radio stanicu ili pogledate neki film, savim jednostavno.
Vreme, daljina pa i novac nam više neće predstavljati problem jer internet
sa par kuckanja po tastaturi računara, mobilnog telefona ili PDA uređaja
omogućava da mi svetu i nama svet i informacije na njemu postanu lako
dostupne.
Ne treba zanemariti ni to da, čovek kao socijalno biće ima izraženu
potrebu za komuniciranjem i društvom. A internet
više, lakše i brže nego i jedan drugi medij ili sredstvo do sad ljudima
kao jedinkama pruža osećaj pripadnosti zajednici koja ih prihvata bez
obzira na mane, pol, rasu ili starost. Stvaran život pun je granica
i strogih pravila, kojih na internetu skoro i da nema. Međutim, kao i
uvek i u svemu, ukoliko je čovek neumeren i ako ovu bogatu ponudu raznolikog
sadržaja koji se neprestano menja i obogaćuje, prihvati kao činjenicu
- da je i njegov lični život samo uz internet isto tako sadržajan, bogat
i atraktivan, dolazimo do problema. Problema sa porodicom, okolinom pa
u krajnjoj liniji i sa sami sobom. Zаvisnost od internetа je temа o kojoj
se dostа rаsprаvljа u nаučnim krugovimа i medijimа, аli je njen stаtus
i dаlje nezvаničаn: nije obuhvаćenа zvаničnom klаsifikаcijom psihičkih
poremećаjа.
2. Cyber psihologija
Cyber
psihologija je jedna potpuno nova oblast psihologije
za koju se još uvek ne može tačno reći sa sigurnošću, gde joj je početak,
a gde kraj, šta sve obuhvata a šta ne i kako je uklopiti u standardne
okvire i oblasti psihologije (klinička, kognitivna, socijalna, primenjena,
industrijska itd). Istina je da ona prožima sve ove grane – isto tako
ona čini i jedinstvenu celinu karakterisanu skupom svih ponašanja i interakcija
koje se odvijaju ili u virtualnom – Cyber prostoru ili kroz naše interakcije
sa tehnologijama.
Interakcije koje gledamo su one između ljudi (naročito postale aktuelne
sada sa društvenim mrežama, mada su meni i IRC i forumi imali svoju čar..),
kao i one između ljudi i kompjuterskog interfejsa, posebno značajne dizajnerima
i developerima kojima je nekada teško da razumeju da oni nisu merilo usability-ja
sajta već korisnici kojima je sajt namenjen.
Engleskim jezikom rečeno imamo dve velike oblasti – human computer
interaction i computer based communication. Neki autori
će Cyber psihologiju poistovetiti sa jednom ili drugom oblašću, ali još
uvek je sve tu nedovoljno definisano, pa će se naći različita viđenja
situacije.
Generalno, deo vezan za kompjuterski posredovane komunikacije spada u
domen socijalne psihologije i najbliži je psihologiji medija; deo vezan
za human computer interaction nalazi se primarno u domenu kognitivne
psihologije.
Oblast psihologije interneta još uvek nema ni izbliza definisane granice,
kako u odnosu na matičnu nauku i njene poddiscipline, tako i prema ostalim
srodnim društvenim naukama i njihovim Cyber pandanima. U referentnoj literaturi
moguće je tako naći mnoštvo autora koji pišući pod firmom Cyber sociologije,
antrpologije ili filozofije, pa i Cyber kulture uopšte, zalaze duboko
u domen psiholoških pojava i problema. Naučnici koji deluju na ovom polju,
čak i ne pokazuju zainteresovanost da domen svog rada jasno omeđe, sistematizuju
i definišu.
Uzroci za to mogu biti različiti. Poznato je, naime, da svaka naučna oblast,
u prvim godinama svog razvoja kreće u širinu, u "osvajanje"
prostora svog delovanja, te da je u tom periodu mnogo manje interesovanja,
a možda i mogućosti, za analizu i sistematizaciju do tada učinjenog. Sa
druge strane, kao i u psihologiji, pa i nauci uopšte i u sajberpsihologiji
preovladava trend da se istraživači vezuju za uske i vrlo specijalizovane
oblasti, što umanjuje njihovo interesovanje, pa i poznavanje srodnih oblasti
a time ujedno i mogućnost da daju širi i obuhvatniji pogled na njih.
Drugi važan razlog za nemogućnost davanja zadovoljavajućeg odgovora na
pitanje "Šta je Cyber psihologija?", tiče se upravo
pomenute problemske, teorijske i istraživačke širine oblasti o kojoj je
reč, te samog procesa širenja koji se poslednjih godina odvija neverovatnom
brzinom i kako izgleda nema nameru da se uskoro zaustavi. U takvim uslovima,
gde je ono što se otkrije, ustvrdi ili pretpostavi danas, za nekoliko
meseci već višestruko razgranato i produbljeno, teško je postaviti jasne
granice i predložiti adekvatne definicije, jer one vrlo skoro mogu postati
preuske, zastarele i sputavajuće.
Kada tako gledamo Cyber psihologija ne može da se posmatra odvojeno od
Interneta, a njegovo neprestano usložnjavanje i obogaćivanje novim modusima
delovanja na njemu i kroz njega, kombinovano sa ljudskom maštovitošću
u iznalaženju novih načina upotrebe i međusobnog kombinovanja već postojećih
funkcija ove moćne tehnologije, predstavljaju, bar kako sada izgleda,
nepresušni izvor pojava i problema koje najpre treba uočiti kao takve
a tek zatim ih podvrgnuti naučnoj analizi i proučavanju ili ih barem,
iole valjano, označiti i opisati.
Kada govorimo o Cyber psihologiji ona predstavlja novu
naučnu disciplinu, a njen predmet je psihički život ljudi u Cyber prostoru.
3. Pojam Internet zavisnosti
Internet je prava stvar, ako se pametno koristi...
U
začetku ekspanzije Interneta kao medija dostupnog širokoj populaciji,
kakvi su ranije bili radio, televizija i novine, tokom 1995. godine prvi
put se javlja oblik zavisnosti nazvan Intenet Addiction Disorder
(IAD). Kod nas se ovaj termin prevodi kao "Zavisnost od Interneta"
ili "Internet zavisnost", a takođe je definisan i kao
Patologycal Internet Usage (PIU), odnosno - "Patološka
upotreba Interneta".
Kako je u našoj zemlji ovaj oblik zavisnosti veoma malo ili nimalo proučavan,
analiziran i saniran, iako je ovaj oblik zavisnosti nimalo zanemarljiv,
po simptomima identičan zavisnosti od narkotika, alkohola, kocke i slično.
Zavisnost od Interneta je realnost, prisutna u svakodnevnom životu običnih
korisnika i njihovih bližnjih, i da svakodnevno uzima svoj danak, upravo
zbog neverovanja u nju i zanemarivanja jačine i podlosti ove zavisnosti.
Problem sa zavisnošću od Interneta je, između ostalog, taj što za nju
ljudi čuju obično kada su duboko ogrezli u zavisnost, a često ni tada.
Sa drugim oblicima zavisnosti je znanto lakše jer čovek koji se drogira
ili ne ispušta flašu se prilično lako poznaje, i može da se računa na
upozorenja ljudi iz okoline, dok bližnji zavisnika od Interneta u našoj
sredini obično nisu ni svesni postojanja problema. Stoga nove, neiskusne
korisnike Interneta treba upozoriti na potencijalnu opasnost koja im preti.
Razvoj zavisnosti od Interneta na prostorima Srbije može se definisati
kao posledica svetske i lokalne elektronske revolucije. Prvi oblici
elektronske zavisnosti javljaju se još pedesetih godina, kada su naši
roditelji svakodnevno jurili u igračnice da bi odigrali koju partiju flipera.
Osamdesetih je krenula era video igara, kada su igračnice bile preplavljene
klincima koji u masama stoje oko drvenih kabina za kojima bi njihovi idoli
uz pišteće zvuke ubijali milione izmišljenih protivnika. Ova era je na
našim prostorima trajala do polovine devedesetih (sada već prošlog veka),
kada počinje masovni prelazak na računare i konzole. Korak dalje je vreme
videa, kada se jurilo u video klubove po najnovije filmove i pred TV-om
provodili sati i sati. Sledeće mesto su zauzeli kockarski "poker"
aparati za kojima su pripadnici mlađih generacija lupajući po tasterima
pokušavali da zarade neki dinar u vremenu kada novca nije bilo zahvaljujući
"nepravednim sankcijama" uvedenim od strane Evropske unije devedesetih
godina.
Potom na velika vrata ulazi PC, nakon nekoliko godina spektruma, komodora,
atarija, amige i ostalih predPC-jevskih platformi. U međuvremenu se pojavljuje
veliki dijapazon igračkih konzola (game boy, nintendo, sony, sega...)
i, konačno, neprokazana pošast - Internet. Trenutno je pored zavisnosti
od igara i Interneta prisutna i zavisnost od kocke, gde su sada aktuelne
kladionice "na metar", ali nas prvenstveno zanima Internet,
prevashodno zato što se razni oblici klađenja, pored patološke osnove
- o kojoj će biti reči kasnije, mogu "pravdati" željom za brzom
zaradom, odnosno, 'lebom bez motike", dok je priroda zavisnosti od
Interneta znatno drugačija.
Zavisnost od Interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim
posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje
ličnosti.
Zapadna istraživanja govore da ako neko provede na Internetu više od
38 sati nedeljno, odnosno, gotovo šest sati dnevno, onda je već nesumljivo
postao zavisnik. Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti
vezane za Internet provede svakodnevno "svega" 4 sata, što je
tek 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost. Pod aktivnostima
u vezi sa Internetom ne može se uzeti u obzir samo OnLine boravak na mreži,
već i sve ostale aktivnosti koje su u vezi sa mrežom - odgovaranje i pisanje
elektronske pošte, Off Line rasprave na juznet grupama, čitanje preuzetih
vesti, časopisa, članaka, tekstova uopšte, testiranje preuzetog softvera,
podešavanje klijenata za pristup Internet servisima, impresije koje se
doživljavaju samom pomisli na Internet i slično.
Ako ovo analiziramo, doći ćemo do sledećeg zaključka: Od 24 časa, prosečno
8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. To ostavlja još 16 sati. Pretpostavimo
da osoba ima radne ili školske obaveze 8 sati devno. To ostavlja još 8
sati za sve ostalo. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe
dnevno ode oko sat vremena. Znači, ukupno prosečno slobodno vreme je 7
sati. Od tih 7 sati na Internetu se provede 4 sata. To datoj osobi ostavlja
"čitava" 3 sata za sve ostalo od čega se sastoji život, a šta
to "sve" može da bude, razmislite sami, a takođe i o tome šta
sve može, odnosno, ne može, da se uradi za ta 3 sata slobodnog vremena.
Zаvisnost od internetа je psihički poremećаj, koji
se mаnifestuje kаo opsesivnа željа dа se provodi vreme nа internetu.
Osobа provodi mnogo vremenа u аktivnostimа vezаnim zа sаdržаje nа internetu,
zаnemаruje uobičаjene аktivnosti poput druženjа, poslovnih obаvezа, učenjа,
kućnih poslovа itd, i imа poteškoćа dа prekine internet аktivnosti, čаk
i kаd sаmа prepoznа dа je vreme zа to.
Poremećаj je prvi put opisаo аmerički psihijаtаr Ivаn Goldberg,
1995. godine. Iаko Goldberg nije imаo zа cilj dа se ovo uvrsti u zvаnični
spisаk duševnih poremećаjа, njegov opis zаvisnosti od internetа je bio
zаsnovаn nа DSP-ovom opisu pаtološkog kockаnjа. Goldberg je nаveo
sledeće osnovne simptome ovog poremećаjа: korišćenje internetа izаzivа
negаtivno, stresno stаnje čovekove psihe, korišćenje internetа čini štetu
fizičkom, psihičkom, međuljudskom, društvenom ili ekonomskom stаtusu čovekа.
4. Kako se postaje zavisnik od Interneta
Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku 2011, 52,1% ljudi
u Srbiji poseduje računari, dok Internet koristi samo 42,1 odsto. Ovaj
broj naravno svakodnevno raste i uvećava se velikom brzinom. Internet
je regionalno vrlo različito zastupljen. Zastupljenost Internet priključka
u domaćinstvima najveća je u Beogradu – 51,6 odsto, u Vojvodini 42 odsto,
dok u centralnoj Srbiji 36,3 procenata domaćinstava ima Internet. Veliki
primat zauzima i mobilni Internet, koji je sve zastupljeniji u poslednje
vreme.
Kako se prosečni korisnik obično sreće sa Internetom:
• Neki korisnici su se sreli sa računarom znatno pre pojave Interneta,
kraće ili duže vreme proveli u proučavanju, istraživanju i zloupotrebi
ove naprave i njenih mogućnosti (ma koliko to smešno zvučalo), a nakon
toga su iz nekog razloga krenuli na Internet (npr. zavist što su ljudi
sa pristupom Internetu popularni u društvu, želja "da se vidi i to
čudo", potreba da se prati tehnološki razvoj ili neka znatno realnija
i opravdanija potreba).
• Druga grupa je ona koja je računar (i Internet zajedno sa njim) "otkrila"
već kada su obe stvari znatno zaživele i kod nas, tako da su ili nabavili
računar zbog Interneta, ili ga dobili s' Internetom "u paketu".
Takve osobe su već potencijalni zavisnici i pre nego što nabave računar,
ili, u drugom slučaju počinju da koriste Internet po "liniji manjeg
otpora", odnosno, kao stvar koju je najlakše savladati.
Kod ljudi kojima je računar najpromašenija investicija u životu, što
bi u našoj sredini najčešće bili ljudi koje je društvo nagovorilo da kupe
računar, gotovo po pravilu su neverovatni antitalenti za računare koji
ni pre kupovine a ni posle nekog vremena korišćenja nemaju predstavu kako
računar može da im posluži, ubrzo dođe do razočarenja zbog "komplikovanosti"
pristupa Internetu, tako da se Internet ubrzo posle početnih pokušaja
posećuje retko ili nimalo. Ovi ljudi obično ubrzo potpuno zanemaruju računar,
ili ga koriste samo zbog nekoliko prostih radnji koje su naučili (npr.
kucanje tekstova, slušanje muzike, gledanje slika i sl.).
Kod malo iskusnijih početnika i "veterana", momentalno nastupa
euforija u stilu da je sve tako veliko i na dohvat ruke, svega ima, pregršt
informacija, jedan otvoreni prozor u svet, programi na "izvol'te",
masa ljudi spremna za priču, četovanje preko noći, šta god poželite...
Koliko je zapravo svih tih trenutno dostupnih informacija toj jedinki
stvarno potebno? To se niko ne pita! No, iza ovog skretanja ustvari je
obično ćorsokak koji vodi pravo u zavisnost.
Postoji mogućnost da se korisnik na vreme osvesti i shvati da preteruje,
i bez većih problema prekine s preterivanjem. Ovo se može protumačiti
kao preterano korišćenje. Naravno, postoji i ona druga mogućnost, da je
na samom početku korisnik ogrezao u zavisnost, jednostavno negira svoj
problem rečima "Ma nije to ništa, mogu da prestanem kad hoću...",
da bi kasnije potpuno potonuo, ili, još gore, da se od samog starta ni
ne osvrne, nego ode pravo na 40 sati nedeljno...
Doktor psihijatrije, Džon Grohol, je ovaj slučaj razjasnio analogijom
između korisnika Interneta i deteta s novom igračkom:
I faza
Dete: doživljava oduševljenje i preteruje u igranju s tom igračkom, traži
nove i nove mogućnosti koje ta igračka može da pruži.
Korisnik: oduševljeno istražuje čitav novi svet koji mu Internet pruža,
preko bezbroj prezentacija koje obrađuju njemu zanimljive teme, do brzog
skidanja zanimljivih programa i komunikacijom s novim, nepoznatim i zanimljivim
ljudima, preko raznih servisa dostupnih na Internetu.
II faza
Dete: doživljava razočarenje i izbegava igračke sa relanim ili nerealnim
razlozima, obično zbog prezasićenosti.
Korisnik: obišavši mnoštvo web stranica, ili se iscrpevši u nekoj žestokoj
online ili news raspravi od koje nije bilo nikakve koristi sem zle krvi,
doživljava prezasićenost informacijama ili se razočarava i u virtuelni
svet, i povlači se.
III faza
Dete: počinje novu igračku da koristi umereno, odnosno normalno, kao i
sve ostale igračke.
Korisnik: nalazi pravu meru, koristi Net za potrebne informacije, održava
normalan kontakt sa poznanicima sa mreže, povremeno skida nove programe,
povremeno surfuje iz razonode.
Ovo se može protumačiti kao dopuna teorije da čovek prvo postaje zavistan
od računara i svih mogućnosti koje on nudi, gde je Internet ubedljivo
najmoćnije i najfatalnije iskušenje.
U prilog ove teorije ide i sledeća činjenica: Ubrzo po pojavi prvih personalnih
računara, igre poput pasijansa i minskog polja su dobile i digitalno izdanje,
a istraživanja su otkrila da opsesivno igranje ovih igara na radnom mestu
postaje veliki problem, jer zaposleni umesto da rade svoj posao ustvari
slažu pasijans. Ove igre nisu ni interaktivne niti namenjene mrežnom igranju.
Činjenica je da je na preko 90% računara u bilo kojoj ustanovi otvoren
prozor s pasijansom.
5. Tipovi zavisnosti od Interneta
Postoji četiri specifičnih tipa zavisnosti od Interneta, i to:
1. Opsednutost sajberseksom (Cybersexual Addiction)
- Osobe koje pate od ovog oblika zavisnosti se tipično bave skidanjem,
gledanjem ili trgovanjem mrežnom pornografijom ili boravkom u FRP četrumovima
za odradsle. Sаjberseks je formа virtuelnog i imаginаrnog seksа, u kojoj
se dve ili više osobа susreću sаmo nа rаčunаrskoj mreži. „Seks” se svodi
nа rаzmenu eksplicitnih porukа i formа je igrаnjа seksuаlnih ulogа, opisivаnjem
аktivnosti, čime se stimulišu seksuаlnа osećаnjа i fаntаzije.
2. Virtuelna najbolja prijateljstva (Cyber-Relational
Addiction) - Osobe koje pate od čet-rum zavisnosti učestvuju u virtuelnim
flertovanjima i često razvijaju virtuelne veze koje im ozbiljno narušavaju
život. Naime, "prijatelji" s druge strane žice često postaju
važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika. Ovo gotovo
redovno vodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici.
3. Igranje na mreži (Net Gaming) - Igranje na
mreži obuhvata širok spektar kategorija, uključujući opsesivno mrežno
kockanje, igranje, kupovanje ili bavljenje berzama. Zapravo, pojedinci
će koristiti mrežne kockarnice, interaktivne igre, e-aukcije ili e-berze,
što im u krajnjoj liniji donosi samo gubitak velikih suma novca i poremećaj
raznih obaveza ili socijalnih odnosa.
4. Prezasićenost informacijama (Information Overload)
- Količina podataka kojima mreža raspolaže je dovela do patološkog kompulsivnog
ponašanja okarakterisanog intenzivnim surfovanjem mrežom i pretragom online
baza podataka u cilju skupljanja informacija i njihovom kategorizacijom.
Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više vremena baveći se time. Ovo
je jedan od čestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu.
5. Patološki korisnici foruma i elektronske pošte (Mailholism)
- osobe koje komuniciraju sa drugima putem Interneta, proveravajući elektronsku
poštu ili se logujući na forume u sve kraćim vremenskim intervalima, proveravajući
da li ima novopristiglih tema, odnosno komentarišući iste novim porukama.
Prosleđivanje vesti šaljivog karaktera prijateljima i poznanicima. Neka
istraživanja potvrđuju da nedostatak izraza lica i govor tela prilikom
komuniciranja putem e-maila, pokušavamo nadoknaditi pisanjem ili previše
emocijalnih ili previše intimnih poruka koje potom mogu izazvati nesporazume
i stvore probleme koje nastojimo ispraviti pisanjem novih poruka. Tu spada
i Blogstreaking (sve učestalije pisanje novih poruka po internet dnevnicima
ali i otkrivanje ličnih informacija na blogovima, a koje kao podaci nikada
ne bi bili izgovoreni prilikom kontakta uživo, što tim osobama stvara
dodatne probleme pored već navedenih).
6. Uzročnici zavisnosti od Interneta
Postoje različiti načini da se objasni zavisnost od Interneta, kao i
različite vrste uzročnika. Zavisnost od Interneta je posledica raznih
problema iz stvarnog sveta sa kojima se pojedinac svakodnevno susreće,
i izlaz traži u Internetu, nasuprot "straše" mogućnosti suočavanja
sa tim problemom i njegovog rešavanja.
• Bekstvo od samoće - Glavni je prihvatanje interneta
kao sredine koja može da pruži emocionalnu podršku. Neka deca ne uspevaju
da je steknu među vršnjacima. Internet zavisni adolescenti ne umeju da
govore o svojim osećanjima. Za to je često kriva porodica. U porodicama
u kojima su roditelji previše zaokupljeni poslom i nikada nisu kod kuće
vladaju neiskreni, formalni odnosi. Oni nemaju vremena da saslušaju dete,
niti da mu poklone potrebnu pažnju. Dete počinje da se oseća zanemarenim
ili izolovanim, a u starijem uzrastu ne uspeva da uspostavi dublje prijateljske
odnose s vršnjacima. Internet za takvo dete predstavlja jedinu mogućnost
da uspostavi bliže kontakte i bude shvaćeno.
• U očekivanju sreće - Drugi uzrok internet zavisnosti
je povezan sa željom da se pobegne od zahteva roditelja, škole, okruženja...
Deca sklona i-zavisnosti veoma su osetljiva na socijalna ograničenja:
u situacijama kada je neophodno povinovati se strogim pravilima, oni doživljavaju
veliki stres. Ali bez spoljnih ograničenja, gube orijentaciju i ne znaju
šta hoće. Internet im omogućava da isključe unutrašnje kočnice. Adolescent
živi u stalnom iščekivanju da će naići na nešto o čemu je dugo maštao.
Osim toga, na interentu bez muke možete postati neko drugi, neko ko nije
stidljiv i povučen, u tom „drugom“ svetu lako se stiču virtuelni prijatelji.
Postoje razna objašnjenja uzročnika zavisnosti od Interneta.
1. Bihejvioristički pogled – Jedna od osnovnih psiho-socioloških
teza je da neko ponašanje može uzrokovati "nagradu" ili "kaznu".
Oblik ponašanja koji donosi nagradu se favorizuje kod bukvalno svake jedinke.
Konkretno, stidljive osobe koje su oduvek izbegavale kontakt sa ljudima
ili upoznavanje novih ljudi zbog anksioznosti i stresa koji im novi kontakt
predstavlja, što se poistovećuje sa "kaznom", veoma lako postaju
zavisnici od Interneta zbog prividne sigurnosti koju im Internet pruža
- nema direktnog kontakta, osoba se ne stidi svoje pojave, može stvoriti
novi identitet i ponašati se kako želi, lagati o godinama i slično, odnosno,
izostaje "kazna" jer nema direktnog kontakta i neprijatnosti
koje on donosi, a "nagrade" koju Net pruža su brojne i raznovrsne
- zabava, informacije, uzbuđenja.
2. Biomedicinsko objašnjenje - Ovo tumačenje razmatra
greške u funkcionisanju specifičnih naslednih i kongenitalnih faktora,
odnosno, hromozoma i hormona, i poremećenu hemijsku ravnotežu, t.j. višak
ili manjak drugih važnih jedinjenja i neurotransmitera koji regulišu aktivnost
mozga i nervnog sistema. "Zahvaljujući" ovome, određene osobe
su od rođenja podložne zavisnosti. Više ozbiljnih istraživanja je pokazalo
da brojne droge ili hemikalije koje se luče pod čulnim uticajima uspevaju
da "popune" sinaptičke šupljine među neuronima, odnosno, "ispale"
impuls i nateraju mozak da pošalje lažne informacije. Smatra se da ovo
može da bude jedan od razloga za nadrealistična osećanja koje neki ljudi
doživljavaju prilikom npr. drogiranja, kockanja, ili trčanja. Ovo se može
primeniti i na ZOI pošto su mnoge prilike na Netu slične - zabavne i uzbudljive,
i uzrokuju iste reakcije.
3. Sociološko gledište - Internet je, po pomenutom Dr
Groholu, adiktivan jer je socijalan - ljudi na njemu traže i nalaze ljude
slične sebi i s njima komuniciraju gotovo kad god požele... On preneseno
pominje problem koji se ogleda u sledećem: kad sa društvom tinejdžer ostane
do kasno u kafiću, niko ga zbog toga ne šalje kod psihijatra. Takođe zamera
istraživačima ZOI što nisu upoznati sa bihejviorizmom. Provera pošte nije
isto što i povlačenje poluge na slot-mašini. Jedno je potreba za socijalizacijom,
a drugo je ponašanje "traženja nagrade", a to su potpuno odvojene
kategorije.
Iz ovoga se vidi da se socijološko gledište i bihejvioristička teorija
sudaraju, što je još jedan dokaz izuzetne složenosti ZOI i opasnostima
olakog shvatanja i tumačenja jedne ozbiljne i kompleksne društvene pojave.
4. ACE teorija - Sastoji se od pristupačnosti,
kontrole i uzbuđenja.
Pristupačnost – Accessibility - Pre pojave
Interneta su zavisnost od kocke i kupovine izvorište nalazile u sledećim
ekvivalentima:
kockanje = lokalne kockarnice, odlasci do Loto kioska,
sportska prognoza, lutrijski listići...
kupovina = odlazak u radnju, svojevremeno višečasovno
čekanje u redu, guranje za ulazak u radnju, današnje traženje neke sitnice
po ogromnim rafovima sa gomilom proizvoda.
Sa pojavom Interneta se ekvivalenti zavisnosti od kocke i kupovine sele
na mrežu, i to:
kockanje = veliki broj lako dostupnih kockarskih prezentacija.
kupovina = mrežne radnje sa svakakvom robom i momentalnim
pristupom manje ili više neophodnoj robi.
Internet je tu NON-STOP, dostupan 24/7. Kad god se oseti
potreba za bilo čim, u bilo koje doba dana i noći, dovoljno je nekoliko
minuta da ta, možda i egzotična, stvar bude na dohvat ruke.
Kontrola – Control - Ova stavka se posebno
odnosi na mrežne berze i aukcije, tako da još nije primenljiva za naše
uslove, ali je ukratko predstavljamo zbog celovitosti priče.
Čovek sa računarom u posedu stiče utisak da je "sam svoj gazda"
i olako ulazi u razne finansijske transakcije uživajući u osećaju da je
"njegova poslednja", da može uložiti svoj novac gde želi i koliko
želi, da svoje deonice može prodati kada hoće, ili da na aukciji u poslednjem
trenurku može dati najvišu ponudu i ispasti "faca" pred ostalim
aukcionarima.
Uzbuđenje – Excitement - Odnosi se na emocionalno
uzbuđenje koje čovek doživljava, i to:
Na kockanju: Kada čovek dobije opkladu i zaradi novac,
taj "dobitak" postaje izuzetan stimulans da se nastavi sa kockanjem.
Mrežno kockanje, koliko je nama poznato, još nije zastupljeno u Srbiji,
ali čim se otvori prva mrežna sportska kladionica, biće zagušenja mreže.
Na berzi: Čovek će ceo dan provesti u praćenju berzanskih
izveštaja da bi video je li i koliko zaradio.
Na aukcijama: Mogućnost da nadglasa sve ostale u poslednjih nekoliko sekundi
i osvoji navodno "željenu" stvar.
U sva tri slučaja: Dešavanja i uzbuđenje postaju izuzetno
moćan stimulans da se nastavi dalje sa datim oblikom zavisnosti. Zanimljivo
je da na zapadu mrežno kockanje podiže veliku prašinu. Naime, primećeno
je da tinejdžeri i studenti mogu slobodno da koriste prezentacije za mrežno
kockanje jer niko ne proverava uzrast, dok u prave kockarnice pomenuti
ne mogu da uđu. Obično probaju iz radoznalosti, a nakon toga izgube velike
količine novca za vrlo kratko vreme. Profesori na koledžima negoduju jer
zatiču studente kako u računskim centrima igraju rulet i ostale kockarske
igre dostupne na mreži... Mrežni aukcionari često, samo da bi se dokazali
odn. pokazali da imaju da ponude najviše novca, kupuju potpuno nepotrebne
stvari. Ovo se donekle i može oprostiti, ali oni takođe često ulete u
dugove, izgube hipoteku ili bankrotiraju da bi pokrili račune sa aukcija.
7. Simptomi zavisnosti od Interneta
Simptomi koji ukazuju da je osoba postala zavisna od Interneta su brojni,
ali se uglavnom grade i nadovezuju na sledeće, osnovne simptome:
• Povećanje praga tolerancije podrazumeva da je vremenom
potrebno provoditi sve više i više vremena na Internetu kako bi se zadovoljile
potrebe za čije je podmirivanje ranije bilo potrebno znatno manje vremena,
• Apstinentska kriza može da nastupi kako nakon nekoliko
dana bez Interneta, tak i pri pokušaju da se smanji ili prekine korišćenje
Interneta, a manifestuje se psihomotornom agitacijom (nesvesno pomeranje
prstiju, šake i slično, odnosno imitiranje kucanja na tastaturi i pokretanja
miša), anksioznošću, opsesivnim razmišljanjem o dešavanjima na mreži...
• OffLine zavisnost podrazumeva velike količine vremena
koje se troše na razne aktivnosti vezane za Internet, bilo dok je korisnik
povezan na mrežu ili ne (npr. odgovaranje na prispelu poštu ili replike
na neku raspravu na juznetu), bez obzira ima li to realne koristi ili
ne.
• Asocijalno ponašanje koje se odlikuje zapostavljanjem
raznih socijalnih, društvenih, rekreacionih i drugih aktivnosti i obaveza
u korist Interneta
Pored toga, često je moguće uočiti i drugi simptomi, kao što su:
• Čim se zavisnik suoči sa problemima, ili, eventualno, osećanjem
krivice zbog nekog događaja u sopstvenoj okolini, bespomoćnosti ili straha,
on pokušava da spas pronađe upravo u Internetu.
• Lažu se porodica i prijatelji u cilju sakrivanja stvarne količine vremena
utrošenog na Internetu, i to je u principu obavezno smanjivanje stvarno
utrošenog vremena, dok se povećanje vremena provedenog na Internetu u
večini slučajeva ne praktikuje.
• Uprkos svim negativnim posledicama do kojih zavisnost od Interneta dovodi,
i svesnog zanemarivanja istih, zavisnik i dalje koristi Internet nepromenjenim
intenzitetom, ili čak i više nego ranije.
8. Mane zavisnika od Interneta
Zavisnici od Interneta najčešće pate od sledećih nedostataka:
• Nisu u stanju da kontrolišu vreme provedeno za računarom, odnosno na
mreži, ako je u pitanju zavisnik koji računar koristi samo i isključivo
za Internet.
• Podložni su laganju i obmanjivanju bližnjih o vremenu koje su proveli
na mreži, te snose bilo socijalne, bilo psihološke posledice zbog tako
proćerdanog vremena.
• Drže računar i Internet uopšte izuzetno visoko na listi životnih prioriteta.
• Dok koriste Internet, istovremeno su i euforični jer su trenutno na
Netu, i frustrirani osećanjem krvice zbog neispunjenih i zanemarenih obaveza
ili problema (mada je ovo dugo uglavnom manje bitno za "notorne"
zavisnike od Interneta).
• Preokupirani su upotrebom računara i koriste ga u sprezi sa Internetom
kao spas kada su depresivni ili tužni.
• Zavisnik od Interneta ne obraća pažnju na mogućnost gubitka ljubavne
veze, posla, obrazovanja ili karijere zbog Interneta.
• Internet zavisnici, korisnici elektronske pošte, juznet i čet servisa,
češće pokazuju pravu prirodu, pravo lice i skrivena osećanja, odnosno,
ne mogu, ne uspevaju ili se dovoljno ne trude da kontrolišu svoje reakcije,
pa često u afektu kažu ono što zaista misle i osećaju, dok bi u stvarnom
životu to verovatno zadržali samo za sebe. Ovo je samo još jedan dokaz
o psihoaktivnoj prirodi zavisnosti od Interneta.
9. Lečenje zavisnosti od Interneta
U zapadnim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici
u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, pričaju o svojim vizijama Interneta,
zajedno savladavaju apstinentske krize i udruženi dolaze do manje ili
više uspešnog grupnog izlečenja.
Međutim, kod nas je mnogo drugačije nego na zapadu. Prvenstveno zbog znatnih
razlika u mentalitetu naših ljudi i "zapadnjaka", u našoj sredini
takav oblik lečenja ne bi imao primetnog efekta iz više razloga.
Stepen mogućnosti da se ostvare želje u cilju praćenja tehničkih dostignućaje
kod nas manji. Naime, u našoj zemlji je daleko manji interes za time nego
na zapadu, pa tako i kod potrebe za Internetom postoji velika razlika.
Ovde treba napraviti bitnu starosnu klasifikaciju, gde je sa porastom
godina ova razlika sve veća.
Kako su osobe zavisnici upravo u zavisnost upale bežanjem od realnosti,
na osnovu nama poznatih ispovesti zavisnika procenjujemo da uglavnom sopstvenim
snagama i uz podršku rodbine i najbližih prijatelja, mogu da se prebrode
prividni nedostaci u realnosti, kako bi se iščupali iz zavisnosti. Na
to najviše utiče stepen doslednosti, istrajnosti, rešenost i jaka volja
kojima je neophodna podrška i razumevanje okoline.
Jedno uprošćeno predstavljanje toka neistrajnog odvikavanja od Interneta
ima nekoliko faza.
U prvoj fazi, zavisnici koji reše da se izleče preduzimaju, recimo sledeće
korake:
1. Prekid dalje uplate Internet vremena,
2. Izbacivanje modema iz računara,
3. Prodaja ili rasturaje računara.
Nakon ovoga, obično zbog naglog šoka izazvanog apstinentskom krizom,
budu primorani na drugi korak, koji zapravo predstavlja povratak na staro
stanje i koji zavisi od toga šta su pokušali da bi se odvikli, te tako:
1. Ponovo počinju sa uplatom Internet vremena,
2. Ponovo ugrađuju modem,
3. Sastavljaju odnosno kupuju nov računar, sa svim komponentama neophodnim
za povezivanje na mrežu.
U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predlažu se dve metode
lečenja:
• Korisnicima koji jednostavno preteruju sa upotrebom Interneta bez
određenog razloga, preporučuje se najjednostavnije: uporna umerenost u
korišćenju Interneta i kontrolisanje vremena provedenog na istom, uz već
pomenuto postepeno smanjivanje vremena provedenog na mreži, vrlo nalik
odvikavanju od pušenja, s tim što se ovde ne ide do kraja.
• Korisnicima sa "dubljim" problemom, odnosno, nekim psihičkim
poremećajem (manije, depresivnost i slično), ili beguncima od realnog
života iz najrazličitijih psiho-socijalnih razloga, preporučuje se lokalizovanje
pravog problema, pomoć porodice i poznanika, i ako je neophodno, stručna
pomoć u rešavanju tog problema.
10. Istraživanja
10.1 Psihologija deljenja - Zašto ljudi dele Internet sadržaj?
Koliko puta u toku dana:
• podelite sa prijateljima na Fejsbuku neku sliku ili YouTube video koji
vas je nasmejao do suza?
• retvitujete informativan tekst ili mudar citat?
• podelite sa konekcijama na LinkedInu stručni članak?
• prosledite prijateljima na imejl super ponudu za relaks masažu ili romantični
vikend za dvoje?
Kada bi još i brojali? Da li ste se ikad zapitali zašto delite određene
sadržaje, a druge ne? Odgovor na ovo pitanje bi voleli da znaju mnogi
kreatori Internet sadržaja koji koriste društvene medije u biznisu.
Dan Zarella, poznati stručnjak za Inbound marketing, ističe da moraju
da se zadovolje tri uslova da bi osoba podelila određeni sadržaj sa drugima:
• Prvo, osoba mora da bude izložena sadržaju (da vas prati na Tviteru
ili postane fan vaše Fejsbuk stranice);
• Drugo, mora da vidi sadržaj (neko ko prati veliki broj Tviteraša teško
da će videti svaki tvit); i
• Treće, mora da bude motivisana nečim u tom sadržaju da ga podeli.
Koja je to motivacija - šta pokreće ljude da podele određeni sadržaj
sa drugima? New York Timesc je u saradnji sa Latitude Research nedavno
objavio studiju pod nazivom Psihologija deljenja – Zašto ljudi dele Internet
sadržaj?
Studija ispituje:
• Šta motiviše korisnike da podele sadržaj?
• Da li postoje različiti tipovi ličnosti sa različitim pobudama i motivima
za deljenje sadržaja?
• Kako saznanje zašto ljudi dele može da pomogne oglašivačima?
Studija se bazira na istraživanju u kome je učestvovalo 2.500 ispitanika
koji redovno dele sadržaj na Internetu. Izvršena je segmentacija ispitanika
da bi se identifikovali glavni tipovi osoba koje dele sadržaj.
Deljenje nije ništa novo, ono je deo ljudske prirode. U prošlosti smo
delili sa društvom na kafi kad vidimo nešto zanimljivo ili važno, a danas
radimo isto to samo što delimo mnogo više sadržaja, brže, češće, iz više
izvora i sa više ljudi. Rezultati istraživanja pokazuju da delimo iz sledećih
razloga:
1. Da sa drugima podelimo vredan i zanimljiv sadržaj.
• 94% ispitanika razmišlja kako će informacije koje dele koristiti primaocu
• 49% ispitanika ističe da im deljenje omogućava da informiše druge o
proizvodima koje vole i eventualno promene nečije mišljenje ili podstaknu
akciju.
• Ili, kao što je jedna učesnica u studiji rekla: “Delim da obogatim živote
ljudi oko sebe”.
2. Da se predstavimo i omogućimo drugima da nas bolje upoznaju.
• 68% deli bi drugi stekli određenu sliku o njima kao osobama i saznali
šta im je važno. Dele ono što potkrepljuje željenu sliku o njima.
3. Da gradimo i učvršćujemo odnose.
• 78% deli informacije onlajn jer im to omogućava da održe kontakt sa
ljudima sa kojima drugačije ne bi mogli da ostanu u kontaktu.
• 73% deli informacije jer im to pomaže da se povežu sa drugima koji dele
njihova interesovanja.
4. Samoispunjenost
• 69% deli informacije jer im to pomaže da se osećaju uključeno u događanja
u svetu.
• “Uživam kad dobijem komentar da sam poslala sjajne informacije i da
će ih moji prijatelji proslediti svojim prijateljima zato što su tako
korisne. Tada se osećam cenjeno.”
5. Da podržimo ciljeve ili brendove.
• 84% deli jer je to način da podrže ciljeve do kojih im je stalo.
10.1.1 Šest tipova ličnosti koje redovno dele sadržaj
Studija New York Times-a identifikuje šest tipova ličnosti koje redovno
dele sa drugima:
1. Altruisti (Altruists) dele iz želje da pomognu i vole
da ih drugi doživljavaju kao pouzdan izvor informacija. Najviše koriste
imejl i Fejsbuk za deljenje informacija.
2. Karijeristi (Careerists) su obrazovane, inteligentne
osobe koje grade reputaciju i lični brend. Najčešće dele ozbiljnije i
stručne sadržaje. Sadržaj najčešće dele na LinkedInu i putem imejla.
3. Hipsteri (Hipsters) pripadaju mlađoj generaciji koja
je oduvek živela u informacionom dobu. Najradije koriste Fejsbuk i Tviter
i dele kreativan i popularan sadržaj. Vrlo retko koriste imejl.
4. Bumeranzi (Boomerangs) traže potvrdu i usrećuje ih
reakcija drugih na njihov sadržaj, pa makar i negativna. Najčešće koriste
Tviter i Fejsbuk.
5. Konektori (Connectors) su osobe koje dele sadržaj
radi održavanja kontakta sa drugima i za planiranje okupljanja i druženja.
Prilično su opuštene i obzirne. Najviše koriste imejl i Fejsbuk.
6. Izbirljivci (Selectives) su vrlo izbiljivi i obazrivi
u pogledu sadržaja koji dele i sa kim. Očekuju odgovor na podeljeni sadržaj.
Najradije koriste imejl.
10.2 Statistika
Doktor Dzerаld DŽ. Blok, sа Univerzitetа nаuke i zdrаvljа u
Oregonu, smаtrа dа do 9 milionа Amerikаnаcа može biti svrstаno u pаtološke
korisnike rаčunаrа.
Britаnski psihijаtri, u svom izveštаju u čаsopisu „Nаpredаk u psihijаtrijskom
lečenju“ (engl. Advances in Psychiatric Treatment) iz 2007. godine, tvrde
dа je sаmo „znаčаjnа mаnjinа“ — procene su između 5 i 10 posto korisnikа
internetа — zаvisnа od internetа, i dok su rаnа istrаživаnjа ukаzivаlа
dа su uglаvnom u pitаnju visoko obrаzovаni, vrlo introvertni muškаrci,
novijа istrаživаnjа pokаzuju dа se problem mnogo češće jаvljа među sredovečnim
ženаmа koje koriste kućni rаčunаr.
U nekolicini аzijskih zemаljа, posebno u Kini i Južnoj Koreji, primećen
je nаjveći broj zаvisnikа od rаčunаrа i/ili internetа među mlаdim ljudimа.
Do 30% Južnokorejаnаcа ispod 18 godinа, ili oko 2,4 milionа ljudi, su
pod rizikom sticаnjа zаvisnosti od internetа, po rečimа Dong-hjunа, dečijeg
psihijаtrа nа univerzitetu Hаnjаng u Seulu, koji je obаvio istrаživаnje
problemа pod pokroviteljstvom vlаde.
Podаci iz Centrа zа internet informаcije Kine, od 30. junа 2006. godine,
pokаzаli su dа 123 milionа ljudi koristi internet, od čegа je 14,9% mlаđe
od 18 godinа. Po istrаživаnju iz 2004. godine, 10,6% kineskih studenаtа
imа neki oblik zаvisnosti od internetа.
Jedаn pekinški sudijа, Šаn Šijujun, tvrdio je dа je 85% аdolescentskog
kriminаlа u grаdu bilo vezаno zа internet. Komunistički omlаdinski sаvez
Kine je 2007. godine tvrdio dа je preko 17% kineskih grаđаnа stаrosti
od 13 do 17 godinа zаvisno od internetа.
Po istrаživаnju iz 2002. godine, 5,9% tаjvаnskih studenаtа je zаvisno
od internetа.
Sa obzirom na uticaj koji internet danas ima na savremen život, sprovode
se različita istraživanja sa namerom da pojasne njegov uticaj na korisnike.
Dva poslednja istraživanja, oba američka, koja se posebno ističu što zbog
načina na koji su sprovedena što zbog kredibiliteta samih istraživača
izazvala su nešto više pažnje medija i stručne javnosti. U pitanju su
skorašnje istraživanja firme Kelton Research i epidemiološko istraživanje
navika internet korisnika u SAD, Medicinskog fakulteta kalifornijskog
univerziteta Stenford, prvo takve vrste.
Prvo istraživanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1001 odrasle
osobe u SAD i u njemu se posebno ističu dva rezultata. Prvi, po kojem
64 % Amerikanca priznaje da više vremena provode uz računar nego uz (bračnog)
partnera i drugi rezultat u kojem 84% ispitanika tvrdi, po sopstvenoj
proceni, da je danas više «zavisna» od računara nego pre tri godine.
Autor drugog istraživanja Elias Aboujaoude izjavio je da je ono podstaknuto
činjenicom da je u poslednjih tri godine u kliniku za poremećaje i kontroli
impulsa odeljenja za psihijatriju i medicinu ponašanja u Stenfordu počelo
da dolazi sve više ljudi sa tvrdnjama da im internet negativno utiče na
život. Ti negativni uticaji ogledali su se u činjenici da su zbog preteranog
boravka na interentu dobili otkaz na poslu, da im (bračni) partner preti
da će ih ostavili ili ih je već ostavio, odnosno da su zanemarili školske
i/ili ostale aktivnosti koje su ranije upražnjavali pri tome dodatno se
socijalno osamljujući. Dato istraživanjem sprovedeno je na uzorku od 2.513
osoba iz svih 50 američkih saveznih država i njime se želelo pojasniti
preterano korišćenje interneta kao i problemi koji iz toga proizilaze.
Iako se sajberzavisnost ne smatra posebnom vrstom mentalne patologije,
dato istraživanje pokazuje da znatan deo stanovništva SAD ipak pokazuje
dovoljno opipljive simptome da bi se to počelo smatrati stvarnim problemom,
bez obzira što se još ne može govoriti o (internet) zavisnosti.
Neki od rezultata među ispitanicima od kojih 70 posto redovno koristi
internet pokazuju da:
• 6% smatra kako im preterano korišćenje uzrokuje probleme u svakodnevnom
životu
• 8% Internet smatra utočištem od ličnih problema ili anksioznosti
• 9% laže okolinu o vremenu provedenom na internetu,
• 14% se vrlo teško uspeva suzdržati od interenta nekoliko dana uzastopce.
Zaključak
U velikom broju zemalja ovaj oblik zavisnosti je nov i samim tim veoma
malo ili nimalo proučavan, analiziran i saniran, iako je ovaj oblik zavisnosti
nimalo zanemarljiv, po simptomima identičan zavisnosti od narkotika, alkohola,
kocke i slično.
Ulaskom računara i Interneta u našu svakodnevicu, zavisnost od Interneta
postaje naša realnos i sve je veći broj korisnika, kod kojih je ona u
većoj ili manjoj meri zastupljena. Problem sa zavisnošću od Interneta
je, između ostalog, taj što za nju ljudi čuju obično kada su duboko ogrezli
u zavisnost, a često ni tada, jer nisu ni svesni postojanja ovog problema.
Iako je Internet veoma koristan, treba u svakom trenutku biti svestan
kako njegovih prednosti, tako i mana i voditi računa prilikom korišćenja.
Literatura
1. Mihailović D., Psihologija u organizaciji, FON, 2010
2. Barak A., Psihological asects of Cyberspace, Cambridge University
Press, 2008
3. www.bos.org.rs
4. www.nikolinal.com
5. www.rzs.rs
6. http://netaddiction.com
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|